I POSLE DAČIĆA - DAČIĆ: Novogodišnji intervju Luke i Ivice kakav dosad niste čitali

Iskreno Još sam vrlo mlad, ali imam dobrog učitelja. Ne mogu da omanem. Tata i ja ličimo ne samo stasom nego i po karakteru, kaže nam Luka, koji se već učlanio u SPS

Ivica: Pa procenite sami, ovo je slobodna zemlja. Iskustvo je važno, ali svet ipak ostaje mlađima.

Luka: Tačno tako. Još sam vrlo mlad, imam samo 18 godina, ali imam dobrog učitelja. Ne mogu da omanem. Tata i ja ličimo ne samo stasom nego i po karakteru. Nemam tremu, da znate.

Zašto si se učlanio u SPS? Draganu Markoviću Palmi, koalicionom partneru SPS, bilo je malo krivo što se nisi učlanio u Jedinstvenu Srbiju?

Luka: Čika Dragana cenim i poštujem, ali nikada neću, ako se budem bavio politikom, biti preletačević. Ne mislim na Belog. Znači SPS zauvek. Socijalisti su uvek u modi. A, evo, javno obećavam da ne menjam koaliciju sa JS.

Ivica: Samo da dodam da se sam spremao, nisam ga ništa savetovao (smeh).

Luka: Tata, ako mogu, ja bih da nastavim. Za početak ću biti samo član. Još idem u školu, moram da završim fakultet. Ništa bez škole, a i bilo bi sramota da ne završim - tata je diplomirao sa svim desetkama. A u stranci ću da krenem od lepljenja plakata, pa dokle doguram. Videćemo. Mnogi bi sad rekli - evo ga, pametuje, ćale mu je Ivica Dačić, kako zna šta je muka. E pa, nije to lako, da svi znaju! Voleo bih da se nekad stave u moju poziciju, a i sestra i ja smo samo obični i normalni i volimo sve što vole naši vršnjaci, s tim što ne mogu baš kad hoću i gde hoću. Najviše bih voleo da nemam obezbeđenje i da mogu normalno s drugarima da izlazim. Ali to je breme koje moram da nosim i spreman sam za sve izazove.

Šta Dačić senior kaže? Koliko žrtve porodica podnosi kada je posao kojim se bavite politika?

Ivica: Mnogo. Nekad ni sam nisam svestan toga. Više puta sam ponovio da sam se školovao za političara i to je moje opredeljenje. Na čelu ste stranke, u Vladi, i to ne jednoj, već nekoliko njih. Treba da donesete teške odluke za zemlju, za narod, u kom pravcu će da ide. Dešavalo mi se da oka ne mogu da sklopim razmišljajući, ne spavam i po 48 sati. Važno je da su odluke koje sam donosio bile one prave i da se ne kajem. Svaka politička odluka doneta je u određenom političkom trenutku. To je veoma važno da se zna. Znate, nemam problem da me kritikuju, o meni se pisalo sve i svašta. Vaš list je takođe pisao.

Pa zar nije bilo tačno?

Ivica: Pustite me da završim, Luku ste pustili (smeh).

Da niste malo ljubomorni?

Ivica: Naravno da nisam. Nego ne biste ostale žive, a da me ne prekinete. Hteo sam da kažem, politika je težak posao. I mi smo ljudi od krvi i mesa, a Srbija je zemlja koja je toliko toga prošla u novijoj istoriji. Sa svih strana pritisci, a zemlja mora da ide napred. Toliko toga je u prošlosti izgubljeno i protraćeno. Šta mislite, da je Vučiću i meni bilo lako da sednemo za isti sto sa Tačijem i pregovaramo. E pa nije! Ali staneš sa sobom pa izmeriš šta će to da donese i odnese i trudiš se da doneseš najbolju odluku za zemlju. Evo, vidim, na društvenim mrežama se sprdaju sa mnom što pevam ili kao prilazim Trampu s leđa... Pa Erdogan je uživao, jer vidi da i pored toga što su 500 godina vladali, Turci i mi danas imamo toliko toga zajedničkog. Merkelovoj, Rami, Ketrin Ešton moje pevanje nije smetalo, ali zato nekima u Srbiji smeta. Pa i Obama i Klinton su pevali, pevao je i Putin. Uveren sam da moj način vođenja diplomatije nije štetan po Srbiju, upravo suprotno - da od toga zemlja ima velike koristi. A uostalom, građani to na izborima nagrađuju, što pokazuju rezultati.

Luka: Pa ko peva zlo ne misli... Tu sam na tatu, volim i ja da zapevam. Možda bude i neki duet, ko zna.

Luka, šta bi ti promenio u SPS?

Luka: Nisam se učlanio u SPS da sad to bude neka dinastija Dačić nego da počnem da učim šta uopšte znači stranka. To je neka vrsta preduzeća, morate o svemu da mislite, svima je šef uvek za sve kriv, a u mnogim situacijama i nije tako. Ne bih sada da se ja nešto bahatim i imam neke predloge. Mlad sam, hoću prvo da učim, pa kad naučin, posle mogu predlozi. Ali znam šta neću, neću da me u SPS gledaju kao Luku Dačića, Ivičinog sina. Hoću sam da se izborim za svoje mesto. I verujem da ću uspeti. I posle Dačića - Dačić (smeh).

Da li ste očekivali ovakve odgovore od sina? Poprilično je zreo za svoje godine.

Ivica: Jeste i veoma sam ponosan. Trudim se da i Andrea i Luka budu obema nogama na zemlji. Evo, ispričaću vam naš razgovor od pre neki dan. Kaže meni Luka - jedan moj drugar ima stan u ovoj zemlji, kuću u onoj, imaju sve i svašta, a šta mi imamo? Ništa. Ti si, tata, izgleda glup za biznis, ja ću da nam osvetlam obraz. Nije me on uvredio, nasmejao me je. Kažem mu ja: „Sine, nemamo, ali šta da radimo.“ Uvek sam vodio računa o tome, nikad se nisam bavio biznisom. Otkad sam postao ministar, nisam svoju imovinu povećao ni za dinar ili evro. Zato me teško pogađa kad me ubacuju u neke kriminalne afere.

Kad si političar, treba da omogućiš da građani imaju što više. Da stvoriš uslove, ambijent... To je prioritet i ove vlade, kao što je bila i one koju je vodio Aleksandar Vučić i one na čijem sam čelu bio ja. Iako su to praktično tri vlade, to je kontinuitet. Mnogo je stvari urađeno, javne finansije su stabilne, naša spoljnopolitička pozicija nije nikad bila ovako dobra, uz sve probleme s kojima se susrećemo. Jednom rečju, Srbija ide napred, bez obzira na to što dušebrižnici ne misle tako. Ali ovo je novogodišnji intervju i to je vreme kada treba da zaboravimo na razlike. Eto, nijednom rečju ne bih da kritikujem političke protivnike, neka lepo provedu novogodišnje i božićne praznike jer je Srbija mnogo bolje mesto za život nego dok su mnogi od njih bili na vlasti.

Vi kao da ste dobili amneziju. Pa i vi ste bili deo te vlasti.

Ivica: Jesam, i naravno da ćete sada da se uhvatite za Tadića i Đilasa, što smo bili na vlasti i u republici i u Beogradu. A ko beži od toga? Bili smo deo vlasti, ali vlast je ipak bila u rukama i Đilasa i Tadića. Oni su bili ti koji su vukli sve konce. I podmetali su mi na svakom koraku, iako sam tada doneo jednu od najtežih političkih odluka u životu. Onu za koju sam smatrao da će doneti dobro Srbiji, jer meni lično ništa dobro nije donela.

Da li, Luka, kada slušaš oca, shvataš o čemu on priča?

Luka: Trudim se. Znam samo da mnogo vremena provodimo bez njega, ali kada ga slušam, uviđam da je to cena koju moramo da platimo iako nam ponekad nedostaje kao otac. Razumem da on to radi zbog Srbije i naroda. A to je važno i voleo bih da ga za 50 godina pominju u udžbenicima. To bih voleo da pročitam. On je za mene samo moj ćale, ali svakako je istorijska ličnost. Ponosan sam da je svedok jednog vremena, kao i mnogi Srbi u našoj istoriji. Nadam se da to razumeju i naši drugovi u SPS, ali i svi u Srbiji. Nekad mi se čini da ne razumeju, ali ne bih više o tome. Ali može tata ako hoće.

Ovo je bilo prebacivanje loptice u tuđe dvorište. Odgovorite, kakva je situacija u SPS?

Ivica: Znate, nekad se moji drugovi i drugarice zanesu, ali ja nisam zlopamtilo. Stranka je živi organizam, a kad vidim da preteruju, očitam im bukvicu, pa do sledeće prilike. Nova godina je, pa nek je svi provedu u zdravlju i veselju, a da nam ova 2018. svima bude godina blagostanja.

ZA ROĐENDAN KOD KUĆE

Rođeni ste 1. januara. Hoćete li sve to spojiti u jedno i zajedno proslaviti i Novu godinu?

Ivica Dačić: I Novu godinu i rođendan provešću kod kuće. Tokom godine sam toliko van kuće da sam stvarno željan da barem praznike provedem sa svojim najbližima. Tako ću i ovaj 52. rođendan. Mator sam ja za slavlja, možda ću slaviti jubilarni 55. Ali, evo, Andrea je pre nekoliko dana proslavila 12. rođendan i bilo je baš lepo. Nekako su mi deca tako brzo porasla da i zaboravim koliko sam ja ostario. U duši se ipak osećam mlado i imam još mnogo energije da se borim za Srbiju.

O željama

VOLEO BIH DA POSTANEM DEDA

Šta biste poželi u 2018. godini?

Ivica: Najvažnije je da smo svi zdravi. Ali voleo bih da postanem deda. A, Luka kada će ženidba?

Luka: Nije ovo srednji vek! Da nisi malo poranio s tim? Na ženidbu ćeš morati malo da pričekaš. Prvo škola i da se osamostalim, pa može i ženidba, ali za nekoliko godina. I na unuke ćeš ipak morati da pričekaš. Ali znam da se šališ, pa ti ne zameram.

Sandra Mališić i Jelena Velinović