Režim Aleksandra Vučića godinama je radio za tajkuna Miroslava Bogićevića, danas ucenjenog čoveka, koji najstrašnijim lažima danima iznosi besramne optužbe na račun Aleksandra Rodića, vlasnika Kurira i "Adrija medija grupe"!

Ključni ljudi Vučićevog režima su još pre pet godina na sve načine pomagali Miroslavu Bogićeviću da izbegne stečaj! Bogićeviću, vlasniku Koncerna Farmakom, država je u kontinuitetu pružala jasnu podršku i obezbeđivala zaštitu od poverilaca, svedoče dokumenti.

miroslav-bogicevic-operacija-stent-cz-zatvor.jpg
Fonet 

Zauzvrat Bogićević sada mora da učestvuje u režimskom medijskom linču uperenom ka vlasniku Kurira i "Adrija medija grupe" Aleksandru Rodiću.
Bogićević je ucenjen da laže kako bi se spasao od hapšenja, optužen za malverzacije i pljačke, koje mu je omogućio Vučićev režim. Poslednjih dana ovaj tajkun je učinio više krivičnih dela iznoseći lažne optužbe na račun Rodića, što mu je omogućeno najgrubljom zloupotrebom nacionalne frekvencije.

Jorgovanka svesno prekršila zakon da bi Bogićević uzeo kredit od 25 miliona evra

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković direktno je krajem 2012. godine pregovarala sa „Farmakomom“ kako bi njegovom vlasniku Miroslavu Bogićeviću pomogla da povuče kredit od 25 miliona evra, koji je on uzeo u Holandiji, ali nije bio usklađen sa propisima NBS, piše u zvaničnim papirima centralne banke do kojih je Kurir došao.

Naime, „Farmakom“ je decembra 2012. ugovorio kredit od holandske Amsterdam trejd banke od 25 miliona evra, od kojeg bi deset miliona evra iskoristio za vraćanje uzetih zajmova, a ostatak za proizvodnju u rudnicima.

dajners-firma-dcib-nbs-narodna-banka-srbije-jorgovanka.jpg
Zorana Jevtić 

- Da bi ova sredstva mogla da uđu u Srbiju, moralo je da se prijave i evidentiraju kod centralne banke, ali plan otplate ovog kredita nije bio usklađen sa zakonskim propisima koji su u nadležnosti NBS - navodi izvor Kurira iz bankarskih krugova.

Prijavu kredita kod NBS za „Farmakom“ je obavljala Privredna banka Beograd (PBB). Prema dokumentaciji do koje je Kurir došao, banka je odmah obavestila „Farmakom“ da ugovoren plan otplate kredita nije u skladu sa Odlukom NBS o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva, što u odgovoru Bogićevićeva firma priznaje, ali navodi da je reč o „specifičnom poslu“.

miroslavbogicevicjorgovankatabakovic-ls.jpg
Marina Lopičić 

PBB o svemu obaveštava NBS, koja 20. decembra odgovara da „ne postoji mogućnost da se napravi izuzetak od odluke“ i da sa planom otplate koji je u ugovoru o kreditu taj posao ne može da se prijavi kod NBS. Međutim, već sutradan centralna banka menja mišljenje. PBB dobija mejl od NBS u kome se navodi da će „shodno dogovoru predstavnika ‚Farmakoma‘ i guvernera NBS gospođe Tabaković, aneks ugovora o kreditu ili izjava kreditora o promeni plana otplate, koji će u skladu sa Odlukom centralne banke biti dostavljeni NBS na evidentiranje u ponedeljak 24. decembra, sa danom zaključenja 21. decembra“. Nije poznato da li je i kada naknadno usaglašen plan otplate. Naš sagovornik smatra da je na ovaj način NBS „gledala kroz prste“ Bogićeviću, te mu dozvolila da se kreditni posao registruje, uprkos činjenici da je samo dan ranije NBS zauzela stav da neće činiti izuzetke.

jorgovankatabakovicbogicevicdokumenti-ls.jpg
Marina Lopičić 

- Ovo je samo jedan u čitavom nizu dokaza kako je država podržavala „Farmakom“ i ovakvim ustupcima, koji su bez presedana u deviznom poslovanju u Srbiji - kaže on.

Podsetimo, predstavnici Vlade Srbije Siniša Mali i Ivica Kojić su tokom 2013. nastavili da štite Bogićevića, o čemu je Kurir pisao.

jorgovankatabakovicbogicevicdokumenti-pos-4.jpg
Marina Lopičić 

Bogićević se nije javljao na telefon i nije odgovorio na SMS. U NBS su potvrdili da su evidentirali kredit „Farmakomu“ 21. decembra u skladu sa odlukom NBS, ali kažu da „zvanični dokument NBS“ - u kome se navodi „dogovor“ kakav pominje Kurir - ne postoji, kao i da je stav NBS da svojim procedurama podrži, a ne da ograničava privrednu aktivnost:

- Kako se Srbija u procesu pristupanja EU opredelila za postepenu liberalizaciju kretanja kapitala, tako se ukupna regulativa usklađuje, pa i ona koja se odnosi na evidentiranje stranih kredita.

jorgovankatabakovicbogicevicdokumenti-pos.jpg
Marina Lopičić 

(Kurir.rs)