Ni posle pet meseci ne zna se koliki je dug kompanije, a analitičari se plaše jačanja desničarskih stranaka i destabilizacije Srbije, Hrvatske i BiH

Propast hrvatskog „Agrokora“, koji u regionu zapošljava oko 60.000 radnika, mogla bi politički i ekonomski da destabilizuje Hrvatsku, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, smatraju analitičari. Srbija bi imala veliki problem i zbog 11.000 radnika u „Agrokorovim“ firmama u našoj zemlji.


Iako je hrvatska država uvela prinudnu upravu u „Agrokor“ pre više od pet meseci, još se ne zna koliko ova kompanija duguje, što otežava pronalaženje rešenja za ovu prezaduženu firmu. Na sve to ruska Zberbanka blokirala je „Agrokoru“ mogućnost da „Dijamant“ i „Frikom“, koji posluju u Srbiji, založi za dobijanje novih kredita koji bi bili slamka spasa.


Privremena zabrana


Naime, hrvatska firma „Ledo“, inače deo „Agrokora“, potvrdila je da je Privredni sud u Beogradu na zahtev Zberbanke privremeno zabranio raspolaganje nad udelima u „Frikomu“ kao osiguranje za potraživanje ruske banke od 100 miliona evra. Slična odluka doneta je i za „Dijamant“. Novi krediti, procene su od 200 do 700 miliona evra, neophodni su „Agrokoru“ da bi nastavio da posluje, a dve firme u Srbiji su najzdraviji deo hrvatskog giganta. Rusi blokadom žele da se zaštite, jer su ranije dali milijardu evra kredita „Agrokoru“, a dogovor o naplati nisu postigli s prinudnom upravom.

agrokor-aleksandar-vucic-rasim-ljajic-odliv-finansijska.jpg
Foto: Reuters


Rast krajnje desnice


U isto vreme hrvatski analitičari se plaše jačanja desničarskih stranaka i upozoravaju Brisel da se spremi za haos. Profesor politikologije Jasmin Mujanović, kako prenosi portal Balkan insajt, smatra da pad hrvatske privrede zbog „Agrokora“ osnažuje rast krajnje desnice, pa će HDZ hteti da se udruži s njom.

- Rezultat tog spoja bio bi katastrofalan za Hrvatsku i zapadni Balkan. Narušeni odnosi sa Srbijom i dalje bi se pogoršavali zbog sklonosti HDZ da se stalno vraća razdoblju nakon Drugog svetskog rata. Slično bi se dogodilo i sa HDZ u BiH, koji već sad mnogo naginje nadesno. Tako bi se destabilizovala Bosna, a povezano s time dalje i Zagreb i Beograd, što bi bilo propraćeno velikim gubicima poslova. Vreme je da se Brisel suoči s predstojećim haosom u Hrvatskoj i mogućim nevoljama koje će zbog toga nastati u regiji - kaže profesor Mujanović.


I, Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, ističe da će svi koji su povezani s „Agrokorom“ osetiti njegov pad. On kaže da je stvar odavno krenula ka zlu i da niko nije vodio računa, prvo vlasnik Ivica Todorić, zatim Hrvatska, pa Srbija, pa BiH.

- Sada samo može da se minimalizuje zlo. Todorić je, kao i svi tajkuni na Balkanu, živeo od kredita, a ne od rada. Banke, dobavljači, sve njegove firme, radnici, svi će izgubiti. Radnicima kasne plate, ne uplaćuju se doprinosi, pa ne mogu ni da overe knjižice. Niko tu neće ostati čist i neoštećen - smatra Bušatlija.


Kako je nastao „Agrokor“

TODORIĆ NIJE VLASNIK, VEĆ HDZ


Profesor politikologije Jasmin Mujanović napisao je da je „Agrokor“ na papiru privatna firma Ivice Todorića, a zapravo je neodvojiva od vladajućeg HDZ.

- Nakon osnivanja pred kraj ere Jugoslavije, „Agrokor“ su velikodušno finansirale vlade bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a kasnije hrvatskih premijera Ive Sanadera i Jadranke Kosor u obliku vrlo velikih zajmova, ugovora s državom, otpisivanja dugova i slično. Čim se „Agrokor“ našao pod stvarnim političkim pritiskom, počeo je da propada - kaže profesor Jasmin Mujanović.


Činjenice

KAKO JE PROPADAO AGROKOR


u aprilu je vlada Hrvatske uvela prinudnu upravu

prinudna uprava može trajati najviše 15 meseci

moguće je i proglašenje stečaja

„Dijamant“ i „Frikom“ su najzdraviji deo kompanije

60.000 radnika ima „Agrokor“ u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i Sloveniji

po oko 11.000 radnika je u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a ostatak u Hrvatskoj

5,5 milijardi evra dosad je poznat dug kompanije

1 milijardu evra kredita dala je Zberbanka „Agrokoru“

Kurir / E.K.

Foto: Reuters, Profimedia