AMBASADOR ŠVAJCARSKE FILIP GE UŽIVA U BEOGRADU: Ulazak u EU Srbij će doneti dodatnu stabilnost i prosperitet

BEOGRAD - Ambasador Švajcarske Filip Ge zadovoljan je svojim boravkom u srpskoj prestonici, rekavši da je Beograd za njega broj jedan na listi gradova u kojima je želeo da bude postavljen na dužnost.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Naša ambasada je prilično velika, sa preko 40 zaposlenih, od kojih polovina radi u okviru Kancelarije za saradnju. Veoma cenim širok spektar aktivnosti naše ambasade u Beogradu. Nijedan dan nije isti.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Postavljen sam na dužnost u Beogradu u avgustu 2016. godine. Iako ovo može zvučati kontradiktorno s obzirom na to da sam švajcarski diplomata, veći deo karijere posvetio sam evropskim poslovima, radeći u Londonu, Parizu, Briselu i Luksemburgu. Pre nego što sam postao ambasador Švajcarske u Srbiji, četiri godine sam radio u Bernu kao pomoćnik državnog sekretara za američki kontinent. Moj tim u Bernu bio je odgovoran za osamnaest ambasada, od Otave do Buenos Ajresa.

3. Više od 200 švajcarskih kompanija koje posluju u Srbiji uložile su u našu zemlju preko 800 miliona evra proteklih godina, a trenutno se iz švajcarskog SECO startap fonda finansira oko 30 preduzeća u Srbiji. Da li su ovi podaci tačni i možemo li se nadati da će ove cifre još rasti?

U Srbiji zapravo postoji nekoliko stotina registrovanih kompanija sa privatnim ili korporativnim kapitalom iz Švajcarske. Tu spadaju kompanije različitih veličina i struktura koje se bave raznovrsnim delatnostima. Među njima su multinacionalne kompanije sa sedištem u Švajcarskoj. Međutim, švajcarske kompanije u Srbiji pretežno su mala i srednja preduzeća koja su aktivna kao privatna preduzetništva ili imaju i do 300 zaposlenih. To ne iznenađuje s obzirom na činjenicu da mala i srednja preduzeća čine 99% svih kompanija u Švajcarskoj. Švajcarske kompanije u Srbiji zapošljavaju otprilike 11.000 ljudi. SECO startap fond, koji obezbeđuje sredstva švajcarskim startap investicijama u okviru zemalja partnera, pružio je podršku brojnim švajcarskim kompanijama u Srbiji, uloživši u njih ukupno 5 miliona evra.Kompanije koje su primile ova sredstva, od kojih sve doprinose srpskom izvozu, aktivne su u različitim sektorima uključujući proizvodnju uglja od biomase, proizvodnju kozmetike i nameštaja, preradu metala i prirodnog kamena, proizvodnju optičkih sočiva, papira, softverskih rešenja i mašina za ultrazvučno zavarivanje.

4. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Švajcarsku, a šta uvozi iz nje?

Obim trgovine između Švajcarske i Srbije dostigao je tokom prethodne godine otprilike 270 miliona evra. Iako još uvek ima prostora za poboljšanje, činjenica da je izvoz iz Srbije u Švajcarsku povećan za 27% u 2016. godini veoma je ohrabrujuća. Ovaj uzlazni trend prevladao je i ove godine (+17% u periodu od januara do septembra). Najznačajniji proizvodi koje Srbija izvozi u Švajcarsku jesu motorna vozila i vozila za transport robe, gume, metali, poljoprivredni proizvodi, tekstil i nameštaj. Najveći tržišni potencijal Srbije čine sledeći sektori: poljoprivreda, ugovorna proizvodnja (uključujući proizvodnju tekstila); snabdevanje automobilske industrije, industrija prerade hrane; drvna industrija i industrija nameštaja. Što se tiče uvoza iz Švajcarske, Srbija najviše uvozi proizvode iz hemijsko-farmaceutske industrije, mašine i opremu, merne instrumente, plastične predmete i razne poluproizvode u okviru prehrambene industrije.

Srbija je, kao ekonomska lokacija, u poslednjih nekoliko godina postala mnogo atraktivnija za međunarodne kompanije. Sve više švajcarskih firmi orijentisanih na izvoz koje se bave pružanjem IT usluga bira Srbiju kao novu lokaciju za angažovanje spoljnih saradnika i proširenje. To je dobar pokazatelj da je zalaganje Vlade Srbije urodilo plodom. Kao rezultat rastućeg interesa švajcarske poslovne zajednice u Srbiji, 2014. godine osnovana je Švajcarsko-srpska trgovinska komora (ŠSTK), čiji su ciljevi unapređenje ekonomskih odnosa između Srbije i Švajcarske, kao i jačanje bilateralnih poslovnih odnosa naše dve zemlje. ŠSTK trenutno broji oko 70 kompanija članica.

5. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Švajcarske vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije švajcarske kompanije koje su ulagale kod nas?

Direktna ulaganja Švajcarske u Srbiju iznose otprilike 800 miliona evra. Švajcarska se tokom protekle decenije svaki put našla na listi 10 najvećih stranih investitora u Srbiji.

Švajcarska je tokom 2016. godine u Srbiju uložila 216 miliona evra, što je za 183% više u odnosu na prethodnu godinu. Pored švajcarskih direktnih investicija, doznake iz srpske dijaspore iz Švajcarske – koje nastavljaju da dostižu 360 miliona evra svake godine – predstavljaju još jedan izvor prihoda za srpsku privredu.

6. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Kao predstavnik zemlje koja ne pripada EU nisam podoban da dajem komentare o koracima koje Srbija preduzima na svom putu ka EU. Kad sam već to pomenuo, širom sveta je poznato da je EU glavni garant za stabilnost i prosperitet Evrope. Zato će ulazak u Evropsku uniju Srbiji doneti dodatnu stabilnost i prosperitet. Međutim, put do članstva u EU je trnovit. Reforme koje se moraju sprovesti nisu važne zbog dodvoravanja Briselu, već su u interesu Srbije.

7. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Švajcarske na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Kulturna razmena između Švajcarske i Srbije je raznolika i živa, što je veoma važno u podsticanju novih oblika izražavanja, kao i doprinosu uzajamnog razumevanja između društava i naroda. Zbog toga Švajcarska svake godine podržava na desetine festivala i kulturnih dešavanja na polju produkcije pozorišne, filmske umetnosti i dokumentarnog filma, savremenog plesa, džeza i klasične muzike, kao i književnosti. Povodom nedavno održanog Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, u Beograd je došlo pet pisaca iz Švajcarske. Uzimajući u obzir veliki potencijal za dalji razvoj razmena između švajcarskih i srpskih umetnika, švajcarska ambasada u Beogradu još 2015. godine donela je odluku da osnuje fond za kulturu uz podršku sponzora iz privatnog sektora. Od tada je organizovano nekoliko umetničkih projekata i izložbi u švajcarskoj rezidenciji u Beogradu. Performans renomiranih savremenih umetnika Katje Šenker (iz Švajcarske) i Ivana Grubanova (iz Srbije) biće organizovan u švajcarskoj rezidenciji u decembru ovde godine.

U sektoru obrazovanja Švajcarska podržava srpsku Vladu u njenoj ambiciji da u Srbiji uvede dualni sistem obrazovanja na osnovu švajcarskih, nemačkih i austrijskih modela. Dobra praksa obrazovnih sistema naših zemalja prvenstveno će obezbediti priliku za Srbiju i privatni poslovni sektor da povežu kvalifikacije mladih radnika s potrebama tržišta rada.

Na polju nauke Švajcarska i Srbija zajedno učestvuju u različitim programima i projektima. Unutar trenutnog okvira Horizont 2020 srpski i švajcarski istraživački timovi sarađuju na 22 projekta.

Do skoro je švajcarski program SCOPES srpskim naučnicima omogućavao učešće u brojnim projektima u iznosu od preko 15 miliona evra, od kojih je polovina na polju matematike, medicine i biologije. Treći stub naše naučne saradnje su švajcarske stipendije koje se odobravaju za doktorske, postdoktorske i istraživačke studije u Švajcarskoj. U proteklih 10 godina istraživačima u Srbiji dodeljeno je 47 stipendija, što možda nije veliki broj, ali je vredno spomena, pošto se Srbija nalazi na prvom mestu u odnosu na druge zemlje koje nisu članice EU.

8. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Švajcarska je možda mala zemlja, ali se nalazi među najboljim turističkim destinacijama Evrope još od 19. veka. Mnogima Švajcarska predstavlja sinonim za planine: imamo više od 200 vrhova viših od 3.000 m, planine i glečere koji oduzimaju dah, od kojih je većina dostupna turistima zahvaljujući veoma efikasnom sistemu javnog prevoza. Pored toga što je Švajcarska poznata po siru i čokoladi, dozvolite mi da naglasim i to da praktično ne postoji zemlja na svetu s toliko muzeja po glavi stanovnika kao što je Švajcarska. Ako pogledate švajcarsku umetničku i kulturnu scenu naići ćete na imena kao što su Tomas Man, Herman Hese, Le Korbizje, Ferdinand Hodler i Alberto Đakometi – kao i drugi priznati savremeni umetnici poput Žana Tenglija, Pipilote Rist, Bruna Ganca ili Marka Forstera. Turistička putovanja iz Srbije u Švajcarsku postala su veoma pristupačna zahvaljujući dobroj avio-povezanosti. Cirih je od 2016. godine glavni putni pravac iz Beograda. Trenutno postoji 37 letova nedeljno između naše dve zemlje s preko 400.000 putnika godišnje u oba smera.

9. Šta Vam se posebno dopada u Srbiji? Šta radite u slobodno vreme?

Ono što najviše volim da radim u slobodno vreme jeste da istražujem zemlju u kojoj sam postavljen. Otkako sam došao u Beograd, veći deo godišnjeg odmora proveo sam putujući kroz Srbiju od severa (Subotica, Sombor, Bečej, Novi Sad, Fruška Gora), niz Dunav do Kladova i Negotina, i sve do Centralne Srbije (Valjevo, Aranđelovac, Topola), juga (Niš, Leskovac, Vranje) i jugo-zapadne Srbije (od Novog Pazara do Mokre Gore i Nacionalnog parka Tara). Srbija je zemlja koja ima raznolike predele. Zaista uživam u njima.

(Kurir.rs/Profit magazin/Foto: Fonet/Ilustracija)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI: ZORAN MARJANOVIĆ DOBIJA ALIBI? Evo ko će mu biti poslednji adut!