Proces bi trebalo postepeno da vodi ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, s tim da obe zemlje budu u mogućnosti da ostvaruju svoja prava i ispune svoje odgovornosti

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister u intervjuu za Kurir govori o evropskom putu Srbije u EU, otvaranju novih poglavlja, reformama, slobodi medija, ali i o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što je od ključnog značaja za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vas je obavestio o planovima za sprovođenje unutrašnjeg dijaloga s Kosovom. Šta EU konkretno podrazumeva pod normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine?

- Pregovaranje za pristupanje Srbije EU zahteva stalno kretanje prema boljim odnosima s Kosovom. Proces bi trebalo postepeno da vodi ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, s tim da obe zemlje budu u mogućnosti da ostvaruju svoja prava i ispune svoje odgovornosti. Normalizacija odnosa bi trebalo da ide u korist državljana Srbije i Kosova i od suštinskog je značaja za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Pozdravljam inicijativu predsednika Vučića za pokretanje domaćeg dijaloga o ovom pitanju.


Priština nije sprovela skoro nijednu od tačaka iz Briselskog sporazuma. Da li će i kako EU da pritisne Prištinu da osnuje Zajednicu srpskih opština?

- EU neće forsirati ni Srbiju ni Kosovo da preuzmu inicijativu. Beograd i Priština pregovaraju o budućim odnosima, dok ih EU olakšava. Održiva normalizacija odnosa neće nikad biti postignuta silom, već samo saglasnošću obe strane.


Šta očekujete da Srbija preduzme kako bi ubrzala proces približavanja EU? Da li na kraju tog puta Srbiju čeka i najteže pitanje - Kosovo? Da li će ono biti uslov za pristupanje EU?

- Srbija je na putu ka EU. Brzina pregovora zavisi od brzine reformi i usaglašavanja sa zakonima EU u Srbiji. U praksi, zemlja mora da ispuni kriterijume u svih 35 poglavlja, pre nego što se pregovori u odgovarajućim oblastima politike mogu zatvoriti.


Predsednik Vučić je pomenuo da je jedan od uslova odnos prema Moskvi. Da li će Srbija, ulaskom u EU, morati da promeni taj odnos? Da li bi Srbija bila u problemu ukoliko bi osoblje tog centra dobilo diplomatski status, što traži Moskva?

- EU se sastoji od 28 članica. Neke od njih imaju bliže odnose s Moskvom od drugih, što ne predstavlja problem. Međutim, Rusija je jednostrano promenila granice suseda. Ovo je u suprotnosti sa osnovnim principima na kojima je EU izgrađena, što je dovelo do zajedničkog odgovora naše unije. U skladu s poglavljem 31, Srbija bi trebalo progresivno da uskladi svoju spoljnu politiku i bezbednost sa onima koje ima EU.


Rekli ste da je vladavina prava ključna oblast za napredak Srbije, dok su za Vučića ključna pitanja Kosovo i odnos Srbije prema Rusiji. Ostajete li pri stavu da je vladavina prava prioritet za Srbiju, a ne Kosovo i Rusija?

- Prateći srpske medije nakon moje posete Beogradu 12. avgusta, shvatio sam da je prava diskusija da li su vladavina prava, proces normalizacije odnosa s Kosovom ili spoljna politika najvažniji prioriteti Srbije u procesu pregovora o pridruživanju EU. Pregovarački okvir posebno uzima u obzir poglavlja 23 i 24, kao i nastavak angažovanja Srbije i korake ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa s Kosovom, pregovarano u poglavlju 35. Ova poglavlja se rešavaju na početku pregovora kako bi se stvorilo najviše vremena za uspostavljanje neophodnog zakonodavstva, institucija i čvrstih zapisa o implementaciji pre nego što se konačno završe pregovori. Na kraju, Srbija mora da otvori i zatvori svih 35 poglavlja.


Kad je reč o reformama, da li Srbija napreduje? Na čemu moramo ozbiljno da poradimo?

- Dvadesetog juna, na šestoj pristupnoj konferenciji u Luksemburgu, otvoreno je poglavlje 7 (o zakonu u oblasti intelektualne svojine) i poglavlje 29 (o carinskoj uniji). Srbija je već otvorila deset poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Uz svu energiju usmerenu na usvajanje i sprovođenje reformi, uveren sam da bi otvaranje dodatnih poglavlja moglo biti ove godine. Zemlje članice su jasno stavile do znanja da je neophodan održivi napredak u osnovama, posebno u poglavljima 23 i 24.


Kako ocenjujete stanje medija u Srbiji? Da li postoji sloboda medija u Srbiji i u kolikoj meri je ona zastupljena?

- Garantovanje medijske slobode i slobode izražavanja u Srbiji pomno se prate u Briselu i u glavnim gradovima zemalja članica EU. Između ostalog, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje predstavljaju pitanje koje izaziva zabrinutost. Sloboda medija se ne može postići samo usvajanjem zakona. Takođe, reč je i o stvaranju jednog prijateljskog medijskog okruženja.


Imali ste sastanak i s liderima nekoliko opozicionih partija. Kako ocenjujete aktivnosti opozicije u Srbiji i da li imate neki savet za njih?

- Ne verujem da je liderima opozicionih partija potreban moj savet. Jaka opozicija je od suštinskog značaja za svaku demokratiju.


Da li će EU opomenuti Hrvatsku zbog veličanja ustaštva?

- Nemci nikad neće zaboraviti ruku pomirenja koja nam je pružena nakon patnje koju je naša zemlja proizvela u Evropi i svetu. Samo tri godine nakon Drugog svetskog rata, u Francuskoj su postojali značajni ključni lideri koji su favorizovali integrisanu Evropu koja bi uključivala Nemačku. Snažno podržavam sve političare na zapadnom Balkanu koji su posvećeni pomirenju.


Razgovarala Sanja Đurić


O Srbima

VI STE PONOSNA NACIJA


Prilikom svoje poslednje posete Beogradu rekli ste na srpskom da volite Srbiju, ali i da biste voleli da posetite Guču. Da li ste naučili da igrate kolo, s obzirom na to da vam je šef srpske diplomatije Ivica Dačić pokazao korake?

- Srbija je tako lepa zemlja i vi ste ponosna nacija. Posebno me impresionira srpski narod. Vi ste topli, srdačni i iznad svega izuzetno gostoljubivi. Srpska kultura me fascinira i sviđa mi se vaša muzika.