EVROPSKA KOMISIJA O SRBIJI: Interni izveštaj o poglavljima 23 i 24 i ocena napretka u pravosuđu

BEOGRAD - U proteklih šest meseci Srbija je ostvarila mali konkretan napredak u uspostavljanju sistema imenovanja sudija i tužilaca i jačanju uloge Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) u nadzoru nad pravosuđem i tužilaštvom a kasni i s brojnim aktivnostima za efikasniji sistem procesuiranja slučajeva, ocenjuje se u internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava.

U delu izveštaja o poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima navodi se da je u Srbiji u toku proces ustavne reforme, da se stari slučajevi rešavaju i polako povećava broj onih koji idu na medijaciju, da je tužilac za ratne zločine imenovan u maju 2017. i da njegova služba saradjuje sa kolegama u regionu.

Međutim, kasni se sa aktivnostima usmerenim na uspostavljanje efikasnog, transparentnog i celovitog sistema procesuriranja slučajeva i ponovo su odloženi usvajanje strategije tužilaštva i neke aktivnosti usmerene na unapredjenje rada srpskog tužilaštva za ratne zločine.

Kako se navodi, prenos preostalih nadležnosti za pravosudnu mrežu sa Ministarstva pravde na VSS, uključujući za budžet sudstva, odložen je do 1. januara 2018. dok isti prenos sa Ministarstva na DVT, koji zahteva izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kasni. ; U internom dokumentu se navodi i da je u maju i junu 2017. imenovano deset predsednika sudova, nakon dugog perioda u kojem je taj proces bio zaustavljen.

Ipak, zaključno sa krajem septembra u Srbiji je bilo 11 sudova sa vršiocem dužnosti predsednika, od kojih su neki medju najvećim sudovima u zemlji.

Ističe se da je objektivan, na rezultatima zasnovan i transparentan sistem izbora i imenovanja sudija i tužilaca, ključan za unapredjenje profesionalizma i kompetencije sudstva i tužilaštva i obezbedjenje kvaliteta i efikasnosti sistema.

Uz pomoć EU, VSS i DVT unapređuju praksama. Istovremeno je nedavno istraživanje koje su sprovela profesionalna udruženja ukazalo da pravosudje slučajeve gde najviši zvaničnici komentarišu istrage u toku, optužnice ili sudske postupke vidi kao vrstu pritiska na njihov rad, na šta je reagovao VSS.

Navodi se i da Etički kodeks članova VSS iz 2016. tek treba da počne da deluje. Kasni se zbog analize koja treba da pokaže da li etički kodeks sudija treba izmeniti kako bi bio uskladjen sa evropskim standardima.

U dokumentu se ukazuje na značaj sveobuhvatnog elektronskog sistema upravljanja slučajevima i dokumentima koji bi idealno trebalo da bude interoperibilan izmedju sudstva i tužilaštva. ; Ocenjuje se da mogućnosti informacione i komunikacione tehnologije nisu iskorišćene u punoj meri i da se kasni s aktivnostima koje bi vodile sistemu na nivou zemlje za upravljanje slučajevima širom mreže sudstva i tužilaštva.

Iako je od avgusta 2017. ostvaren neki napredak u uvođenju novog sistema statističkog izveštavanja za osnovne i više sudove u Vrhovnom kasacionom sudu, Srbija još nije u poziciji da pruži sveobuhvatne statističke podatke o efikasnosti sudstva. Navodi se i da se povećava broj slučajeva koji idu na medijaciju i da je na kraju juna Srbija u registru imala 517 posrednika u rešavanju sporova s licencom.

Ukazuje i se da preporuke za unapredjenje ujednačavanja u nacionalnoj sudskoj praksi iz februara tek treba da usvoje četiri apelaciona suda kako bi se to obezbedilo u praksi.

VSS je sa ciljem omogućavanja boljeg pristupa propisima i sudskoj praksi uz pomoć EU razvio novu elektronsku bazu podataka koja sadrži odluke i presude, uključujući sudsku praksu drugostepenih i sudova treće instance u Srbiji, kao i odabranih medjunarodnih sudova.

Kada je reč o Pravosudnoj akademiji, u dokumentu se ocenjuje da je postala centar početne i dalje obuke sudija, tužilaca i sudskih i tužilačkih službenika.

Trenutno je u Srbiji, kada je reč o početnoj obuci, na snazi dvosmerni sistem ulaska u pravosudnu profesiju, od kojih je jedan kroz Akademiju, i takav sistem je stvorio tenzije koje su negativno delovale na kredibilitet i svrhu Akademije.

Evropska komisija dva puta godišnje pravi izveštaje o napretku Srbije u pregovorima sa EU u poglavljima 23 i 24. Novi izveštaj je treći polugodišnji presek sprovodjenja akcionih planova za ta dva poglavlja od otvaranja pregovora o pristupanju u julu 2016.

(Kurir.rs/Beta/Foto: AP)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

STOLTENBERG: Ne razgovaramo sa Srbijom o ulasku u NATO