Osim politike (63 odsto), u Srbiji je razlog za podele odnos bogati-siromašni (50 odsto), zatim religija (25 odsto), odnos prema imigrantima (18 odsto), dok su izjednačeni razlozi poput odnosa mladih i starih i gradova i sela (po 13 odsto)

Srpsko društvo je duboko podeljeno, a najveće razmimoilaženje među ljudima postoji zbog politike!

Ovo pokazuju podaci istraživanja koje je "Ipsos Mori" uradio za potrebe BBC-a, a koje se bavi podelama u društvu.

Istraživanje je uklučivalo 19.428 ljudi iz 27 zemalja, između ostalog i Srbiju, a rađeno je krajem januara i početkom februara ove godine.

Prema tim podacima, Srbija je “šampion” u mišljenju da je njeno društvo podeljeno, jer tako smatra čak 93 odsto građana.

Iza nje, u isto tako visokom procentu su Argentina, Peru i Čile, dok sa druge strane najmanje podela u društvu postoji u Saudijskoj Arabiji, Kini i Japanu.

Na globalnom nivou, razlike u političkim stavovima smatraju se najvećim uzrokom podela i tenzija među ljudima (44 odsto) i to je, u najvećem procentu, slučaj u Maleziji, Argentini, Turskoj, Srbiji i Poljskoj.

Prvo politika, posle bogatstvo

U globalu, odmah za politikom najveće podele postoje između bogatih i siromašnih (36 odsto), a zatim i razlike između imigranata i onih koji su rođeni u datoj zemlji (30 odsto).

Podele među ljudima prave i religije (27 odsto), razlike između muškaraca i žena i mladih i starih (po 11 odsto), ali i podele na one koji žive u gradu i selu (10).

untitled12.jpg
Kurir 

Tako su u Italiji, Švedskoj, Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj podele najveće kada je reč o onima koji su rođeni u tim zemljama i imigrantima, dok su u Kini i Rusiji najveći uzrok tenzija razlika između bogatih i siromašnih.

Osim politike (63 odsto), u Srbiji je razlog za podele odnos bogati-siromašni (50 odsto), zatim religija (25 odsto), odnos prema imigrantima (18 odsto), dok su izjednačeni razlozi poput odnosa mladih i starih i gradova i sela (po 13 odsto). Samo devet odsto ispitanika u Srbiji reklo je da podele u društvu stvara neravnopravnost između polova.

Podele veće nego pre 10 godina

Istraživanje pokazuje da ljudi smatraju da rastu podele u društvima u kojima žive. Tako, šest od desetih ispitanika smatra da je njihova zemlja više podeljena danas nego pre nego što je bila pre deset godina. Tako najviše misle Španci, Šveđani, Italijani i Nemci. Isti slučaj je i sa Srbijom čiji građani (35 odsto), smatraju da su podele danas veće nego pre deceniju, za razliku od 13 odsto koliko ih smatra da su manje.

Generalan zaključak je da približno polovina ispitanika smatra da su ljudi u njihovoj zemlji tolerantni prema onima iz različitih sredina, kultura i različitih mišljenja. Taj stav najizraženiji je kod Kanađana, dok potpuno suprotno misle Mađari, koji su od 27 zemalja ispali najmanje tolerantni. Srbija se našla negde u sredini, u kojoj 52 odsto građana smatra da su Srbi tolerantni prema različitostima.

Problemi sa poverenjem

Takođe, jedan od zaključaka je i da su ljudi danas manje tolerantni nego pre 10 godina ali, uprkos tome, i podelama koje su dominantnije danas, najveći broj ispitanika (više od 60 odsto), veruje da sa ljudima iz drugih zemalja i kultura ima više stvari koje ih čine sličnima, a manje onih koje ih čine drugačijima. I u ovoj kategoriji Srbija, ali i Rusija prednjače, gde je takvog shvatanja čak 81 odsto građana.

Ono što može da bude pohvalno je što samo mali broj ispitanika smatra da će mešanje ljudi različitog porekla produbiti tenzije, dok većina misli da će upravo to dovesti do razumevanja i uzajamnog poštovanja.

Srbija takođe može da se pohvali stavovima građana, gde samo pet odsto smatra da različitosti znače konflikt, a čak 68 odsto da one vode ka uzajamnom razumevanju i poštovanju.

Na globalnom nivou, oko 75 odsto ispitanika smatra da se drugim ljudima ne može verovati i da mora da postoji opreznost u međusobnim interakcijama.