ZORAN ŽIVKOVIĆ O POSLEDNJEM SUSRETU S PREMIJEROM: Mogli smo da sprečimo ubistvo Đinđića! Verovao je da će ga službe sačuvati!

Politička pozadina

KOŠTUNICA NIJE SASLUŠAN JER NIJE BILO DOKAZA!

Politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića nije istražena. Sve se završavalo samo na najavama koje su proteklih 15 godina građani slušali uoči svakog 12. marta - da će biti ispitane sve okolnosti koje su dovele do atentata. Možda je najkonkretniji pokušaj da se načne to pitanje bio kada je tužilaštvo pokrenulo novi postupak o pobuni Jedinice za specijalne operacije (JSO), a na osnovu krivične prijave koju je u ime Mile i Gordane Đinđić, majke i sestre ubijenog premijera, podneo advokat Srđa Popović 11. novembra 2010.

Tužilac Miljko Radisavljević je najavio da će u postupku o pobuni biti saslušan i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i načelnik vojne službe Aco Tomić. Koštunica je istog dana održao vanrednu konferenciju i poručio da se neće odazvati pozivu suda jer, kako je naglasio, nema nikakve veze s ubistvom premijera, te da je u pitanju politički progon i represija vlasti. U međuvremenu, saslušani su predstavnici Đinđićeve vlade o pobuni JSO, istraga je završena i početkom 2012. isti tužilac je saopštio da Koštunica i Tomić nisu saslušani jer nije bilo dokaza.

Godišnjica Promovisana knjiga „Đinđić“

Lečić: Zoran se oprostio od mene veče pre atentata

Branislav Lečić, potpredsednik DS, otkrio je svoj poslednji razgovor sa Đinđićem i da je bivši premijer dva dana pred ubistvo bio rasejan i u depresiji. Lečić je o tome pisao u knjizi „Đinđić“, koju je objavila „Vukotić medija“, a poslednji put su razgovarali 41 sat i 23 minuta pre atentata.

- Vidim Zorana drugačijeg nego dosad. Njegovu apatiju, pre bih rekao laku depresiju i odsutnost, pripisujem bolu od povrede - kaže Lečić, kao i da su dogovorili da sastanak ipak pomere.

- U dvorištu samo jedna sijalica sija. Automobil ga čeka na istom onom mestu gde je kasnije ubijen. Otvorena vrata. Odlaže štake, polako seda, ja ga pitam: „Zorane, kad ćemo ovo da završimo, kad se ponovo vidimo?“ Nastaje neobična tišina, koja traje neobično dugo za jednu sasvim uobičajenu situaciju. Gleda me, ja već iznerviran neprirodnom dužinom tog posmatranja - direktno u oči, smičem ramenima i, šireći ruke, ponovo upitam: „Kad?“ Sa suprotne strane vidim jedan blagi osmeh koji se pojavljuje, kao da je već s druge strane postojanja, i čujem rečenicu: „Jednoga dana.“Lečić je opisao i da je kasnije shvatio da je zapravo bio Đinđićev oproštaj.