Lider radikala Vojislav Šešelj nema nameru da se vraća u Hag, iako ga sledeće godine čeka izricanje pravosnažne presude, što je potvrdio predsednik suda Teodor Meron. Šešelj za Kurir poručuje da ga Tribunal više uopšte ne interesuje i da se tamo ne vraća ni po koju cenu, pa čak ni po cenu života!


Lanci i kavez


- Mogu da me vrate u Hag samo u lancima i kavezu. Tamo dobrovoljno ne idem. Mene ta presuda ne zanima - izjavio je lider SRS.


Iako je u prvom stepenu oslobođen, Šešelj bi teoretski mogao da se suoči i sa osuđujućom presudom. Na pitanje da li bi se, posle šokantnog čina Slobodana Praljka, i on odlučio na sličan ukoliko bi došlo do optužujuće presude, Šešelj kaže:


- Ja to ne bih uradio na prepad, već polako i natenane, da ih mučim. Započeo bih štrajk glađu, i to javno, pred kamerama, dok ne ispune moje uslove. Ako ih ne ispune, oni znaju da sam spreman da idem do kraja. Znaju oni to i zato me se plaše.

0408fonet-nenad-orevi.jpg
Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Podsetimo, Šešelj je 2007. godine punih 28 dana štrajkovao glađu u Haškom tribunalu jer mu je zabranjeno da ga porodica posećuje zbog nepoštovanja suda.


Inače, predsednik haškog suda Teodor Meron najavio je da taj sud očekuje da će pravosnažnu presudu Šešelju izreći „u prvom delu 2018. godine“. On je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku najavio i da će rasprava o žalbi tužilaštva na prvostepenu oslobađajuću presudu Šešelju, koju je u martu prošle godine izrekao Tribunal, biti održana 13. decembra. Šešelj je prvostepenom presudom oslobođen krivice za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.

LJAJIĆ: Srbija je do sada predala sva dokumenta koja je Hag tražio

Još uslova


Još dvoje radikala ima posla s Haškim tribunalom, i to zbog uticanja na svedoke u postupku protiv svog stranačkog šefa. Povodom zahteva SAD da Srbija sprovede nalog i uhapsi Petra Jojića i Vjericu Radetu, Šešelj je rekao da pre toga Amerikanci duguju uslugu Srbima.


Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da je Srbija predala sva dokumenta koja je Haški tribunal tražio, što je ukupno 2.082 zahteva, uključujući i sva vojna dokumenta.

nebojsa-mandic.jpg
Foto: Nebojša Mandić

Nela Kuburović

SELEKTIVNA PRAVDA


Ministarka pravde Nela Kuburović poručila je pred SB UN da je haška pravda selektivna i iznela podatke o radu Tribunala.


- Pred Tribunalom je optužena 161 osoba. Ubedljiva većina, čak 109 njih, jesu Srbi, 33 Hrvati, 10 Bošnjaci, sedmoro Albanci i dvoje su Makedonci. Ovi podaci svedoče o selektivnom postupanju Tribunala u Hagu - naglasila je Kuburovićeva.

0406profimedia.jpg
Foto: Profimedia

Serž Bramerc

HAG NIJE DOVEO DO POMIRENJA


Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je da se ta institucija trudila da privede pravdi sve koje može, da ima velikih dostignuća, ali i propusta.


- Nažalost, sve više verujem da sud nije doveo do pomirenja. Još jednom ću naglasiti: za zločine nije odgovoran narod, već pojedinci - izjavio je Bramerc.

8.12.2017.naslovna.jpg
Foto: Kurir

Kurir / S. Mališić - I. Kljajić

Foto: Marina Lopičić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Čovek koji je pobedio Haški tribunal: Najpotpunija biografija Vojislava Šešelja