BEOGRAD - Skupština Srbije počela je danas raspravu o više zakonskih predloga, među kojima su izmene i dopune Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Poslanici na početku rada korisite pravo da postavljaju pitanja i traže obaveštenja od predstavnika vlasti.

Kako stoji u predloženom rešenju, akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor uz saglasnost Vlade Srbije, a za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs. O zasnivanju radnog odnosa u Agenciji, rešenjem odlučuje direktor Agencije. Agencija putem bezbednosne provere utvrđuje da li postoje bezbednosne smetnje da se neko zaposli ili bude vraćen na posao na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa. Kako se navodi, provera se može vršiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost osobe koja popunjava upitnik sa identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor. Ukoliko odbije da ga popuni ili potpiše, smatra se da je odustala od radnog odnosa. Pripadnici BIA dužni su da pohađaju stručne obuke, usavršavaju se i polažu poseban stručni ispit. Postupak, program i način pohađanja obuke i polaganja ispita utvrđuje direktor, baš kao i postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika.

Kako je navedeno u obrazloženju zakona, izmene su bile neophodne radi usklađivanja sa Zakonom o policiji, iz februara 2016, i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, čija primena je predviđena od 1. januara 2018.

Pred poslanicima su i izmene i dopune Zakona o vojsci. Tim rešenjem bi, prema obraloženju Vlade, trebalo da se poboljša položaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, a precizinije se definiše i status civila u vojsci.

Na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o odbrani, a kao jedan od razloga za donošenje zakona je potreba da se precizira koji su to tajni podaci nastali u radu komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije koje je, kako se navodi, neophodno okvirno označiti kao podatke od značaja za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane i kao takve ih posebno zaštititi.

Pred poslanicima je i predlog Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, a ključna novina je da se daje mogućnost stranom ulagaču da bude većinski vlasnik kapitala. To znači da nivo stranih ulaganja nije ograničen u pravnim licima koja se bave prometom naoružanja i vojne opreme. U tom smislu, međutim, postoji eksplicitan zahtev da se ne može menjati namena proizvodno tehnoloških celina koje služe za proizvodnju ili vršenje usluga od posebnog značaja za odbranu zemlje bez saglasnosti nadležnog organa državne uprave. Izuzetak za strana ulaganja je napravljen kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju Odbrambenoj industriji Srbije.

Raspravljaće se o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana i upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u odbrani u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, kao i o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske u tim operacijama.

Na sednici će biti reči i o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.

Među tačkama su i izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kao Memorandum o razumevanju Srbije i Izraela u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom.

Na dnevnom redu sednice je sporazum sa Rumunijom o saradnji u oblasti odbrane, potvrđivanje Memoranduma između Srbije i Republike Srpske u oblasti vazduhoplovstva i Memorandum o razumevanju sa Grčkom u okviru Atinskom multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Tanjug/Sava Radovanović)