(KURIR TV) DA SE NE LAŽEMO O INAUGURACIJI Tamara Tripić: Ovo je privatna zabava o trošku države

Gošće emisije “Da se ne lažemo” koja se emituje na kurir.rs, našoj FB stranici i YouTube kanalu su potpredsednica DS Tamara Tripić i šefica poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije.

- Za pet godina Vučić je toliko izobećavao da će sledeći mandatari morati da se suoče sa izneverenim obećanjima - Aleksandra Vučića - izjavila je Tripić u “Da se ne lažemo”.

Šefica poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije Sanda Rašković Ivić kaže da Srbija ima jednu instituciju, a to je Aleksandar Vučić koji je, kako se izrazila, strahovito narcisoidna ličnost”.

- Ni po jada da je Vučić samo narcističan, ali problem je u tome što nemate Tita bez titoista, Staljina bez staljinista ni Vučića bez vučićevaca - kaze Raškovic Ivić.

Autor emisije je Ratko Femić.

RF: Dobro veče. Ja sam Ratko Femić. Vi gledate „Da se ne lažemo“. Srbija po prvi put treba da dobije premijerku, ali pošto kod nas ništa ne može bez drame i ovaj proces, odnosno izbor, polako se pretvara u TV sapunicu. Ovih dana u medijima više slušamo o premijerkinoj seksualnoj orijentaciji, o njenom nacionalnom, etničkom poreklu, nego o tome šta je ona uradila i šta je preporučilo za tu funkciju. Uporedo sa tim dešava se inauguracija predsednika Aleksandra Vučića. Postupak koji je po mnogima onako neopravdan, iz razloga što je predsednik položio zakletvu još pre neke dve nedelje. O tome, ali i o ostalim dnevno-političkim aktuelnostima razgovaram sa mojim večerašnjim gošćama, potpredsednica Demokratske stranke- Tamara Tripić.

TT: Dobar dan.

RF: Dobro došli. I šefica poslaničke grupe Nova Srbij- Pokret za spas Srbije. doktor Sandra Rašković Ivić.

SRI: Dobar dan.

RF: Dobar dan. Dobro došli u „Da se ne lažemo“. Pa evo, dakle, dobili smo mandatarku, dobili smo premijerku, međutim, svedočimo jednoj drami u vezi sa time da li je moguće da ona bude izglasana ili da ne bude izglasana. Šta Vi mislite, šta sve stoji iza toga? Da li Srpska napredna stranka stvarno u drami da ne mogu da izaberu Anu Brnabić za premijerku Srbije?

SRI: Ja mislim da će oni sigurno izabrati Anu Brnabić za premijerku Srbije. To što se dešavalo prethodne nedelje u Srpskoj naprednoj stranci jesste bila neka vrsta pokazne vežbe izglasavanja nepoverenja Aleksandru Vučiću, ali naravno pošto je ta ekipa sastavljena od partijskih vojnika, oni će svi, nakon diskusije, jednoglasno da podrže Anu Brnabić za predsednicu vlade. Vidite, problem je sa Srpskom naprednom strankom, što je Aleksandar Vučić, Toma Nikolić i celo to društvo, došlo je na vlast i dobilo je izbore na temelju potpuno drugačijih političkih stavova i drugačijih političkih programa, da bi ih na kraju onda potpuno promenili i vrhunac je da se dovede žena za koju niko nije glasao, koja nije bila ni na jednoj listi. Nije to uopšte važno što je ona LGBT, nije to uopšte važno što ona nema političke korene ovde u Srbiji, što je možda nekedruge nacionalnosti, ali sada odjednom dolazi žena koja je bila u USAID-u.

RF: Upravo to sam hteo da Vas pitam, kako se Vama čini što, recimo, neki funkcioneri Srpske napredne stranke, koji su u nekim prorežimskim tabloidima davali izjave o tome da opoziciju, odnosno proteste, finansira Soroš?

SRI: A pazite, USAID-u i NALED-u piše da su finansirani od strane Soroša.

RF: I oni sad hvale bukvalno to što ona dolazi iz NALED-a.

SRI: Da. To je sada postignuće, pazite, kada uzme Vučić nekoga koga finansira Soroš i Amerikanci, izvadi ga iz šešira onako kao zeca i kaže, evo ovo će biti premijer.

RF: I onda kažu to što premijerka dolazi iz NALED-a i USAID-a, to je još jedna preporuka, a da je neko drugi, recimo, sa druge strane.

SRI: Bio bi satanizovan, kao izdajnik, sako anti-Srbin, kao neko ko je protiv Srbije i srpskog naroda. Zamislite molim Vas, situaciju, evo ja naravno ne branim Demokratsku stranku, ali kada je Demokratska stranka bila na vlasti, ili moja bivša stranka, Demokratska stranka Srbije, da je neko doveo za premijera osobu koja nije Srpskinja, koja je iz LGBT populacije i još plus toga bila zaposlena u USAID-u i bila finansirana od strane Soroša. Pa ja mislim da bi ova sadašnja vlast, a ondašnja opozicija, izvela x hiljada ljudi na ulicu.

RF: Mislim da bi se moglo više procesa tako posmatrati.

SRI: Pa naravno.

RF: Recimo, da je Demokratska stranka potpisala Briselski sporazum, ja ne znam kako bi se to završilo.

SRI: A to tek. Da je Demokratska stranka ili bilo ko potpisao Briselski sporazum, bilo bi mu verovatno suđeno kao izdajniku, a ovde se govori o velikoj pobedi Srbije.

RF: Gospodo Tripić, bilo je nekih spekulacija, odnosno nekih ne spekulaija, bilo je najava od strane nekih funkcionera Srpske napredne stranke, da ukoliko ne bude dogovora idemo ponovo na parlamentarne izbore, vanredne parlamentarne izbore. Šta Vi mislite šta se krije iza toga? Da li Vi očekujete uopšte da bi moglo doći do vanrednih parlamentarnih izbora ove godine?

TT: Pa ja iskreno moram da Vam kažem i to oko većine, da li imaju pa nemaju većinu, pa i one konsultacije, ako se setite, gde oni dolaze kod njega pa su kao teški razgovori, meni je to ličilo najviše na zamajavanje građana i ako se setite ti odlasci protokolarni na Andrićev venac, razgovore komandatara, mi moramo da podsetimo građane da suštinski nije bilo parlamentarnih izbora, nije se promenila skupštinska većina koja će da uradi rekonstrukciju vlade i mi smo otrošili neko vreme građana, a pre svega vreme tih ministara i te vlade koji bi trebali da rade u interesu građana, a ne da sede na Andrićevom vencu i da piju kafu. Oni su potrošili vreme na priču oko toga kakva će većina da se napravi, a svi već znamo da je većina izdefinisana i da će mandatara da odredi Aleksandar Vučić, što se naravno na kraju i desilo i ja ću Vas podsetiti čak i na izjavu Zorane Mihajlović koja je sama rekla da to što je sada Aleksandar Vučić na Andrićevom vencu, a nije u Nemanjinoj, da je to samo geografska odrednica, a suštinska nije.

RF: Dakle da će on i dalje da vodi vladu Srbije?!

TT: Jeste, jeste. To znaju ljudi iz Srpske napredne stranke. Ono što je po meni mnogo važnije, to je da je on poslao jasnu poruku svojim kolegama iz Srpske napredne stranke, da neće dozvoliti da politički ojača bilo ko iz njegove stranke na poziciji mandatara te je tu poziciju dao nestranačkoj ili nepolitičkoj ličnosti. Ideja kao ideja da žena bude predsednica vlade je sama po sebi dobra ideja, ali kada bi ta ideja, naravno, bila praćena i političkim kapacitetom da sprovodi one reforme koje bi možda ona želela. Ovako će ona biti ispostava, realno, Aleksandra Vučića.

RF: A da li će ona uopšte imati neku autonomiju?

TT: Ja iskreno mislim, ne. Čak kada bi mi gledali sada, okej, Ana Brnabić je mandatarka. Šta nju preporučuje da vodi vladu?! Prethodni njen rad kao ministarke, koju novu vrednost je doneo u Srbiji?! Šta je ona dobro uradila u Srbiji na poziciji ministarke i svog Ministarstva, da nju preporuči da vodi celu vladu Republike Srbije?! Nažalost, ništa. I onda u stvari Vam je jasno iz toga, da mi imamo samo produženu ruku Aleksandra Vućića koji, moram da Vas podsetim, je pet godina izobećavao toliko stvari, da sledeći mandatari, jer ja mislim da će ih on često menjati, morati da se suoče sa izneverenim obećanjima Aleksandra Vučića.

RF: Da. Sami ste rekli da je pozitivno to što je mandatarka žena?

TT: Pozitivno bi bilo kada bi imali zaista suštinski mandatarku.

RF: Kada bi ona bila autonomna, da.

TT: Mandatarku koja bi mogla u punom kapacitetu da vodi državu.

SRI: Da je žena vodila listu, da su ljudi glasali za nju.

TT: Da ima politički kapacitet.

SRI: Izvini Tamara što te prekidam. Da su joj dali podršku, da je ona bila na nekim izborima, da je dobila podršku naroda, svakako bi, ja sam sigurna, i Tamara i ja, aplaudirale takvoj ženi, jer mi smo uvek za žene i žene zaista nemaju u srpskoj politici, dostojno mesto, sigurno bi aplaudirali, ali znate, kada Vučić koji je predsednik države razgovara sam sa sobom kao predsednikom vlade i iznedri mandatarku iz šešira, pa bila ona žensko ili ne znam šta drugo, pa naravno da baš me briga.

TT: To je ime nebitno. Eto to je ono što je najstrašnije.

RF: A je l’ mislite, inače, žene u srpskoj politici, da li žene u srpskoj politici, uglavnom, sada popunjavaju te neke kvote ili one suštinski obavljaju zadatke koji proizilace iz pozicija na kojima su?

TT: Pa ja želim da verujem da se te stvari pomeraju. Ključno je bilo kada smo izmenili Zakon o izboru narodnih poslanika, ja mislim 2011. godine, gde na svaka tri mesta, bar jedno mora da pripadne manje zastupljenom polu. Na neki način se Srbija navikla da gleda i političarke kako brane stavove i svoje partije i svoje stavove i utiču na promenu u društvu. Ja moram da kažem, kod nas u Demokratskoj stranci, mi već imamo da je i statutarno određeno da za neke organe u stranci imamo paritet, znači da imamo 50% žena i 50% muškaraca. Žene dobijaju sve veći prostor kod nasu u stranci, resorne odbore vode, u predsedništvu su stranke, internacionalnu, međunarodnu saradnju nam vodi žena i u tom smislu, taj prostor se sve više i više otvara.

RF: Da, ali, kako da kažem, možda se nisam dobro izrazio, tačno je da postoje žene u Srbiji koje su, bukvalno, koje tumače stavove svoje partije, koje su dugo u partiji, koje su ponikle, tako da kažem, imaju političkog iskustva, kao što ste i vas dve, je li, iz tog razloga sam Vas i pozvao. Ali, ne može da se pobegne od tog utiska da je to negde, u neka tela da se postavljaju žene samo da bi se ispunile određene kvote, pa je bilo nekih komentara da je na tu foru i izbor ove mandatarke, da bi se eto pokazalo zapadu, eto, kako mi napredujemo kao zemlja, prvo što je Ana žena, dolazi iz još jedne manjinske zajednice, LGBT populacije, plus što je, recimo, poreklom sa ostrva Krka iz Hrvatske.

TT: Ono što meni je bojazan, sa izborom Ane Brnabić je da će Aleksandar Vučić probati da stavi pod tepih sva ona gušenja elementarnih ljudskih prava koja mi ovde živimo u Srbiji svaki dan, a to je ovo, podsetiću Vas na napad na novinare, kada je bila zaista inauguracija predsdnika Srbije, pa onda zatvorenost medija, pa kidnapovanje odbornika, koje smo imali po Srbiji, pa pritisci koji postoje na ljude za one kapilarne glasove što se skupljaju, mislim da će Aleksandar Vučić,između ostalog probati da sve te probleme stavi pod tepih, prema evropskim zvaničnicima, kroz parolu da imamo premijerku koja je pritom i žena i autovana pripadnica LGBT populacije.

SRI: To je građenje kuće od krova, znate, ja bih to nazvala građenjem kuće od krova. Videla sam šta je rekla norveška ambasada i još neke ambasade koje su čestitale i rekle, evo sada Srbija liči na skandinavske zemlje.

RF: Ali zar nisu sami zvaničnici te vladajuće partije demantovali, sami sebe, a i te, recimo, skandinavske zemlje kada su rekli da će Ana Brnabić da bude ekonomski premijer, a Dačić politićki?! Kao, e, ti si radila nešto tamo u nekim firmama i ti se razumeš u ekonomiju.

SRI: To su kao ona dva pilota u avionu, u onom spotu.

RF: Da.

SRI: Koji je posle Vučić bio povukao.

RF: E pa bukvalno to.

SRI: Šta to znači, šta nam to govori?!

RF: Ali to je za mandatarku poražavajuće.

SRI: To govori o tome da nema veze ko je mandatarka ili mandatar, da nema veze ko je predsednik suda, da nema veze ko je koji ministar, koja je koja institucija, ova zemlja ima jednu jedinu instituciju, ta institucija se zove Aleksandar Vučić. On je majka svih institucija i sve ide po njegovom naređenju, po onome što on smatra da treba raditi i evo, znate kad nama, neki zvaničnici nas hvale i kažu, super primate ženu, pa imate još ženu iz manjinske zajednice, iz LGBT populacije, ličite na skandinavske zemlje, pa naravno da ne ličimo, jer skandinavske zemlje imaju uređenu državu. uređeno društvo, imaju odličan standard pa onda mogu da imaju koga god hoće.

RF: I došli su do toga nekako.

SRI: Mogu da imaju koga god hoće, a mi krećemo, mi varamo, ovo je magarčenje, ovo je magarčenje i narova ode i zapada.

RF: Ima onaj uličarski žargon, ono, prodaja cigle, kažu.

SRI: Pa da.

TT: Ne znam da li ste primetili, mi imamo na delu kršenje Zakona o vladi, mi imamo, potpuno otvoreno se priča o tome da imamo polupremijera. Ivica Dačić će biti zadužen za politički deo, Ana Brnabić je odmah ponižena i objašnjeno joj je da će ona biti zadužena za ekonomski deo i mi nemamo više premijere. Mi smo sada ubili izvršnu vlast. Mi smo imali potpuno diskreditaciju i suspenziju, da tako kažem, parlamentarizma u Srbiji, znači, videli ste i Maja Gojković i na skupštinskim odborima opozicija nema pravo glasa i nema pravo da kaže bilo šta što se ne slaže i nije u skladu sa agendom većinskih stranaka.

RF: Sada svi se sećaju Neše Stefanovića.

TT: Imamo suspenziju parlamentarizma. Sa druge strane imamo pravosuđe gde je moguće da neki zvaničnik kaže sudija je moja. Znači, sudsku vlast više nemamo kao nezavisnu i to je ogoljeno, znači nemamo je, e sada više nemamo ni izvršnu vlast. Mi imamo da je ova vlast podriva temelje države i to je u stvari ono što je najopasnije. Ja ne stižem uopšte da se bavim nesposobnošću ove vlasti što za pet godina nije proizvela novu vrednost, jer mi moramo da se bavimo, da skupimo u nekom trenutku sve ove elemente države koju smo imali, koju je ova vlast za ovih pet godina dezintegrisala.

RF: Da li je Vučić za Vas, u stvari Vi ste već rekli, odnosno držalis te i onaj transparent da Vučić za Vas nije Vaš predsednik, da li je Vučić Vaš predsednik?

TT: Aleksandar Vučić ne može da bude moj predsednik, ne zato što zato što zastupa drugu poziciju, je li, mislim da u državi treba da se smenjuju različite pozicije i to je dobro za sve nas, kada izgubimo izbore možemo dosta da naučimo. Kada Vam građani uskrate poverenje, ali ono što je problem što Aleksandar Vučić nas drži u neregularnom sistemu, ne-sistemu, pet godina. Nije on pokrao izbore i izbornu noć, on je suštinski ukrao mogućnost da iznese ponudu građanima kada je zatvorimo medije za opozicije, zatvorio parlament za ideje i politike opozicije.

SRI: Zatvorio je debatu.

TT: Zatvorio je potpuno debatu. I zato sam ja Vama rekla pre nego što je počela emisija, jako je važno da se i građani Srbije naviknu da mi njima nudimo politike. Ne da se nadgornjavamo ko će da bude nepristojniji, ko će da bude glasniji, nego da ponudimo rešenja za objektivno težak život koji živimo.

RF: A moram da Vas pitam, kako, na primer, Vi ste učestvovali u jednoj utakmici i prihvatili ste pravila po kojima se ta utakmica igra, ali na kraju kada neko po tim pravilima, koja kažete da nisu bila fer, pobedi, kažete on nije pobedio, on nije moj predsednik?! To mi je malo čudno, to pitanje je eto za obe.

TT: Sad ću da Vam kažem, možete da ne prihvatite pravila igre, ali to Vam je, kao i ono kada ste u periodu odrastanja, pa kažete, neću da se igram i zalupite vrata. Prosto, u životu postoje nepravde, mi živimo predpolitičko društvo, meni je žao što je u Srbiji tako, mi imamo samo 27 godina iskustva višepartijskog sistema, samo u jednoj Velikoj Britaniji, od one 1215. i Magna Charta Libertatum se razvija različito mišljenje i poštovanje različitog mišljenja. Da li je utakmica fer?! Nije fer. Da li je pravedna?! Nije pravedna, ali nemamo drugu opciju da učestvujemo. To je kao i kada su pričali da izađemo iz parlamenta. Moje srce me vuklo da naši poslanici izađu iz parlamenta., ali gde onda da se obratimo?! Kako da mi tom građaninu kažemo šta mi nudimo kada nemamo medije kojima možemo da se obratimo, nemamo nijedan drugi prostor gde bi mogli da im ponudimo šta je naša i akcija i reakcija na dešavanja u Srbiji.

RF: Šta Vi kažete?

SRI: Ja sam izbačena iz Demokratske stranke Srbije zato što sam se zalagala da se opozicija ujedini oko jednog kandidata, a prethodno da se ujedinimo oko fer i poštenih izbora. Nažalost nismo uspeli da se ujedinimo oko jednog kandidata, a ujedinjavanje oko fer i poštenih izbora, čini mi se, nije moglo ni da se desi, jer kažu, za tango je potrebno dvoje. Pošto vlast je stalno bacala prašinu u oči, zamajavala, nismo znali ni ko će se kandidovati, ni kad će to biti sve skupa raspisano i nekako su nas, ne mogu da kažem, nespremne zatekli izbori, ali je tu Vučić držeći sve poluge vlasti, u stvari gurnu sve u taj jedan izborni proces. Kada je on već uradio tako kako je uradio, ja sam podržala jednog drugog kandidata, ne njega, na predsedničkim izborima, naravno, ali je moje pravo da ja kažem, nije moj predsednik, gospodine Vučiću Vi niste moj predsednik i sve što radite, radite naopako, počevši od onoga što je bilo od pre pet godina, pa da se mi vratimo malo i u devedesete godine, jer meni je Vučić najsmešniji kad kaže bivši režim, prethodni režim.

RF:Ko je taj bivši režim?!

SRI: Pa šta je on bio, pa ko je on bio, molim Vas, ’98. do 2000. godine?! To je druga stvar što njemu neke televizije prepravljaju biografiju, pa nemate to gde je on bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, da je bio Šešeljev potrčko, da je njega Šešelj iznedrio i rodio ovakvog kakav jeste, da je on bio ministar informisanja u vreme koga su se zatvarali mediji i ubijali novinari i nikom ništa to ne važi. Pa ima nas, znate, malo starijih koji to pamtimo, koji nismo još se razboleli od Alchajmerove demencije, pa da zaboravimo šta je bilo.

RF: Ali evo, prošli smo kroz taj ciklus predsedničkih izbora, Vučić je pobedio, više smo i zaboravili čini mi se, ja evo sad, čisto onako, kao građanin govorim, više sam zaboravio kad sam izlazio da glasam. To je bilo 2. aprila i mi tek sada imamo inauguraciju, iako smo imali pre dve nedelje polaganje zakletve.

SRI: Pa imali smo već inauguraciju.

RF: Da, je li, to je već inauguracija, polaganje zakletve.

SRI: Ovo je protiv-ustavna inauguracija. Ovo sada šta treba da se desi.

RF: Kako se Vama to čini, statue rimskih imperatora, zvanice neke iz sveta, čak ti neki režimski listovi i TV stanice, porede to sa Titovom sahranom? Mislim malo jeste bizarno ali, hajde.

TT: Znate kako, mi smo imali inauguraciju pre 20 dana, tad je bila otprilike.

SRI: 31. maja.

TT: Da. Znači to je pre 20 dana, pre tri nedelje smo imali inauguraciju. Ja ovo sada vidim kao privatnu zabavu na račun poreskih obveznika, odnosno osiromašenih građana Srbije i to je isključivo to. Znači, Vi imate jednog predsdnika Francuske, koji je izabran.

RF: 7. maja su oni imali izbore.

TT: Jeste. Koji nema vremena, nema ni para da potroši na takve zabave megalomanske, možda je Francuska manje uticajna zemlja od Srbije pa oni nemaju toliko kapaciteta za toliko gostiju ili toliko sredstava da takve zabave prave, ali šalu na stranu, mislim da je vrlo neprimereno u ovoj situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije, kada mi imamo da smo u najvećem riziku od siromaštva u Evropi, imamo najgoru zdravstvenu zaštitu, najkraći životni vek u regionu, kada 70% roditelja nema detetu da da za užinu kada krene u školu, u svemu tome, Vi pravite zabavu koju će platiti građani Srbije, zatvorićete verovatno i pola ulica, nisam ispratila detalje, oprostićete mi, 20 dana nakon što ste preuzeli odgovornost , to svoje mesto, mislim da bi bilo primerenije da je Aleksandar Vučić otišao na svoj posao i radio savesno taj svoj posao za koji je izabran.

RF: Tamara je rekla, bolje bi bilo da je otišao na posao da radi savesno taj posao, ali mi stalno slušamo i od premijera i od njegovih saradnika, kako on radi, koliko radi, pa evo i neki omladinci SNS-a su pokušali da ga iznenade, da dođu ujutru, da ga obraduju, ali on je već bio na poslu.

SRI: On je već bio tamo.

RF: I to sve imamo lepo u medijima, pa čak jedna, sa lokala negde tamo, da li ona funkcionerka ili aktivistkinja SNS-a je istetovirala „A. Vučić“ na ruci. Jeste li videli to? Zar nije to divno kako oni vole svog predsednika?

SRI: Da Vam kažem, ovo što se dešava kod nas jeste jedan kult ličnosti koji se pažljivo neguje već pet godina i onda sada doživljava svoj vrhunac. Ovo što radi Aleksandar Vučić sa ovom drugom naknadnom inauguracijom, pazite, to je naknadna inauguracija, koje nema u Ustavu.

RF: Je li sada govorite kao narodni poslanik ili kao psihijatar?

SRI: Ja ću govoriti kao psihijatar, a sad govorim kao narodni poslanik. Znači, nema je u Ustavu, nema je u Zakonu o Narodnoj skupštini, nema je u Zakonu o predsedniku, on ne bi, da već nije inaugurisan, mogao da predloži mandatara, jer samo inaugurisani predsednik države može da predloži mandatara, a sada govorim kao psihijatar i kažem da je gospodin Vučić strahovito narcistička ličnost, on je jako narcističan, on ima potrebu da bude najbolji, da se stalno dokazuje, da se takmiči sa njemu, valjda, značajnim ljudima kao što je, recimo, Tito, ali meni je to veo neobično, jer, sećam se tog Vučića devedesetih godina, koji je sa Šešeljom hteo da sahrani sve ono što je Tito predstavljao.

RF: Da Šešelj je hteo da izmesti Tita odavde.

SRI: Pa naravno, da izmesti Tita, nisam sad baš sasvim sigurna, ali znam da je ismevao te njegove prijeme koje je Tito radio na Brionima, kao predsednik Radničke partije, a sada vidite, sad on organizuje, jednu privatnu žurku, jednu inauguraciju, koja treba, maltene da ima elemente apoteoze, da tamo prima razne državnike, gde ja vidim da će biti uglavnom državnici iz regiona, iz bivše Jugoslavije i ostali će poslati svoje izaslanike, znači neće mu doći ni Merkelova, neće mu doći ni Putin, neće mu doći ni Tramp, neće mu doći ni engleska kraljica, a to se stalno sada upoređuje sa Titovom sahranom i uglavnom jednu inauguraciju, upoređivati sa sahranom, je zaista morbidno, ali on se upoređuje sa Titom i to je taj njegov narcizam, gde on kaže, ja evo pogledajte me, ja sam nabolji, ja sam bolji i od Tita, za vreme mog mandata sagrađeno najviše auto-puteva, najviše državnika je tu bilo, najviše, najbolje, najjače, naj, na i to mene brine.

RF: To jeste, on je čak i izjavi negde, kaže, kada krenete putem i gledate, ovo je izgradio Tito, ovo je izgradio Vučić, dok traje moj mandat, biće više je izgradio Vučić.

SRI: To govori o tom narcizmu. E sad, ni po jada da je samo on narcističan, ali problem je u tome što nemate Tita bez titoiste, nemate Staljina bez staljinista i nemate Vučića bez vučićevaca. On je napravio celu jednu mrežu ljudi, koji su, svako u svojoj sredini, mali narcisi koji imaju tako, te svoje ekipe po unutrašnjosti, pa i ovde po Beogradu i to je jedna prava piramida koja tako deluje i koja podržava vrhovnog narcisa.

RF: Ali dobro, neko će sada da kaže da smo mi ovde zlonamerni, ali stvarno kada Vi to posložite i sam predsednik je govorio, odnosno Aleksandar Vučić, ranije kada su ga optuživali zataj razvoj kulta ličnosti, da je odbacivao to kao gluposti, ali mi sada vidimo, jednostavno, došli smo do toga da aktivisti tetoviraju njegovo ime, došli smo do toga da pravimo neke skupe zabave sa statuama rimskih imperatora, da inauguraciji polažemo zakletvu, ne znam sad, specijalno se pravi tu, izdanje Miroslavljevog jevanđelja, sve je nešto više, veće nego ranije što je bilo.

TT: One spotove u slavu Aleksandra Vučića koji su objavljeni. Mi sada svedočimo, ja mislim, jednoj institucionalnoj i etičkoj i moralnoj i političkoj dekonstrukciji društva. Ja ne mogu da osudim građane zato što su krenuli da veruju u njegove paranormalne moći, jer ne znaju da postoji realnost, to vam je kao onaj Matrix, hoćete plavu ili hoćete crvenu pililu. Znači, one je obojio sve televizijske kanale svojim paranormalnim moćima. Vi imate stalno one njegove izjave, GDP ovoliki, AOP ovliki.

SRI: Prljanje brojkama stalno.

TT: To je samo meni žao što u tom trenutku ne mogu da pitam tog nekog građanina, je li tvoj frižider puniji?!

RF: Zbog GDP-a.

TT: Zbog svega toga što je on izjavio!? Nije. I to je najtužnije što za ovih pet godina mi imamo potpuno ugrožavanje i vrednosti, a i pravo da Vam kažem, egzistencijalno, društva u Srbiji.

RF: Da li je DS spremna za izbore ako dođe do vanrednih parlamentarnih izbora ove godine?

TT: Demokratska stranka je uvek spremna za izbore, odmah da Vam kažem. Mi smo imali i izbore unutar stranke pre sad će skoro godinu dana i ono što je jako važno, da smo doneli odluku da od sada ne možemo pred građane Srbije da idemo sa parolom „Ua Vučić“, jer građani Srbije su, činjenicom da su dali 6,2% i uopšte opoziciji, tako malo, poslali poruku, hoćemo konkretne predloge kako ću da živim bolje i u tom smislu, evo mi sada imamo, preko 20 predloga zakona u parlamentu, imamo konkretne mere sa kojima ćemo da izađemo na beogradske izbore i naravno konkretne mere sa kojima izlazimo na republičke izbore, kad god oni bili.

RF: Da li ćete Vi da budete kandidat za gradonačelnicu Beograda ispred DS-a?

TT: Ja ću odmah da Vam kažem i moje ime se razmatra, ali verujte mi, unutar Demokratske stranke imamo na desetine imena koja su bolji, kvalitetniji, imaju više kapaciteta i od Vesića i od Malog i od svih Vesića i Malih koji mogu da se pojave ispod kaputa Aleksandra Vučića.

RF: A šta kažete na najavu, odnosno, na želju Dragana Đilasa da se vrati u politiku?

TT: Pa on je rekao da još nije odlučio oko toga da li će da se vrati, tako da ne bih uopšte oko toga mnogo komentarisala, dok on čovek ne odluči da li bi ulazio u politiku ili ne bi.

SRI: Ali pre bilo kojih kadrovskih rešenja, ja opet plediram na to, mi moramo da sednemo svi zajedno i da pokušamo da se izborimo.

RF: Kada kažete zajedno, govorite o zajedničkom razgovoru opozicije?

SRI: Opozicije. Da se izborimo za fer i poštene izbore. Šta to znači?! To znači da se srede birački spiskovi, za to je potrebno mesec dana, nekog normalnog posla, čak ni naročito udarničkog i da se oslobode mediji, tako da sve ono što opozicija ima da ponudi programski, može i da se kaže i da se otovre, naravno i radijski i TV dueli i dueli i u novinama, ali pošto ljudi najviše vole da gledaju televiziju, onda mislim da TV dueli su kondicio sine kva non, mislim bez toga nemate demokratije.

RF: A koliko Vi imate često priliku da iznesete ove svoje stavove bilo gde u medijima?

SRI: U medijima vrlo retko, imate možda po neki nedeljnik i jedan dnevni list u kome to možete da kažete i jednu televiziju koja nema nacionalnu frekvenciju. Dok nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom, praktično ima branu za to.

TT: Mogu samo ja da se nadovežem, što je jako važno, Beograd je pravi pokazatelj odnos Srpske napredne stranke prema čoveku, prema građaninu Srbije. Znači, onog trenutka kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Beogradu, prvo što su uradili, ukinuli su stipendije za đake i studente, ukinuli su jednokratnu pomoć za penzionere sa najnižim primanjima, ukinuli su besplatne udžbenike, ukinuli su personalne asistente za odrasle, starije sa telesnim invaliditetom, ukinuli su pomoć za decu, đake i studente bez roditeljskog staranja, ko je Beograd ako nisu Beograđani?! Zar nije na prvom mestu da Beograđani žive bolje, a ne fontana?! Nemam ja ništa protiv beton politike. Beton politika je uglavnom karakteristika neinventivnih ljudi koji ne osećaju probleme društva oko sebe i onda hoće da uđu u udžbenike sa različitim arhitektonskim zdanjima. Ali je mnogo veći problem što nije rekonstruisana ta Slavija. Kao kruna rekonstrukcije bi trebala da bude fontana ili šta god da se odluči da bude u tom centru kružnog toka. Ali ova vlast je pokazala i u Beogradu koliko je ne zanima običan čovek, koliko se odrodila od običnog čoveka.

RF: To je bilo sve za večeras. Hvala Vam na gostovanju.

TT: Hvala Vama.

RF: Dragi gledaoci, kao što su moje gošće primetile mediji u Srbiji su zatvoreni, ali do tada, dok se ne otvore, prozor u svet može da Vam bude ova medijska kuća i emisija „Da se ne lažemo“. Budite sa nama i sledećeg petka od 21 sat sa novim gostima i novom temom.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

“Da se ne lazemo” o inauguraciji Vlast podriva temelje drzave