Na početku 1941. godine Kraljevina Jugoslavija našla se zaokružena sa svih strana, osim prema Grčkoj, saveznicima Nemačke i Italije. Hitler je izvršio jak diplomatski pritisak na Jugoslaviju da i nju privuče na svoju stranu, kako bi mogao da se posveti napadu na SSSR.

Tako su 25. marta 1941. godine predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković u Beču potpisali protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu - savezu Nemačke, Italije i Japana.

Gotovo odmah posle toga, grupa oficira Jugoslovenske vojske naklonjenih Engleskoj, izvela je puč i zbacila s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo sa knezom Pavlom i vladu Cvetković-Maček.

bombardovanje-beograda-1941.jpg
Wikipedia 


Sve je započelo 27. marta u 2.20 ujutru: pučisti su za samo jedan sat zauzeli zgradu Generalštaba, Radio-Beograd i Glavnu poštu, i uhapsili Cvetkovića i njegove ministre. Pritom nisu nailazili ni na kakav otpor, a jedina žrtva, policajac, stradao je slučajno. General Dušan Simović je u zgradi Ministarstva vojske dovedenim stranačkim liderima jednostavno pročitao kome je od njih koje ministarstvo dodelio, a za sebe zadržao mesto predsednika.

Trebalo je, međutim, doći i do kralja Petra. Organizatori puča generali avijacije Borivoje Mirković i Dušan Simović i major Živan Knežević maloletnog kralja uopšte nisu obavestili o puču, ali im je njegova podrška zbog naroda bila veoma važna.

smederevo-1941.jpg
Wikipedia 


Kralj je, međutim, u Belom dvoru bio pod uticajem protivnika pučista, koji su od njega tražili da im pruži otpor. Kad su pučisti na kapiju Belog dvora doneli tekst proglasa kojim je kralj trebalo da se preko Radio Beograda obrati narodi, straža nije htela da ih pusti da uđu, niti je proglas htela da dostavi kralju.
Sudbina puča visila je o koncu, jer su se snage verne zbačenoj vladi i paktu sa Hitlerom brzo organizovale posle prvobitnog šoka.
Zato se u oko 9 ujutru u studiju Radio Beograda pojavio kapetan Jakov Jovović, čiji je glas bio vrlo sličan kraljevom. Imitirajući Petra II Karađorđevića, on je pročitao proglas o stupanju na presto: "U ovom teškom trenutku za naš narod odlučio sam da uzmem u svoje ruke kraljevsku vlast. Namesnici, koji su razumeli opravdanost mojih pobuda, odmah su sami podneli ostavke. Moja verna vojska i mornarica stavili su mi se odmah na raspoloženje i već izvršavaju moja naređenja. Pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko prestola. To je najsigurniji način da se u ovim teškim prilikama održi red unutra i mir spolja. Mandat za sastav vlade poverio sam armijskom đeneralu Dušanu T. Simoviću."

bombardovanje-beograda-1941.jpg
Wikipedia 


Doveden pred svršn čin, kraj Petar stao je uz pučiste. Posle objavljivanja ovog proglasa, narod je spontano izašao na ulice. Skandiralo se protiv potpisivanja Pakta i svrgnutog režima, nosile jugoslovenske, engleske i grčke zastave, i klicalo mladom kralju Petru.
Jakov Jovović tokom rata je bio u četnicima Baja Stanišića i aktivno sarađivao sa okupatorima, a nakon poraza Nemaca je emigrirao u Južnu Ameriku. Bio je jedan od organizatora atentata na poglavnika NDH Antu Pavelića 1957. godine.