Nije mi poznat nijedan slučaj u Srbiji u kom je političar na visokom nivou morao da podnese ostavku zbog finansijskih nejasnoća iako se u medijima pisalo o njima. U Nemačkoj ili Švedskoj bi tako nešto brzo dovelo do ostavke

Jan Lundin, ambasador Švedske, u intervjuu za Kurir govori o odnosima sa Srbijom i napretku naše zemlje na putu ka Evropskoj uniji. Srpsku privredu, koja je, kako kaže, u usponu, poredi s drugim talasom globalizacije. Ipak, kaže da u Srbiji postoje problemi u oblasti vladavine prava i korupcije. Ambasador Lundin je službovao u Srbiji i osamdesetih godina, pa iz svog ugla pravi paralelu.


Došli ste prvi put u Beograd još 1984. kao mladi diplomata. U odnosu na tadašnje vreme i prilike, kako vam se čini Srbija danas?

- Srbija je od tog vremena prošla kroz ratove i ekonomske probleme izazvane sankcijama i prvim talasom globalizacije, sa dosta nemilosrdnom konkurencijom za domaća preduzeća. Ako je uporedite sa drugim evropskim zemljama u tranziciji, Srbija je relativno loše prošla. S druge strane, ne bih rekao da Srbi danas u apsolutnom smislu lošije žive nego tada. Neke stvari su čak i malo bolje, recimo jeftine avio-karte, pojava mobilnih telefona, bolji vazduh, ali i sistem za stambene kredite, koji mladim porodicama omogućava kupovinu stana. Moji drugovi su se 1984. suočili sa činjenicom da moraju da čekaju da im umru roditelji da bi preuzeli njihov stan. Pomenuo bih i dolazak "Ikee" u Srbiju ove godine, što će pojednostaviti dostupnost dosta jeftinog i kvalitetnog nameštaja mladima. Gužve u saobraćaju su 1984. bile još gore nego danas, odgovorno kažem. Parking-sistem od pre 15 godina, u kombinaciji sa mostom preko Ade, veliki su korak napred.


U kojim oblastima je Srbija ostvarila napredak?

- Trenutno vidim dosta brz razvoj infrastrukture i dolazak međunarodnih preduzeća, koja u Srbiji vide interesantno tržište, što je dobra platforma za izvoz sa stručnom radnom snagom i konkurentnim zaradama. Srpski privredni uspon će dugo trajati i ponekad to nazivam "drugi talas globalizacije". Pored "Ikee", tu je svetski lider u oblasti pakovanja "Tetra pak", koji godinama drži ogranak za izvoz u Gornjem Milanovcu. Toliko su zadovoljni radom da su rešili da zatvore neke druge ogranke u inostranstvu da bi povećali proizvodnju u Srbiji. Veći deo od tri milijarde pakovanja proizvedeno je tamo i ide u u izvoz. Ili švedska kompanija za telefonske usluge "Transkom", koji namerava da u Beogradu zaposli od 200 do 500 ljudi i da etablira jedan od većih centara u Evropi ovde, jer su shvatili koliko ovde ima talentovanih lingvista.


A u kojima oblastima se Srbija nije pomerila s mrtve tačke?

- Ostaju problemi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. Možda grešim, ali nije mi poznat nijedan slučaj u Srbiji za mojih trideset godina praćenja jugoslovenskog prostora gde je političar na visokom nivou morao da podnese ostavku zbog finansijskih nejasnosti iako se u medijima neretko izveštava o tome. Takve situacije bi brzo izazvale ostavku u Nemačkoj ili Švedskoj. Indeksi organizacija kao "Transparensi internešenel" govore o tome da je stepen poverenja naroda prema srpskim političarima dosta nizak i da se to poverenje čak i smanjilo od prošle godine. Na tome treba raditi i dalje, svim sredstvima i na svim nivoima.


Kako biste ocenili odnose između Srbije i Švedske danas?

- Nikad bolje. Ove godine obeležavamo 100 godina diplomatskih odnosa između naših zemalja. Imamo aktivnu razmenu poseta na visokom nivou i poslednji primer je dolazak švedske ministarke za inostrane poslove. Oko 130.000 Srba živi u Švedskoj. Godišnje Švedska investira preko 10 miliona evra u razne projekte od značaja za evropsku integraciju i veoma podržava taj prioritet srpske vlade. Najveća švedska ambasada u Evropi nalazi se u Beogradu baš zato što toliko intenzivno sarađujemo. Evropska unija sa jugoistočnom Evropom kao integrisanim delom biće jača i stabilnija. Ali samo ukoliko su ispunjeni uslovi za integraciju, naročito bolja vladavina prava. Zato aktivno i sarađujemo.

0402fonet.jpg
Fonet 


Ovih dana iz EU se moglo čuti da Srbija pre 2025. godine teško može postati članica. Da li to treba da nas obeshrabri ili da nas pak motiviše?

- Ta 2025. nije tako daleko ako se misli na velike promene koje su potrebne pre svega u zakonodavstvu, ali i u implementaciji zakona. Unija traži da se 95 odsto otpadne vode ubuduće čisti i da se 50 procenata otpada reciklira. Danas se čisti manje od 10 odsto otpadnih voda. Dostići nivo EU do 2025. je fizički nemoguće u tim oblastima. Može da se desi da će članstvo biti moguće i do ispunjavanja tih uslova ukoliko Srbija može da dokaže realan put do ispunjavanja uslova. S druge strane, hteo bih i da naglasim da je možda putovanje prema članstvu važnije nego samo članstvo. Srbiji je već dostupno mnogo toga što pruža članstvo: bezvizni režim, infrastrukturni projekti, slobodna trgovinu...


Da li ulazak Srbije u EU može da bude uslovljen priznavanjem nezavisnosti Kosova? Kako ocenjujete najavu predsednika Aleksandra Vučića o unutrašnjem dijalogu o KiM?

- Unutrašnji dijalog o KiM mudar potez, a međusobno upoznavanje albanske i srpske nacije od velikog je značaja za budućnost. Moja supruga je Srpkinja, ali nikad nije bila ni na Kosovu ni u Albaniji i čini mi se da je to normalno stanje među Srbima. Isto važi i za Albance - često nikad nisu bili u Srbiji i drže se za sebe. Zato i pozdravljam otvaranje regionalnog centra za razmenu i omladinsku saradnju u Tirani, u okviru Berlinskog procesa. EU traži sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, a ne priznavanje. Na normalizaciji se i radi preko Briselskog dijaloga. Švedska priznaje državnost i suverenost Kosova, ali to ne važi za sve članove Unije.


Da li ste zadovoljni saradnjom sa Vladom Srbije?

- Imamo zaista odličnu saradnju sa Vladom Srbije, a dodatni primer, pored već navedenih, jeste operativna saradnja protiv organizovanog kriminala i u oblasti migracije. Imamo policijske izaslanike u ambasadi koji zajedno sa srpskim kolegama aktivno rade na suzbijanje kriminala i u Švedskoj i u Srbiji. Vlada Srbije je dosta neformalna i brza u pozitivnom smislu što se tiče saradnje. To je još jedna pozitivna promena u poređenju sa 1984, kada je većina kontakta morala da ide pismeno, preko MSP SFRJ. Danas uglavnom radimo sa direktnim kontaktima, sa relevantnim ministarstvima i zavodima, i to funkcioniše odlično.


Na kojim poljima ima mesta za unapređenje saradnje dve države?

- Još uvek ima velikog potencijala u privrednom sektoru. Jedan primer su informacione tehnologije, gde švedsko iskustvo u oblastima kao što su transakcije bez gotovine može biti interesantno za Srbiju. Vidim i kako švedske ICT kompanije otvaraju preduzeća u Srbiji, gde su inženjeri dosta konkurentni. Verujem i da turistički potencijal Srbije nije dovoljno iscrpljen i pozdravljam otvaranje linije "Rajan era" iz Niša za Stokholm 31. oktobra ove godine.


Švedska je preko raznih projekata pomogla Srbiji u oblasti zaštite životne sredine. Na putu Srbije ka EU, našu zemlju očekuju ozbiljni koraci u rešavanju tog gorućeg problema. Koliko je ozbiljna situacija i šta Srbija mora da uradi kako bi se pitanje zaštite životne sredine svrstalo među prioritetne?

- Kao što sam već pomenuo, situacija je ozbiljna, ali ne alarmantna. Potpuno je realno očekivati postepeno rešenje problema životne sredine i finansije će za to biti obezbeđene u saradnji Srbije, Evropske unije, zainteresovanih zemalja kao što je Švedska i međunarodnih finansijskih institucija kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Švedska je zajedno sa svojim komsijama u regionu Baltičkog mora počela da gradi opremu za čišćenje vode već početkom sedamdesetih godina i tek sada se taj posao približava kraju što se fizičkih investicija tice. Za Srbiju i Balkan će taj proces ići mnogo brže, ali će ipak najverovatnije trajati nekoliko decenija.


Kakvi su vam planovi kada odete u penziju, planirate li da ostanete u Beogradu? Da li biste bili ljubazni da sa nama podelite neku anegdotu iz vremena kada ste prvi put došli u Beograd?

- Nameravam da makar deo svoje penzije provodim u Beogradu i da leta provodim na primorju sa ženinom rodbinom iz Crne Gore, mada je do toga ostalo 15 godina i malo je rano konkretizovati planove... Dobro se osećam ovde i imam mnogo društva, na primer u šahovskim krugovima. Što se anegdota tiče, trenutno se ne sećam, ali deo razloga zašto uživam u Beogradu i među Srbima jeste jer imate odličan osećaj za humor i što sebe ne shvatate previše ozbiljno. Prošle godine sam prvi put čuo, da je Sveti Đorđe (čija slava se slavi u novembru) poseban među svecima zbog toga što se na slikama uglavnom predstavlja zajedno sa taštom.


O investicijama

"IKEA" JE VELIKA STVAR


Početkom avgusta otvorena je "Ikea" u Srbiji. Koliko je to značajno za našu zemlju?


- Za mene lično je to velika stvar, s obzirom na to da sam 1991. posetio tadašnji objekat "Ikee" u Novim Banovcima kao predstavnik Švedskog trgovinskog saveta, kad je "Ikea" pripremala otvaranje robne kuće 1992. Na ogromnu žalost, rat je prekinuo sve i tek sada su se stvorili uslovi za povratak giganta u proizvodnji nameštaja. Mnogo se radujem, mada tu, naravno, i ima prostora za razmišljanje o tome koliko je vremena izgubljeno za Srbiju zbog ratova i konflikta.

Kurir / Sanja Đurić

Foto: Fonet

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Počelo saslušanje svedoka! Ima li sud dovoljno dokaza da je Zoran Marjanović umešan u Jelenino ubistvo?