AMBASADORKA IZRAELA ALONA FIŠER - KAM: Dirnuo nas je Trampov gest na Zidu plača

Činjenica da je predsednik SAD odlučio da Izrael bude jedna od prvih zemalja koje će posetiti u okviru svoje svetske turneje, kao i obilazak Zida plača, izraz su „neraskidive veze” naše dve zemlje, rekla je ambasadorka Izraela, Alona Fišer - Kam

Predsednik Amerike Donald Tramp je pre nekoliko dana na svetskoj turneji posetio Izrael. Poznato je da su Izrael i SAD decenijama partneri, ali je Tramp prvi američki predsednik koji je posetio Zid plača. Kako je vaša vlada shvatila taj Trampov potez?

Činjenica da je Donald Tramp odlučio da Izrael bude jedna od prvih zemalja koje će posetiti u okviru svoje svetske turneje, kao i obilazak Zida plača, izraz su „neraskidive veze” koja po rečima samog Trampa postoji između Izraela i Amerike. Izraelci su bili dirnuti ovim simboličnim gestom budući da se ove godine obeležava 50. godišnjica ujedinjenja Jerusalima. Poruke novog američkog predsednika bile su sasvim jasne. Govorio je o čvrstim vezama dve zemlje, Izraelu kao snažnom savezniku Amerike na Bliskom Istoku i američkoj posvećenosti bezbednosti Izraela. Iranska pretnja, zajednička borba protiv terorizma, kao i neophodnost obnavljanja napora za uspostavljanje mira bile su teme u fokusu.

Očekujete li da će Izrael i Palestina posle višedecenijskih sukoba, upravo za vreme Trampove administracije postići trajni mirovni sporazum?

Čini se da nova američka administracija donosi nove pristupe i drugačiji duh koji mogu doprineti novim mirovnim inicijativama. Napomenula bih međutim da su problemi i prepreke i dalje isti. Ono što i dalje očekujemo od Palestinaca kako bismo postigli sporazum jeste priznanje prava Izraela da postoji kao jevrejska država. Ukoliko do toga dođe, imaće u Izraelu ozbiljnog partnera.

Niste velika država ali odolevate svim izazovima na politički trusnom području. Da li možete da napravite paralelu između Bliskog Istoka i Zapadnog Balkana.

Izraelsko-palestinski konflikt nije jedini konflikt u regionu pogođenim ratovima i nestabilnošću. Zabrinuti smo zbog situacije u Siriji prvenstveno zbog krvoprolića i ubijanja civila konvencionalnim i nekonvencionalnim oružjem. Kao što znate, Izrael zbrinjava stotine civila povređenih u Siriji. Dodatno nas brine činjenica da teroristička organizacija Hezbolah zloupotrebljava ovu tragediju i rat kako bi ojačala, kao i destruktivna uloga Irana u ovom konfliktu. Poređenje konflikata, ma kolike da su sličnosti, može biti površno i varljivo. Uprkos značajnim razlikama između naša dva regiona, jednako smo suočeni sa bezbednosnim pretnjama i potrebno je da učimo jedni od drugih.

Kako vi gledate na rastuće tenzije na Balkanu?

Izrael koji ima dobre odnose sa zemljama Balkana voleo bi da ovaj region bude stabilan i da doživi prosperitet. Verujemo da je evropska perspektiva dobar put. Smatramo da je dijalog jedino rešenje koje donosi mir i napredak, što važi i za Bliski istok.

Da li Srbija može nešto da nauči od Izraela?

Mislim da naše zemlje mogu mnogo da nauče jedna od druge. Po mom mišljenju Srbija je najviše zainteresovana za izraelski model razvoja startap preduzetništva i primenu novih agrotehnologija. Izraelski model je primenljiv u Srbiji zbog brojnih sličnosti između dve zemlje - veličina tržišta, obrazovni nivo, mentalitet... Naša vlada je tokom 90-tih godina donela stratešku odluku da ulaže u istraživačko-razvojnu oblast, a visokotehnološki sektor učini pokretačkom snagom ekonomije. Ovo je bilo neophodno zbog nedostataka prirodnih resursa, kao i makroekonomske krize sa kojom se Izarel suočio.

Kako bi okarakterisali odnose dve države, na političkom planu?

Izrael i Srbiju, srpski i jevrejski narod povezuju iskreno prijateljstvo i duboke veze. Upravo zbog toga nas s vremena na vreme razočara to što se dobri bilateralni odnosi ne reflektuju uvek na multilateralnom planu kada je reč o glasanju u međunarodnim organizacijama, pre svega u Ujedinjenim nacijama kada se glasa o pitanjima koja su važna za Izrael.

Izrael nije priznao Kosovo. Da li će se takva odluka promeniti u budućnosti?

Izrael ne priznaje Kosovo. Ovaj stav je pitanje principa, a ne oportunizma ili neke političke agende. To ne isključuje dijalog i otvorenu komunikaciju sa narodom Kosova.

Premijer Srbije i novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić je u proteklom periodu posetio Izrael. Da li u narednom periodu može da se očekuje poseta najviših izraelskih zvaničnika Srbiji?

Poslednjih godina nije bilo mnogo poseta visokih izraelskih zvaničnika, a veoma je važno da oni dođu u Srbiju i iz prve ruke upoznaju ogromne potencijale za unapređenje saradnje. Podstičemo posete jer su one simbolička potvrda odličnih odnosa.

Da li u budućnosti može da se očekuje još izraelskih investicija i u kojim oblastima?

Kada me to pitate, rekla bih da je budućnost sada, budući da smo svedoci povećanog interesa izraelskih investitora u različitim oblastima od nekretnina, preko hajteka, turizma, čistih i agrotehnologija, kao i upravljanja vodama. Brojke pokazuju stalan rast u investicijama, trgovinskoj i turističkoj razmeni. Sigurni smo da će sa ratifikacijom Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ovaj interes dodatno porasti.

Proces restitucije u Srbiji je započeo, a brojna imovina je bila u vlasništvu Jevreja. Da li pratite taj proces?

Duboko cenimo odluku Vlade i Skupštine Srbije o usvajanju Zakona o restituciji jevrejske imovine bez naslednika, kao i početak primene ovog važnog akta. On predstavlja značajan korak u ispravljanju nepravde nanesene žrtvama Holokausta. Verujemo da bi Srbija, kao prva zemlja koja se odlučila na ovakav potez, mogla poslužiti kao model i drugim zemljama.

Islamska država je i dalje svetska pretnja broj jedan. Kako da se borimo protiv ove globalne pretnje?

Izrael se već dugi niz godina suočava sa terorizmom. Oduvek smo govorili da je u pitanju globalna pretnja, ali mnoge zemlje su odbijale da priznaju međunarodnu dimenziju ovog fenomena. ISIS i druge radikalne islamističke organizacije dokaz su da se suočavamo sa globalnom pretnjom. Borba protiv ISIS-a nije političko pitanje, jer ciljevi ove organizacije prevazilaze sferu politike. Nekada smo na terorizam gledali kao na nacionalni ili regionalni fenomen, ali sa globalizacijom on postaje pretnja čitavom Zapadnom svetu. Stoga sve zemlje koje žele da sačuvaju demokratske vrednosti treba da se ujedine u zajedničkoj borbi. Ta borba ne podrazumeva samo hapšenja, razmenu obaveštajnih podataka i saradnju bezbednosnih organa, već ona treba da se vodi i u okviru obrazovnog sistema, kako bi se na vreme sprečila radikalizacija mladih. Školstvo, vaspitanje i mediji imaju presudnu ulogu.

Svedoci smo surovih scena iz Mančestera. Kako uopšte da se borimo protiv ovakvom oblika terorizma?

Teror je teror gde god se on dogodio u svetu. Želela bih da uputim iskreno saučešće porodicama žrtava, kao i želje za brz oporavak povređenima u ovom tragičnom terorističkom napadu. Činjenica da se teroristički napadi izvode na svim tačkama planete, pokazatelj su da se nijedna zemlja više ne može smatrati bezbednom. Stoga bih ponovila da moramo da sarađujemo i nađemo međunarodni pravni okvir za borbu protiv terorizma.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: