NEPOZNAT DETALJ IZ RATNE BIOGRAFIJE KAPETANA DRAGANA: Usred okršaja sa zengama, njegovi vojnici su okrenuli puške ka oficirima JNA, a onda je nastao haos!

Kad su počeli sukobi u Hrvatskoj devedesetih godina, mediji su, ovdašnji s ponosom, hrvatski sa zabrinutošću, objavili informaciju da je u Kninu osvanuo izvesni Kapetan Dragan, iskusni ratnik i oficir australijske vojske, koji je gotovo preko noći uspeo za borbu da obuči stotine Srba.

Koliko se moglo ustanoviti, Kapetan Dragan, odnosno Dragan Vasiljković, kako se znatno kasnije ispostavilo da mu je pravo ime, u Kninu se obreo u proleće 1991. godine sa ciljem da vojno organizuje tamošnje pobunjene Srbe. Poziv su mu uputili lokalni rukovodioci, koji su bezrezervno verovali u njegovo instruktorsko iskustvo stečeno tokom angažovanja u azijskim i afričkim zemljama. U Beogradu nije bio prihvaćen, ali je u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini odmah stekao reputaciju heroja iz senke.

U vreme dok se očekivani rat još odvijao u formi sporadičnih, ali nimalo naivnih sukoba, a nekadašnja Jugoslovenska narodna armija predstavljala tampon-zonu između jedinica sa srpske i hrvatske strane, Kapetan Dragan je već oformio grupu neformalno prozvanu „Knindže“. Naziv je trebalo da sugeriše nepobedivost - spoj sposobnosti čuvenih i podjednako tajnovitih japanskih boraca, te odlučnost kršnih Kninjana.

„Knindže“ sam sreo u Glini, u leto 1991, u sablasno pustom, zapravo napuštenom gradu, u kojem su se hrvatski policajci u zgradi MUP i srpski borci nalazili na razdaljini od svega stotinak metara. Povremeno su se dovikivali. Nešto uobičajenih provokacija, čak bez vulgarnosti. Između se nalazila tad još s obe strane priznata, ali s obe strane i neuvažavana, jedinica JNA, koja je onemogućavala direktan sukob. Stanovništvo je otišlo, bez obzira na nacionalnost. Potpuno puste ulice, zatvorene prodavnice, na svim kućama i stanovima spuštene roletne, zamandaljene kapije i ulazna dvorišta. Nedovoljno je reći sablasno.

Novinari su tad još retko dolazili. Neobično je bilo što se do žarišta sukoba stizalo bez problema - automobilom kroz Hrvatsku, gde su se vozila s tablicama iz Srbije nesmetano kretala, potom se ulazilo u Bosnu i Hercegovinu, a odatle na teritorije u Hrvatskoj pod kontrolom Srba. U velikoj meri sve je delovalo šizofreno, poput mnogih događaja koji su sledili.
U Glini smo razgovarali sa Srbima koji nisu prihvatili odluku Hrvatske da napusti Jugoslaviju i proglasi nezavisnost, ali i s hrvatskim policajcima koji su nas pozivali da dođemo do njih kako bi nam objasnili svoju priču i ponudili piće dok je razgovor trajao. Tad se još moglo verovati na reč da smo bezbedni bez obzira na to što stižemo „s druge strane“, a i razgovor je, bar smo se svi tome nadali, imao smisla.

Tokom povratka na „našu stranu“ dogodio se incident. Zapravo, pojavio se Kapetan Dragan. Usledila je vika, jedan od njegovih boraca klečao je iza stabla i usmerio pušku ka jedinici JNA. Nestvarno je delovalo što su Srbi okupljeni ispred jedine prodavnice koja je u gradu radila i dalje sedeli, pili kafu i mirno posmatrali događaj. Kapetan Dragan je vikao na nekog oficira koji se nalazio kraj oklopnog vozila i nije dozvoljavao pristup nikom na teritoriju koju je JNA označio kao „ničiju teritoriju“.

„Svi su oni komunistički oficiri, nikad rat nisu videli, debele neznalice, ne znaju ni kom narodu pripadaju“, odgovorio mi je kasnije u automobilu kojim smo se vozili ka Hrvatskoj Kostajnici.

Nemoguće je bilo odrediti ko pripada Teritorijalnoj odbrani, ko su dobrovoljci, koja je uloga JNA, ali je bilo vidljivo da se gotovo svi povinuju odlukama Dragana Vasiljkovića. Godinama kasnije sretali smo se u Beogradu.

Srbi su odavno bili prognani sa svojih ognjišta, a kapetan Dragan je tad već rukovodio istoimenim fondom, čija je svrha bila da pomaže Srbima izbeglim s teritorije koju je neuspešno organizovao za odbranu i ranjenim borcima. Ubedili su ga i da bi trebalo da se kandiduje za predsednika Srbije. Pokušao je. I neslavno prošao.

Međutim, jedini susret „na terenu“, u ratu koji u to vreme tako još nije nazivan, upamtio sam drugim povodom. Sela do kojih smo stigli Struga i Zamlača, ukoliko se i dalje tako zovu, bila su poprište užasnog sukoba, i to ne po intenzitetu borbe, već po okolnostima koje će, nažalost, postati obeležje godina koje će uslediti - stradanju civila. Rastali smo se s Kapetanom Draganom i s oficirima tada jedine regularne vojske krenuli ka ovim selima. Naišli smo na tela civila pokrivena samo čaršavima. Kazali su, a nismo mogli da proverimo, da su srpski borci krenuli ka položajima hrvatskih jedinica poturivši ispred sebe kao živi štit civile. Verovali su da će se tako nesmetano probiti. S druge strane, pričali su nam meštani, za nacionalnost ih nismo ni pitali, osuli su rafalnu paljbu i po „štitu“ i po onima koji su se iza njega krili. Vojnici JNA uputili su se tamo kako bi omogućili da svaka strana nesmetano preuzme „tela svojih“. Događaj nikad formalno nije pomenut. Nije evidentiran ni kao zločin. Praktično ga i nema.

O Kapetanu Draganu se u Srbiji zvanično malo govorilo. Pominjali su ga kao ratnog saradnika Željka Ražnatovića Arkana, mada se svako od njih trudio da za sebe zadrži epitet ratnog junaka, potom i za rukovodioce tadašnje Državne bezbednosti, za političare i moćne pojedince... Na način na koji se iznenada pojavio, Kapetan Dragan je i iščeznuo iz njemu voljene zemlje. Vratio se u Australiju. Malo je poznato da je on strastveni pilot i fotograf. Po povratku u Australiju naselio se u Pertu, gde je radio kao instruktor golfa.
Tek tada se, zapravo, o njemu saznalo više. Da je rođen 1954. godine, da je sa tri godine smešten u hraniteljsku porodicu, sa 13 je otišao u Australiju pod imenom Danijel Sneden, a potom je uglavnom sticao vojnička iskustva. „U australijskoj vojsci sam samo jednom, sa 100 metara udaljenosti, imao priliku da vidim generala. A u Srbiji sam ih sretao na svakom koraku. Pa, kakva je to vojska“, rekao mi je tokom jednog od uzgrednih razgovara. Za sve što se desilo u bivšoj Jugoslaviji krivio je pre svega nesposobnu vojsku i komunizam. Bespredmetno je bilo uopšte pokušavati da se s njim o tim temama razgovara na drugi način.

Njegova najglasnija braniteljka je Nada Lukić Brus, s kojom se upoznao dok je bio u pritvoru, a kasnije se njome i oženio.
„Dragana sam prvo upoznala preko fotografija, a onda putem pisama mog oca, koji ga je nazivao čovekom časti i čovekom kome se divi“, govori Nada.

Hrvatska je Vasiljkovića optužila za ratne zločine i zatražila od Australije njegovo izručenje. Australija j eto i učinila bito mogla i da učini sredinom jula, pošto je od hrvatskih vlasti dobila uverljive dokaze da će suđenje Kapetanu Draganu, inače australijskom državljaninu, biti pošteno i nepristrasno.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Šokantno! Da li će crtež Jane Marjanović otkriti ubicu majke?