MINISTAR BRANISLAV NEDIMOVIĆ ZA KURIR: Srbi, uložite u krave i borovnice! Zaradićete milione

Kupci ne traže kvalitet, već samo crvenu malinu. Često pitam: „Koju bananu vi jedete?“ Kažu: „Žutu, koju ću jesti?“ Pa, postoji 56 vrsta banana. Tako je i kod malina

Kaže da maline nisu više naše zlato, već da su ih prestigle borovnice i oblačinske višnje. Kada bi Srbija mogla da udvostruči izvoz, kako kaže ministar, samo od poljoprivrednih proizvoda mogla bi da ima oko osam milijardi evra.

Šta biste preporučili poljoprivrednicima da gaje u različitim delovima Srbije?

- Prethodnih 20-30 godina ministarstvo je retko izlazilo s predlozima, bojeći se eventualnih rizika u proizvodnji i prodaji. Mi smo ispitali tržište u pogledu tražnje za poljoprivrednim proizvodima iz Srbije i pronašli smo 40 proizvoda koji su konkurentni i imaju dobru cenu. Od voća to su oblačinska višnja, borovnica, šljiva, kupina.

Maline nisu više naše zlato?

- Malina je konkurentna, ali ne koliko je bila prethodnih godina. Za borovnicu je potrebno veliko ulaganje od 30.000 evra po hektaru, ali se za dve godine sve vrati. Oblačinska višnja nije skupa za sadnju. Za 10.000 evra možete da zasadite 1,5 hektara višnje, ugradite sistem za navodnjavanje. Ima dobru cenu, a prognoze na svetskom tržištu su da će tako biti i u budućnosti. Prednost oblačinjske višnje u odnosu na borovnicu jeste to što može mašinski da se bere. Samim tim su niži troškovi.

Dajete li neke subvencije?

- Vraćamo 50 odsto ukupne vrednosti investicije - sistem za navodnjavanje, ograđivanje, zaštitne mreže, sadni materijal. Država daje i 50 odsto za podizanje plastenika - foliju, konstrukciju.

Poručujete li i malinarima da pređu na borovnicu?

- Imali smo pojačanu sadnju malina prethodnih godinama, koja je rezultirala većom ponudom. Poslednjih 10-15 godina naša malina je bila izuzetno konkurentna na evropskom tržištu. Potrošačko društvo se promenilo - kupci ne traže kvalitet, već samo crvenu malinu. Često pitam: „Koju bananu vi jedete?“ Kažu: „Žutu, koju ću jesti.“ Pa, znam, ali postoji 56 vrsta banana. Tako je isto kod malina. Naša vilamet malina je kvalitetna, skuplja za proizvodnju, ali džaba kada kupci samo traže crvenu malinu.

Koliko država može da zaradi od izvoza poljoprivrednih proizvoda?

- Što se tiče poljoprivrede, 2017. imali smo izvoz od 3,9 milijardi evra, a uvoz je bio 2,2 milijarde. Dakle, 1,7 milijardi je zarađeno u poljoprivredi i proizvodima iz prehrambene industrije. Projekcije ukazuju da bismo mogli da udvostručimo izvoz, do oko osam milijardi evra, ako bi se kvalitetno razvili izvozni potencijali i uvezali s prehrambenom industrijom.

Koliko je to realno?

- Pravilnim pristupom možemo. Svi su do sada razmišljali šta da zasadim na hektaru zemljišta, a ne gde bih ja to mogao da prodam. Mi smo sada stvari postavili kontra. Najveći broj poljoprivrednih proizvoda izvozimo u EU i zemlje bivše SFRJ. Ali, neki proizvodi idu isključivo prema Rusiji, poput jabuka.

Kakva je preporuka stočarima, proizvođačima mesa?

- Najbolje potencijale Srbija ima u govedarstvu, uzgoju krava i bikova. I ovčarstvu. Svinjarstvo nema tako dobru perspektivu jer je potražnja sve slabija, sve manje stanovništva na ovoj planeti jede svinjsko meso. Kod nas je sada ekspanzija ovčarstva, Srbija daje 3,5 puta više subvencija po jednoj ovci nego što se daje u EU. A imamo dobre ugovore s Turskom i arapskim zemljama u koje izvozimo goveđe meso. Sada imamo 5.000 tona bescarinskog izvoza goveđeg mesa u Tursku, što je oko 25 miliona evra. Država subvencioniše pokretanje biznisa sa 50 odsto. Pet junica možete kupiti za 10.000 evra, napraviti stado ovaca od 30-40 ovaca za 10.000 evra. Za izgradnju štala konstrukcije koštaju 70-100 evra po kvadratu.

Neretki su slučajevi problema sa kvalitetom mesa u prodaji?

- Sada se donosi novi pravilnik kojim će se regulisati to pitanje. Formiramo državnu laboratoriju za bezbednost hrane, koja bi trebalo do kraja godine da bude u funkciji, i onda će država da kontroliše sve to, a ne samo privatne laboratorije, kako je to bilo do sada. Država će stajati iza svake laboratorijske analize voća i povrća, mleka, mesa i mesnih prerađevina. Ta državna laboratorija će imati pravo da kontroliše i privatne laboratorije.

Je li bilo zloupotreba u privatnim laboratorijama?

- Naravno da je bilo. Imate situaciju da kada nešto uđe u Srbiju, pokaže se da ima negativan nalaz, traži se superkontrola, ali imate opet privatnu, a ne državnu laboratoriju. Postojao je prostor za zloupotrebu. Ne mogu da tvrdim u kojoj meri. Zato pravimo sada državnu laboratoriju, koja će sve potpuno kontrolisati.

Posle poslednje afere sa paradajzom iz Turske, na čijoj je etiketi pisalo da kora nije za ishranu, da li možete garantovati građanima koji krenu na pijacu da je sve voće i povrće zdravo?

- Apsolutno da, jer naše fitosanitarne inspekcije na ulasku u zemlju rade analizu svake treće pošiljke. To je metodologija koja postoji svuda u Evropi. Nismo je mi izmislili. Nijedna pošiljka ne može da uđe u zemlju ako se pokaže da je nekvalitetna.

Potpuna kontrola je nemoguća?

- Imate tehnički problem. U kamionu imate 6.000 gajbica. To znači da bi sve trebalo istovariti, kamioni bi stajali nedeljama na granici.

Da li će i ove godine sezonski radnici u poljoprivredi raditi na crno?

- Očekujem da ćemo to od naredne godine suzbiti u znatnoj meri. Spreman je zakon, trebalo bi u junu da uđe u proceduru. Spremili smo sistem, softvere, koji do sada, sem Mađarske, nije koristio niko. Putem mobilnih telefona vlasnici mogu da prijavljuju i odjavljuju radnike. Biće aplikacija i odmah će se u Poreskoj upravi evidentirati.

Kurir / Razgovarale Sandra Mališić i Biljana Bojić

Foto: Marina Lopičić