Dan uoči posete tročlanog Predsedništva BiH Srbiji Kurir analizira goruću temu koja će biti na stolu tokom predstojećih razgovora

Tročlano Predsedništvo BiH boraviće sutra u Beogradu na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ova poseta, prema oceni stručne javnosti, dobra je prilika da Srbija i BiH „relaksiraju“ svoje odnose, naročito nakon što su zapaljiva retorika i presude za ratne zločine u Haškom tribunalu podigle tenzije u regionu.


Očekuje se da će se među važnijim temama naći i pitanje razgraničenja dve države, za koje su nedavno predsednici Srbije i RS Vučić i Dodik rekli da bi trebalo da se reši do kraja godine.


Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da je ovo drugi put kako članovi Predsedništva BiH prihvataju poziv kojem je prethodila „krizna situacija“.

- Ova poseta dolazi nakon izjava Bakira Izetbegovića i haških presuda koje su u dobroj meri uzdrmale odnose između Beograda i Sarajeva, ali i unutar celog regiona - kaže Popov.

1218186.jpg
Foto: Dado Đilas

Problem

HEKTARI VREDNI MILIJARDU I PO EVRA


HE „Zvornik“ (puštena u rad 1955) i HE „Perućac“ (1966) proizvode struje gotovo kao polovina „Đerdapa“, i sve proizvedeno do sada je trošila Srbija. Pošto granica između Srbije i BiH ide sredinom Drine, odjednom se po polovina obe elektrane našla u drugoj državi!


Da bi ih zadržala na svojoj teritoriji, Srbija traži 17 hektara zemlje na kraju brane HE Zvornik i 105 hektara oko HE Perućac, ali Sarajevo smatra da vrednost te zemlje ničim ne može da se nadoknadi, jer ih „sprečava da koriste hidropotencijale Drine“!


Stav zvaničnog Sarajeva jeste da im pripada 49,8 odsto struje proizvedene u HE Zvornik i 67 odsto struje iz HE Bajina Bašta - od početka njihovog rada do danas! Preračunali su to i u pare: po njima, neto dug je 1,56 milijardi evra!


Relaksiranje odnosa


On napominje da ovakvi sastanci mogu doprineti smirivanju situacije jer se „ljudi nađu oči u oči, a odnosi onda izgledaju relaksirajuće“.

- Osim pitanja razgraničenja između Srbije i BiH, tu je i spor oko hidrocentrale kod Zvornika, zatim bescarinske barijere, suđenja ratnim zločincima, zbog kojih često dolazi do ozbiljnih varnica, ali i pitanje nestalih. Sastanci čelnika dveju država uvek daju pozitivan impuls i otvaraju priliku da se reše brojni problemi - kaže Popov.


U pregovore o državnoj granici između Srbije i Bosne, zvanični Beograd ulazi sa stavom da je reč o „nekoliko parčadi zemlje“, ali Sarajevo na to potpuno drugačije gleda. Međusobno usaglašavanje neće biti lako, a rok za završetak ovog ozbiljnog posla potpuno je neizvestan. Kao i konačni izgled granice, uostalom!


Državna granica Srbije prema BiH duga je 391 km, od čega 165 km čini suvozemna, a 226 km granica na rekama, piše u publikacijama SANU. Najvećim delom granica je tamo gde je bila i početkom 19. veka, u vreme Srbije Miloša Obrenovića. Kasniji događaji i ratovi samo su je potvrđivali, a raspad SFRJ dao joj je sadašnji izgled i status međudržavne granične linije.


Pregovori od 1995.


Naši političari vole da kažu da je 97 odsto nesporno, odnosno da će predmet razgovora biti nekih 12 kilometara. Konkretno, sporna je granica oko brana akumulacionih jezera hodroelektrana „Zvornik“ i „Perućac“, zatim onaj deo kod mesta Štrpci i razgraničenje u mestu Sastavci kod Priboja.


Rešavanje ovog problema počelo je davne 1995. godine, ubrzo posle prekida rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Formirana je i posebna međudržavna komisija, koja je održala petnaest sastanaka, ali bez ikakvog rezultata. Možda i zbog toga, ali od 2010. više se nisu ni sastajali.


Naime, iako je Republika Srpska naspram Srbije duž cele granice, za pitanja razgraničenja nadležni su Sarajevo i Savet ministara BiH. A njegov polazni stav je da dve države prvo treba da potpišu sporazum o priznavanju postojeće granice, a zatim da je popravljaju i ispravljaju tamo gde treba. Srpska vlada, međutim, smatra da prvo treba rešiti sve sporne tačke pa tek onda taj dogovor krunisati sporazumom o granici koja će za sve biti prihvatljiva i ubuduće nepromenljiva.


Vrlo plastično, ovo razmimoilaženje ilustruje trenutni izgled mosta „Bratoljub“ kod Ljubovije. Radovi na izgradnji ovog mosta i graničnog prelaza na Drini, počeli su u oktobru 2015. godine.


Ekipa „Kurira“ uverila se na licu mesta da je ovih dana most završen, kao i da su prilazni putevi u potpunosti uređeni. Ali na levoj, bosanskoj obali, posle 227 metara mosta - zjapi provalija. Bez potpisanog sporazuma sa Srbijom, Savet ministara ne dozvoljava bilo kakve radove na graničnom prelazu, pa most uzaludno stoji osakaćen.


Tako se podvlači da se pomeranje granica u širinu od 150 do 200 metara na jednu ili drugu stranu može smatrati „korekcijom“, a da se sve ispravke preko toga mogu vršiti samo razmenom teritorija.


Metar za metar


Za ovo je, međutim, potrebna dobra volja i potpuna saglasnost obe strane, a podrazumeva se i da bi se razmenjivale teritorije po principu „metar za metar“, i to istog kvaliteta i vrednosti.


Da bi ispravila granice na pomenuta četiri sporna mesta, Srbija ukupno traži od BiH 40,45 kvadratnih kilometara teritorije. Međutim, Edin Kučuković, zamenik predsedavajućeg Državne komisije za granicu BiH, kaže da u Sarajevo iz Beograda nije stiglo nikakvo objašnjenje šta se za te kilometre nudi.


Već sada se zna da će kod Priboja, a možda i na drugim mestima, predmet razmene, ako je bude, biti naseljena područja.


Četiri puta dnevno preko granice


Istorija i geografija surovo su se našalile sa ljudima nastanjenim u okolini Priboja. Iz dve trećine sela pribojske opštine jedini put u grad, dakle u dom zdravlja, srednju školu, sud, vodi preko teritorije Bosne i Hercegovine, koja se kao neki jezičak uvukla u teritoriju Srbije i isplazila normalnom životu!


U praksi, to izgleda ovako: vozite se donekle, pa naiđete na srpsku stranu granične policije: „Dobar dan. Lične karte na uvid, otvorite gepek... Doviđenja“. Stotinak metara dalje, policija i carina BiH: „Dobar dan. Lične karte na uvid, otvorite gepek. Dobro došli!“ Potom se petnaestak kilometara vozite Bosnom, odnosno Republikom Srpskom, pa opet isto: „Dobar dan... Doviđenja... Dobro došli!“ Odatle ste za pet minuta u Priboju.


Na prvi pogled, samo je dozlaboga dosadno i krade vreme. Međutim...

- Jednom sam zaboravio ličnu kartu, a vratio me naš, srpski policajac - priča nam Sveto Vilotić, iz zaseoka Olandići u MZ Sastavci, čiji je predsednik.


Još veći problem imaju deca: dok ove jeseni nisu počele priče o razgraničenju, niko od njih nije tražio da pokazuju dokumenta. Ali, sad su počeli da im traže pasoše!


Ono, nije sve tako crno: na kratkom proputovanju kroz „inostranstvo“, stanovnici pribojske opštine mogu da kupe kafu po znatno nižoj ceni (180 umesto 240 dinara za 200 grama), auto-gume, benzin...


Opština Priboj

BOSNA, A SVUDA OKOLO - SRBIJA


U opštini Priboj prisutna je i najveća anomalija međudržavne granice. U pribojskoj mesnoj zajednici „Sastavci“ nalazi se „ostrvo“ Međurečje - teritorija koja pripada Republici Srpskoj, odnosno BiH, koja je sa svih strana opkoljena Srbijom.

Sveto Vilotić iz Olandića, foto: Dado Đilas


Tu se nalaze srpska škola, srpska pošta, plaća se u obe valute, ali ako neko prekrši zakon, u nadležnosti je policije Republike Srpske. Istina, njene patrole su u Rudom i navraćaju tek povremeno, ali meštani Međurečja su u svakom pogledu državljani BiH. A opet, istina je i da granica negde prolazi između kuća rođene braće, pa jedan služi srpsku, a drugi vojsku u RS. Podeljena su i neka groblja, poput onog u zaseoku Olandići, gde pokojnici počivaju u dve države. Srbija rešenje ovog problema vidi u pripajanju Međurečja, a BiH se zalaže za koridor koji bi ovo „ostrvo“ povezao sa maticom.

dad.jpg
Foto: Dado Đilas

Kad voz zaluta u treću državu


Pruga Beograd-Bar građena je čitavih 25 godina sa ciljem da poveže Srbiju i Crnu Goru. Njenih 476 kilometara nalazi se na teritoriji ove dve države, nekadašnje socijalističke republike u sastavu SFRJ, sa izuzetkom devet kilometara koji su zbog konfiguracije terena i ubeđenja da će Jugoslavija živeti večno - zašli na teritoriju BiH.


Na tom delu pruge postoji železnička stanica u brdu iznad sela Štrpce, ali ona je praktično van upotrebe. Brzi vozovi tu se ne zaustavljaju, staje samo putnički voz koji prolazi jednom dnevno, ali češće izostaje nego što ga ima. Takav su status stanice - izvan granica Srbije - iskoristili pripadnici paravojske Milana Lukića pa su u februaru 1993. zaustavili brzi voz za Bar, a potom iz njega odveli i ubili devetnaestoro ljudi...

Reporter Kurira na mostu koji spaja Srbiju sa BiH, foto: Dado Đilas


Danas, tih devet kilometara tokom kojih se putnici voze kroz BiH, stvaraju carinske, administrativne, bezbednosne i mnoge druge probleme. Jer, kako stvari stoje, trebalo bi u Štrpcima uspostaviti pasošku kontrolu...


Prema nezvaničnim informacijama, Srbija traži da granica ide ivicom pruge, a u zamenu nudi neki drugi deo teritorije.


Ispod pruge, kroz atar Štrpca, protiče reka Uvac, duž koje ide granica između Srbije i BiH. Na ovom mestu reka je široka nekoliko metara, a na par mesta položena su brvna, pa ko hoće da pređe iz države u državu, može to da uradi u nekoliko koraka.


Momčilo Petrović

Foto: AP, Dado Đilas

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Neverovatno! Samo zbog ove reči je bivši inspektor završio u komi!