Danas se navršava 19 godina od početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

29242569-10216484904902072-1543873700-o.jpg
Profimedia 

Napadi započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

29250699-10216484904982074-1926215082-o.jpg
Profimedia 

Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica Alijanse.

29404658-10216484905062076-628010075-o.jpg
Profimedia 

Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD. Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

29243009-10216484905022075-358971413-o.jpg
Profimedia 

Napadi su započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo od 1.200 do 2.500 ljudi. U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naredjenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Bombardovanje je usledilo posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Milicu je majka spremala za spavanje, a bombe su je uspavale zauvek...

Da je živa, Milica Rakić bi danas imala 22 godine. Njeno ime ostalo je duboko urezano u narodu. Ubijena je 17. aprila 1999. godine kada ju je tokom NATO bombardovanja pogodio geler u kući u Batajnici.

milica-rakic.jpg
Privatna Arhiva 

Oko 21 sat, tog kobnog 17. aprila sirene su označile vazdušnu opasnost. „Milosrdni anđeo“ je krenuo u još jednu svoju genocidnu misiju. Samo 45 minuta nakon toga raketa pogađa kuću porodice Rakić u Batajnici... Pogađa devojčicu koja nije bila ni svesna da se oko nje odvija rat, pogađa trogodišnju Milicu Rakić.

Mala Milica je bila na noši u kupatilu... Mama ju je samo na tren ostavila kako bi joj pripremila krevet za spavanje, međutim nije ni znala da će taj krevet ostati prazan i da će njena ćerka zaspati sama pre nego što je mama spusti u toplu postelju.

(Kurir.rs/Foto: Profimedia)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) 2.300 VAZDUŠNIH UDARA NA SRBIJU! Ove činjenice o NATO agresiji 1999. godine niste znali