MISTERIJA KOJA JE PODIGLA NA NOGE VOJNE STRUČNJAKE Jedno od najjačih oružja koje ima, Kina je dobila od Miloševića?! EVO O ČEMU JE REČ

Godinu ili dve ranije nego što se predviđalo, NR Kina uvrstila je u puni borbeni arsenal svojih oružanih snaga nevidljivi borbeni avion J-20.

Peta generacija znači da je ovakva ratna letelica "nevidljiva" za radare čak i pri nadzvučnim brzinama i opremljena projektilima, te da raspolaže najmodernijim kompjuterskim sistemima, senzorima i elektronikom.

Ovim korakom Kina staje uz bok SAD koji je prvi razvio stelt tehnologiju i koji danas u svom vazduhoplovstvu ima F-22 Raptora, te Rusiji koja raspolaže svojim letelicama Suhoj T-50.

Osim njih, vlastite projekte razvijaju još i Indija i Japan, ali vojske tih zemalja još su relativno daleko od ovakvih letelica.

Ono po čemu je kineski J-20 poseban jeste to da je postoje indicije da je NR Kina do stelt tehnologije došla tokom NATO bombardiranja Srbije, tada još pod režimom Slobodana Miloševića, kada je protivvazdušna odbrana srpske vojske srušila američki nevidljivi avion F-117.

Da bi potom, navodno, vlasti Miloševićevog režima pomogle Kini da se dočepa delova oborenog aviona opremljenog najmodernijom tehnologijom, što je NR Kini, opet navodno, omogućilo da obrnutim inženjeringom razviju vlastitu stelt tehnologiju.

Nesporno je da je protivvazdušna odbrana u Srbiji 27. marta 1999. usred bombardiranja oborila jedan F-117. Pilot se na vreme katapultirao, sigurno se prizemljio, a potom su ga američke snage izvukle iz Srbije.

Rušenje tog aviona bila je tog dana apsolutno senzacionalna vest. Pentagon i danas smatra da je do rušenja F-117 došlo "kombinacijom lukavih taktika, nešto sreće i sovjetskog protivvazdušnog sistema SA-3".

O tome je pre sedam godina pisao Njujork Post.

Te godine je Kina objavila i da je razvila prototip svog nevidljivog ratnog aviona i te godine prvi vojni stručnjak u svetu koji je javno izjavio da je Peking do toga došao zahvaljujući tome što se 1999. dočepao ostataka oborenog američkog aviona, bio je – hrvatski admiral Davor Domazet Lošo.

"U to vreme, prema našim obaveštajnim podacima, kineski agenti su išli po toj oblasti i kupovali delove aviona od lokalnih poljoprivrednika. Verujemo da su Kinezi iskoristili te materijale da bi stekli uvid u tajnu stelt tehnologiju i onda ih napravili", kazao je Domazet Lošo 2011. za AP.

Potom je Pentagon – svojim neformalnim kanalima – objavio da "sumnja da je Kina uspela da izvuče stelt tehnologiju" iz olupine F-117 iz 1999.

Od 2011. i sam Peking navodi, što je takođe razumljivo, da je u J-20 ugrađena isključivo kineska tehnologija i isključivo plod istraživanja kineskih naučnika.

Neke stvari, međutim, ukazuju da je vrlo moguće da Kina nije stajala skrštenih ruku u martu 1999. dok je NATO udarao po ciljevima po Srbiji.

Ključan trenutak za sumnju da se događalo nešto posebno bilo je NATO bombardovanje ambasade NR Kine u Beogradu 7. maja, jedino diplomatsko predstavništvo koje je stradalo u tim napadima.

Gardijan je već u jesen 1999. objavio članak koji su potpisala tri njegova renomirana novinara, u kojem je izričito utvrdio: "NATO je Kineze bombardovao namerno."

Tamo je stajalo da se NATO na to odlučio nakon što su tri njegove baze utvrdile na temelju praćenja radio signala da je kineska ambasada vojsci tadašnje SR Jugoslavije, zapravo savezu Srbije i Crne Gore, služilo kao mesto preko kojega se odvijala glavna komunikaciona aktivnost vojske i državnog vrha.

Prema Pentagonu, to je utvrđeno iz baza u Napulju, Makedoniji i Briselu. Do toga je došlo, tvrdili su, nakon što su američki avioni bombardovali Miloševićevu rezidenciju u Beogradu i propratnu infrastrukturu.

Sva komunikacija utihnula je na 24 sata, da bi se odjednom opet pojavila.

Ovaj put iz kineske ambasade.

Odluka NATO da udari po ambasadi Kine nije bila laka. A kad se već dogodilo, kineski predsednik Điang Cemin Cemin je poludeo od besa. Predsednik Bil Klinton i direktor CIA Džordž Tenet tada su objavili da je to bila pogreška, američki ministar odbrane Vilijam Koen kazao je: "Jedan od naših aviona napao je pogrešno jer je uputstva o bombardovanju dobio na temelju zastarelih karata.

"I malo ko im je verovao. Posebno ne Gardijan, čiji je izvor rekao da je "priča o zastarelim kartama prokleta laž".

U svakom slučaju, Kina od toga nije više pravila poseban problem, uprkos "gnevu Cemina", nakon što se Vašington izvinio Pekingu zbog "tragičnog gubitka života".

Bilo je reč naime o tri kineska obaveštajca.

Već tada uveliko se čak i među novinarskim krugovima pričalo da nije slučajno to što je, kako se tvrdilo, kineska ambasada u rekordnom roku nakon rušenja F-117, prikupila krhotine tog aviona, da bi ubrzo potom pretrpjela direktni NATO udar.

Tada se navodilo i to da su Kinezi, koji su inače tradicionalno krajnje konzervativni da bi se mešali u bilo koji rat po svetu, Miloševiću odlučili direktno pomoći isključivo zato što im je ovaj omogućio da se dočepaju najvećeg dela srušenog F-117.

Kao i to da ta olupina treba Pekingu za razvoj vlastitog stelt bombardera.

Narednih 12 godina ova tema u širim kuloarima vrtela se praktično samo na Balkanu. A onda je 2011. Peking objavio da ima svoj avion, Domazet Lošo javno je rekao ono što je postalo opšte mesto i tada su Zapadni mediji stali iznositi sve ono o čemu se na području bivše Jugoslavije pričalo čak i uz kafu u kafiću.

Tada je direktor Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu Zoran Miličević objasnio, bolje reći nije objasnio zašto njegov muzej od tog F-117 ima samo kupolu, sedište kojim se pilot katapultirao, pilotovu kacigu i radio.

Neobično s obzirom na to da je bila reč o najspektakularnijem vojnom uspehu tadašnje Jugoslavije plus još i SFR Jugoslavije, sve tamo od Drugog svetskog rata.

"Ne znam šta se dogodilo s ostatkom aviona. Puno delegacija nas je posetilo proteklih godina, uključujući Kineze, Ruse i Amerikance, ali niko nije pokazao nikakav interes da dođe do bilo kog dela aviona", kazao je Miličević za Njujork Post 2011.

Vojni savjetnik Zoran Kusovac, tada iz Rima, kazao je ovo: "Uništeni F-117 bio je apsolutno na vrhu liste želja Rusa i Kineza."

Trebalo je pomiriti jedno s drugim. A tu je bila i ta sitnica da su 2010. i Rusi lansirali svoj prototip Suhoj T-50. Nadalje, kineski naučnici su već duže vreme do tada bili poznati kao vrlo vešti u obrnutom inženjeringu, Zapad im je često predbacivao vrlo agresivnu industrijsku špijunažu.

AP je, nakon Lošine izjave, od neimenovanog visokog službenika iz Srbije doznao da su krhotine F-117 nakon rušenja uzimali kolekcionari suvenira i da su neki od njih "završili u rukama stranih vojnih atašea".

To je bilo identično onome što je rekao i Lošo. A kratko nakon Lošine izjave, u agencijskim vestima pojavila se i ocena Aleksandra Nejla koji je tada vodio program za Aziju Rojal Junajted Servis Institut.

"Sve to znači da su Srbi i Kinezi dijelili svoje obaveštajne podatke. Vrlo je verovatno da su delili i tehnologiju koju su rekonstruirali iz tog F-117 i vrlo je uverljivo da su delovi tog aviona završili u Kini", kazao je tada.

Ali, pitanje je koliko je bila reč isključivo o aranžmanu samo Srbije i Kine, jer su još 2011., a vremenom sve češće, pojedini stručnjaci na kineskom J-20 primjećivali niz osobina ruskog Suhoja T-50, radarski nevidljivog aviona čiji je prototip izišao samo jednu godinu pre kineskog pandana.

Kurir.rs/Express.hr

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Da li je ovo jedini snimak obaranja "nevidljivog"