EKSKLUZIVNI INTERVJU ALEKSANDAR VUČIĆ, PREDSEDNIK SRBIJE: Veće plate za 10 odsto do kraja ove godine!

Ana Brnabić ima moju nedosmislenu podršku i na sednici Predsedništva SNS za desetak dana to će biti moja jasna poruka svima, svidelo se to nekima ili ne

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za rođendanski broj Kurira govori o položaju Srbije u međunarodnoj zajednici, pritiscima kojima je izložena zbog pitanja Kosova i Metohije, odnosima u regionu, posebno kad je reč o Hrvatskoj. Vučić otkriva da će rekonstrukcije Vlade biti, ali da je sada prioritet rešavanje kosovskog čvora. Najavljuje povećanje od 10 odsto plata u javnom sektoru do kraja godine, govori o odnosima s predsednikom Turske Ergodanom, koje turski mediji upoređuju sa onim koje su imali Ataturk i kralj Aleksandar. Potvrdio je da će za desetak dana biti održano zasedanje Predsedništva stranke na kom će uputiti jasnu poruku svima da premijerka Ana Brnabić ima njegovu punu podršku.

Putujete u Tursku pa zatim u Rusiju, gde ćete imati susrete s predsednicima Erdoganom i Putinom. Šta to u ovom trenutku znači za Srbiju?

- Za Srbiju su važni susreti i s predstavnicima zapadnih zemalja. Ali nivo razgovora i odnosa koje smo postigli s najvažnijim zemljama sveta govori o promenjenoj ulozi Srbije i ona je promenjena zahvaljujući jasnoj, ali čvrstoj politici očuvanja nezavisnosti. Nezavisno i suvereno donošenje odluka dovelo je dotle da će me predsednik Erdogan dočekati na aerodromu. Nisam lider velike zemlje ni neke od najmoćnijih zemalja sveta. I nisam u pitanju ja, već poštovanje naše zemlje. Mislim da to nešto govori. Lebane danas posle mnogo godina počinje da živi, Mali Zvornik, Krupanj, Vladičin Han... žive zahvaljujući turskim investicijama. Da vam ne kažem da je cena govedine uvećana 15 odsto u poslednjih nekoliko meseci i da se to konačno isplati našim stočarima zbog izvoza koji je bescarinski, a koji smo Ergodan i ja ugovorili.

Šta to znači?

- Pa ne moramo više da izvozimo u Bosnu i Hercegovinu, već imamo direktno pravo da to radimo.

To je ekonomski interes. Šta je s političkim? Da li Turska može da promeni odnos prema Kosovu?

- Ne mislim da će bilo koja velika sila lako promeniti odluku koju je donela, odluku o nezavisnosti Kosova, ali mislim da će bolje razumeti interese Srbije, što je za nas veoma važno. Za nas nije u pitanju samo ekonomski interes već i politički. Ako vi mislite da mi kao mala zemlja možemo da opstajemo i postojimo, a da budemo u sukobu sa svim moćnim zemljama sveta, da ne vidimo i da ne umemo da prebrojimo sopstvene i tuđe snage kao što je bilo devedesetih i 2008. ili 2010. i 2011. pred Međunarodnim sudom pravde, to znači da smo vodili neozbiljnu i neodgovornu politiku. Za nas su ti ljudi u tim zemljama od ogromnog značaja. Evo, upućujem vas da vidite kakav je doček Putin imao u Ankari, takav doček će imati Srbija. To je nešto što govori o tome koliko u budućnosti možemo da budemo značajni ukoliko budemo donosili pametne i odgovorne odluke i ponašali se odgovorno prema svojoj zemlji.

Da li takvim gestom Erdogan međunarodnoj zajednici, ali i ovom regionu šalje poruku da mu je Srbija strateški partner na zapadnom Balkanu?

- Nema sumnje da je tako. I ne zaboravite, mnogi su mislili da će Erdogan da ulaže samo u Raško-polimsku oblast, ili Sandžak, kako ga oni nazivaju. Ali vidite, mnogo je više investicija i ulaganja u druge delove Srbije. Ergodan i Turska računaju na celu Srbiju i to je za nas od izuzetnog značaja.

A što se tiče posete Putinu i prisustva na Paradi pobednika u Moskvi?

- U dosadašnjoj istoriji Srbije, a bogami, ako hoćete, i Jugoslavije od 1945. naovamo, nekako sam baš ja imao najviše susreta sa jednim ruskim, odnosno sovjetskim zvaničnikom - s Vladimirom Vladimirovičem Putinom.

Šta time hoćete da kažete?

- To pokazuje dinamiku naših dobrih odnosa. Pokazuje da i kad je Srbiji teško, Rusija je tu da joj pomogne, ali i Srbija je tu kad Rusiji treba pomoć. I bez obzira na to koliko je Srbija mala zemlja i u svetskim okvirima ne preterano jaka, nikad nije zabijala nož u leđa prijatelju. To je nešto što mi se čini da je poštovano. Imaću veliku čast i da prisustvujem velikoj paradi povodom pobede u otadžbinskom ratu. Inače, postoji jedan trend u svetu da se pomalo prikrije istina o Drugom svetskom ratu.

Kako to mislite? Zapad će i ove godine bojkotovati Paradu pobednika?

- Postoji nešto drugo. Obratite, molim vas, pažnju. Da svi govore o nekom okončanju rata. Da slavimo okončanje rata. Mi pričamo o pobedi nad najvećoj pošasti savremenog sveta, kakvi su bili fašizam i nacizam. Mi pričamo o veličanstvenoj pobedi koji su neki narodi, među kojima je srpski, platili velikim žrtvama, ruski narod desetinama miliona ljudi. Srpski narod je stradao u Narodno-oslobodilačkom ratu desetostruko više nego svi drugi narodi s prostora bivše Jugoslavije.

Zašto se po vama ta slika iskrivljuje?

- Zato što ima onih koji bi želeli da se prosto o tome manje govori, zataška i da se priča o temama koje im više odgovaraju.

Kako objašnjavate to da Hrvatska i njeni zvaničnici izvlače teme koje se tiču upravo perioda Drugog svetskog rata? Kad razgovarate sa zvaničnicima Nemačke, to nije tema o kojoj se govori.

- Iznenadiću vas svojim odgovorom. Mislim da sam neko ko bi mogao danima da govori o stradanjima sopstvene porodice zbog svega što smo doživeli od ustaša u Drugom svetskom ratu. Ali ne zaboravite, moja porodica stradala je i u ovom ratu kad su 1992. godine sve kuće Vučića u Bugojnu spaljene. I pre nego što su muslimani zauzeli Bugojno, Hrvati su nam spalili sve kuće. Oni kažu da je to nekakva jedinica Vukovarska garava, da su došli tamo posle pada Vukovara. Ko će znati šta se tu dogodilo. Ne znam ni sam, znam da su neki Hercegovci došli, tražili sve ugledne kuće i spalili. Među prvim spalili su kuću Vučića. Tada se nisam bavio politikom, nisam bio poznat. To je bilo 1992, u politiku sam ušao 1993. godine. Bez obzira na sve to, na tragičnu sudbinu sopstvene porodice, smatram da mi i Hrvati imamo drugačiju, bolju i u nekoj meri zajedničku budućnost. Ne državu, već budućnost, da neko to ne tumači pogrešno.

Spremni ste da oprostite?

- Naravno da sam spreman da oprostim. Moj posao nije da svoje lične emocije doživljam ponovo i da za to koristim državu Srbiju, već da se ponašam racionalno i odgovorno. Kad pogledate teritoriju koju zauzimaju i Hrvatska i Srbija i delovi BiH gde žive Srbi i Hrvati, to je ogromna teritorija, a užasno nas je malo. I sve nas je manje i jednih i drugih. Navešću vam primer - po popisu iz 1991. imali ste 761.000 Hrvata u BiH, po popisu iz 2013. imali ste 540.000. Realno, imate ih nešto više od 340.000. Slično se dešava i nama na teritoriji Srbije. Imamo užasno nizak prirodni priraštaj i to je stravičan problem. Pogledajte sela i mesta gde Srbi žive zajedno s Hrvatima. Imate sve veću bliskog pravoslavaca i katolika, voleo to neko u Beogradu i Zagrebu ili ne.

To je pozitivna stvar?

- Upravo to i govorim. Mnogi bi voleli da ja kažem nešto, da opsujem. Kao što ste primetili, nisam učestvovao u raspravama. Neću da razgovaram o pitanju nacizma i ustaškog pokreta na ovim prostorima. O tome nema ni razgovora ni pregovora, o svemu ostalom možemo da razgovaramo.

Da li to znači da s predsednicom Hrvatske Kitarović nećete razgovarati o prebrojavanju žrtava u Jasenovcu koristeći savremenu forenziku, kako je rekla.

- Bilo je tu još nešto gore, a to je da se utvrđuje šta je bilo posle toga sa aluzijom na stradale pripadnike ustaškog pokreta. Za mene i za našu zemlju je bolje da to ne komentarišem.

Naši odnosi s Hrvatskom su u začaranom krugu i pored obećanja i vas i predstavnika Hrvatske o uzdržavanju od zapaljivih izjava?

- Jeste li čuli ijednu moju izjavu?

Vašu ne, ali čuli smo izjavu hrvatskih, ali i naših predstavnika.

- Znate, to je zato što postoje dnevnopolitički interesi određenih ljudi.

I naših i njihovih?

- Ne bih uvek naše krivio jer je to uvek lako. A ne bih ni da kažem da su samo oni krivi, jer za svađu je potrebno dvoje. Mislim da dobro sagledavam i predviđam budućnost, dobro sagledam potrebe. Srbi i Hrvati u budućnosti biće mnogo bliži nego što su to ikad bili i nego što su to danas. Bez obzira na dnevnu politiku. Na to će nas naterati nužnost, život i potreba običnih ljudi.

Rekli ste da nećete da komentarišete, ali da li je umesno da premijer jedne države komentariše pevanje vicepremijera druge države?

- Verujem da je i Plenkoviću žao zbog te izjave. Ali nisu to izjave koje treba naročito i posebno zamerati jer mislim da je to išlo u prilog Ivici Dačiću.

Kažete da mu je ta izjava došla kao kec na deset?

- To ste vi rekli, ne ja. Ne postoji mogućnost da na takav način od mene izvučete ličnu uvredu na račun nekog hrvatskog ministra.

Dobro, a da li se vama sviđa kako peva Ivica Dačić ili je propali šlager pevač, kao što to kaže Plenković.

- Dačić je talentovan i inteligentan političar. On će u budućnosti u politici ostati duže nego ja.

Sigurni ste da će ostati duže?

- Siguran sam. Nikad se ne umori od dnevne politike. Ono što je sitnica na kojoj treba da radi u budućnosti je više strateškog, a ne taktičkog, time će imati više uspeha i u domaćoj i u spoljnoj politici.

Da li to pevanje doprinosi srpskoj diplomatiji?

- Čuo sam ja i mnoge druge, pevanje je način da pokažete gostoprimstvo. Tako da je to pevanje sasvim uzgredna stvar.

U okviru vaše diplomatske ofanzive izjavili ste da će biti mnogo teških i važnih razgovora?

- Nemam nikakvu diplomatsku ofanzivu, radim svoj posao. Naježim se svaki put kad neko pomene diplomatsku ofanzivu jer su neki naređivali korišćenje te sintagme, kao i čuvena srpska diplomatija na steroidima, pa nas je to koštalo. Godine 1999. slomili su nam ruku i nogu, a vi morate da nastavite borbu. A onda smo imali 2004. i slomili su nam i drugu nogu i ruku proterujući Srbe iz enklava, paleći naše crkve i manastire. Izubijali su nas pošteno. A 2010. smo sami doneli odluku idiotskom politikom koju smo vodili. Ne postoji mogućnost da ne platite cenu za takvu politiku. Samo Srbi misle da je moguće da se ne plati cena za pogrešnu politiku. Kad uđete u rat, trista puta razmislite možete li, smete li, imate li pravo da gubite ljude, mostove i sve druge, bez obzira na to da li je krivica na drugoj strani. A ovde je nešto drugo, vi ste sami podneli inicijativu kojom ste stavili i pečat i crveni vosak na koverat kosovske nezavisnosti. I pri tome ste se sve vreme hvalili time, a onda ste bili šokirani, a to je bila tema jedna dan u novinama - presuda Međunarodnog suda pravde. A sedam meseci nam je tema bila diplomatija na steroidima, dok je Jeremić menjao najskuplje hotele i letove na svetu. Je li to bila istina? Srbima ni danas o tome ne sme da se govori. Da li Srbi neće da čuju istinu? Za to se plaća cena.

A koja je cena?

- Cena je da smo mi danas u paklu. U tom ringu smo Srbiji vezali ruke, još smo i sebi zapušili usta. Ne možemo da dišemo.

Kako će da se razreši taj čvor?

- Veoma teško, u užasno smo teškoj situaciji. Kad od sveta dobijemo ponudu koja će biti za nijansu bolja nego do sada, to će biti uspeh. A mi ćemo i dalje da budemo nezadovoljni. Zato što Kosovo svako nosi u svom srcu. Bićemo svi nezadovoljni, ali treba da budemo realni koliko smo doprineli svojim porazima. I moramo to dobro da razumemo i da razumemo da neće biti srećni ni sa jednim rešenjem. I s najboljim mogućim rešenjem o kojem možemo da sanjamo bićemo nezadovoljni jer smo nerealni i zato što nismo naučili naš narod da shvati u kojoj smo poziciji dobili Srbiju.

A šta je realnost?

- Realnost je da u Đakovici, Uroševcu, Peći, Prištini, Klini... nemate Srba, da u Prizrenu imate Srba onoliko koliko ih je vezanih za srpsku crkvu. U Gnjilanu 40-50 porodica. To su činjenice.

Šta pokušavate da nam kažete - šta će nam teritorija kad nemamo ljude?

- Pa mi tamo ne kontrolišemo ni teritoriju. Moramo da razumemo kakvo je stanje. Neću da pričam o svim nepravdama koje nam je svet naneo, zato što hoću da razgovaram s našim narodom. Neću da razgovaram o svim dvostrukim standardima i lažima koje su nam iz sveta dolazile i koje nam i danas dolaze. Da za Albance važi sve ono što za Srbe ne važi. I to je sve tačno. Nažalost, loša slika o Srbima u svetu još jedan je od rezultata naše loše politike i 2004. i 2008. i posebno ono što ničim nije iznuđeno sem arogancijom i bahatošću. Te 1999. bili smo poraženi od najmoćnijih sila sveta, ali čime smo bili naterani 2010. i 2011? Zašto sam sve ovo rekao? Zašto me turski predsednik prima na ovakav način. U turskim medijima govori se o odnosima između Erdogana i mene kao onim između Ataturka i kralja Aleksandra, kada su ti odnosi bili najbolji. Pune su im novine tih paralela. I sada ja vas pitam što to nismo imali pre deset godina?

Šta vi radite sada što nisu radili Boris Tadić ili Vojislav Koštunica...

- Imamo racionalnu politiku. Štitim nezavisnu politiku Srbiju.

A oni nisu?

- Sami razmislite.

Jeste li vi o tome razgovarali sa Borisom Tadićem?

- Pričali smo. Govorio je da su neki drugi iz njegove stranke krivi, poput Jeremića. Nije to neka velika tajna.

Vuk Jeremić govori da je Tadić iz fotelje gledao odluku Međunarodnog suda pravde.

- Neću da kritikujem ni jednog ni drugog. Samo vam kažem kako je međunarodna zajednica lukavo postupila. Čekali su 2008. godinu, pravi momenat. Bila je politika "standardi pre statusa". A onda se dogodilo "idemo na status pre standarda". Zašto? Zato što je njima tako odgovaralo i zato što su videli da je Srbija slaba, podeljena na dva dela, deo vlasti pripadao je Koštunici, deo Borisu Tadiću, koji se morili, svađali i tukli međusobno, onda je međunarodna zajednica stala na Tadićevu stranu - nemoj da se mešaš oko Kosova, ti ostaješ na vlasti. Danas je Srbija snažnija i jača.

Rekli ste za Gardijan da će za šest meseci do godinu dana biti potpisan pravno obavezujući sporazum.

- Nadam se. Mislim da je politika hvatanja ukoštac jedina politika. U tome je razlika. Godine 2014. imali smo najstrašnije poplave, uništen i urušen energetski sektor. U najtežim uslovima, kada je bilo jasno da ćemo imati negativni rast BDP. U tim trenucima donosimo odluku da idemo sa novim zakonom o radu, smanjujemo plate i penzije. Ko normalan bi smanjivao plate i penzije osim onog ko razmišlja o budućnosti svoje zemlje, a ne političkom rejtingu. Ne donosite te odluke zato što mrzite svoj narod, već zato što ga volite. I zato vam danas kažem, ove godine očekujemo još jedno povećanje plata u javnom sektoru od deset odsto do kraja godine. To znači da će policajci i vojnici imati povećanje od 20 odsto, zdravstveni radnici takođe 20 odsto više nego pre tog smanjenja. Pa kako ste do toga došli ako i dalje imate suficit u budžetu. Pa radom! E tako vam je i sa Kosovom. Mi, dakle, već 2008. imamo nezavisno Kosovo. Sami stavljamo pečat i vosak na nezavisnost KiM 2011. I pravimo se da se ništa nije dogodilo? Mi smo sada snažnijom politikom uspeli da se izborimo da se vratimo na teren koji je bio zaključan za nas. Nije bio zatvoren, već zaključan.

Jesmo li ga otključali?

- Negde smo u terenu. Pozicija nam je vrlo loša. Rezultat na semaforu je loš. Ali smo na terenu, vratili smo se nekako.

Da li je dovoljno tih šest meseci ili godinu dana da popravimo poziciju?

- Ma nije. Nije. I neće biti znatno popravljena. Ali ono malo što imamo, ono malo parče kao u američkom fudbalu, to malo parče terena koje držimo da zadržimo za sebe. Da prosto imamo nešto čime bismo garantovali bezbednost i sigurnost Srbima na KiM, da brinemo o državno-pravnim interesima Srbije, što mnogi zaboravljaju da kažu jer se uvek dodvoravaju strancima.

Šta znači to državno-pravni interesi Srbije? Da li to znači da ne damo Kosovu stolicu u UN?

- Pa to šta znači, to je pitanje. Postoje razne varijante. Da vidimo šta je to što će Srbija i Srbi da dobiju. To je stvar razgovora.

Šta je ono što bi za vas bilo prihvatljivo?

- O tome ne želim da govorim javno, jer onda ne bih pregovarao ni sa kim. Mislio sam da govorim, jer se toga ne stidim, i to bih lako objasnio srpskom narodu i svako pametan i normalan bi to dobro razumeo, ali ne mogu da izlazim sa tim zato što bih time oslabio međunarodno-pravnu poziciju Srbije pred razgovore i pregovore. I to ljudi treba da razumeju.

A zašto mislite da ljudi to ne razumeju?

- Postoji kod svih nas jedan licemeran odnos. To vam je poput priče došli su gosti u kafanu, napili se, najeli, došli drugi gosti, porazbijali sve po kafani, došli treći i napravili još neku štetu, a onda ušao neko četvrti ni kriv ni dužan pred ponoć, naručio da nešto popije i onda mu stigao račun i faktura za sve pijance i razbojnike koji su bili pre njega. I šta da radite, morate da platite. A bolje je da taj račun platite nego da sebe dovodite u situaciju da budete u zatvoru, da budete izlovani od međunarodne zajednice i, ono što je Duško Kovačević precizno rekao - Srbija sebi ne sme i ne može da dozvoli bilo kakav ratni sukob. Dakle, mi moramo da uradimo sve da bilo kakav sukob izbegnemo, apsolutno sve. Jer Srbija to ne bi preživela.

Ali zar nije dovoljno iz iskustva devedesetih da mi tu reč više ne pominjemo? A mi je stalno pominjemo.

- Ja je ne pominjem nikada sem po pitanju potrebe da se to po svaku cenu izbegne. I uvek govorim o miru i stabilnosti na svakom mestu i na svakom koraku. Kada je reč o rešenju za Kosovo, nadam se rešenju. Znam, kakvo god rešenje da bude, to je moj kraj u politici.

Kako mislite da je kraj? Kada se bude nešto potpisalo, ili šta?

- Srbi su takvi. Srbi mi nikada neće oprostiti svoju bolju budućnost i mir. Dakle, u Srbiji se slave samo porazi i ratovi.

Zašto mislite da neće da vam oproste?

- Zato što znam Srbe. Evo već vam treći put govorim da sam ja čovek koji je pokazao da najbolje poznaje Srbe. Mislim da to niko nije pokazao kao ja. A kog smo mi to slavili ko nam je obezbedio i sačuvao mir? A kog smo to slavili ko nam je obezbedio muzeje, pozorišta... Evo, otvoriću 28. juna i Narodni muzej, između ostalog. Kog smo mi to poštovali? Ne, poštovali smo samo one koji su bili ratne vojskovođe i nikoga više. Sasvim sam siguran da za bilo kakvu odluku o Kosovu neću imati ni razumevanja niti većinsku podršku našeg naroda, ali siguran sam da ću za to imati drugačije sagledavanje u budućnosti i drugačije sagledavanje kroz istoriju - moje uloge i onoga što je moglo i trebalo da se uradi. I ako mislite da sam spreman sutra da im kažem: „Evo vam nezavisno Kosovo nizašta“, nisam spreman.

A „evo vam nezavisno Kosovo za nešto“?

- E, pa da vidimo šta je u pitanju, da vidimo koliko je to i da vidimo i teritorijalno i u pogledu svega drugog.

Da se vratimo na unutrašnju politiku... Pre tri dana se desio sukob na sednici Vlade između ministra Nenada Popovića, premijerke, ministarki... Šta se tu desilo?

- Ana Brnabić ima moju nedvosmislenu podršku. Ne postoje bezgrešni ljudi, prvi ja nisam, naprotiv, bezbroj puta sam grešio. Ali je važno da se ljudi bore i da rade. Ana se bori i radi i Ana ima moju punu podršku, i to će biti moj stav u budućnosti.

A šta je sa ostalima?

- Rekao sam vam sve vrlo jasno.

Je l‘ vam nudila ostavku?

- Ne mogu ja da kažem to na takav način. Ana mi je rekla da joj je to bio najteži dan, da joj je došlo da kaže ovako i onako, ja sam joj rekao da tako nešto ne dolazi u obzir i takve stvari neću više da čujem, jer bih ja trebalo onda svaki dan da plačem nad svojom sudbinom i da kukam... Sedi i radi, i to je to.

Ispada da se premijerka slabo nosi sa takvim problemima. Da li je po vama to stvarno toliko krupan problem da zbog tvita nastane takva atmosfera u Vladi?

- Da vam kažem nešto, to pokazuje da to nema veze sa tim tvitom.

Koja je onda vaša poruka, pre svega ministarkama iz SNS Zorani Mihajlović i Jadranki Joksimović?

- Moja poruka biće svima nedvosmislena na zasedanju Predsedništva stranke koje će biti organizovano u narednih desetak dana.

I biće poruke?

- Biće jasna poruka - Ana Brnabić ima moju podršku i nemam nikakav problem sa tim, ako vam se to ne sviđa. Kome se ne sviđa, u stranci možete da donesete kakvu god hoćete odluku.

Je l‘ to znači da će ipak biti rekonstrukcije?

- Rekonstrukcije će biti svakako, ali tek pošto budemo videli kako se odvijaju stvari oko Kosova.

Imali smo i gradske izbore i kao da su svi i zaboravili na to... Još nemamo gradonačelnika. Pominju se tu već neka imena, pa i to da Siniša Mali možda ide u Vladu...

- Mislim da Siniša Mali neće biti gradonačelnik, baš kao što sam i rekao ranije.

Mislite ili ste uvereni?
- Pa ja mislim, a nadležni stranački organi će odlučiti. I Siniša zna šta ja mislim i zna da neće biti gradonačelnik.

Dobro, jednog smo, grubo rečeno, eliminisali. Pominje se i Irena Vujović?

- Pa ja znam da je vama za novine zanimljivo, ali ja sam predsednik Srbije i suviše sam ozbiljan čovek da bih u takvim licitacijama učestvovao. Dobićete odgovor u narednih dvadesetak dana.

Zašto da ne bude žena, to bi bilo u redu.

- Najvažnije da je neko ko je sposoban, a nevezano za to da li je žena ili muškarac.

Prava kombinacija je sposobna žena. Je l‘ tako?

- Svakako da je Irena sposobna žena.

Istraga o ubistvu Olivera Ivanovića očigledno nikuda ne ide. Kakve informacije vi imate? Videli smo i izjavu Haradinaja, on sad prebacuje lopticu na nas.

- Ne, ne prebacuje. Ne, oni su hteli da kažu nešto drugo - nemaju nijedan trag, pokušavali su da kažu da su to sasvim sigurno uradili Srbi, a nisu našli ni jedan jedini dokaz, kao što vidite. Inače bi pohapsili sve Srbe što ih ima na severu KiM.

A da li mi imamo nešto?

- Mi imamo različitih čudnih indicija i prepustiću to našim nadležnim organima. Ali uvek je najvažnije, kad se dogodi neki zločin, poći od motiva.

Šta je ovde motiv?

- Pa moje pitanje je - šta je moglo da bude motiv? Teško da ćete doći do bilo kakvog značajnijeg motiva, pa da kažete da su ubistvo počinili Srbi. I histerija koju su pojedini Srbi pokrenuli, uz podršku nekih ambasada, da iza ubistva sigurno stoje Srbi, od početka nam je jasno govorila da su tu u pitanju veoma čudne stvari.

Hoćete da kažete da su ljudi iz određenih ambasada plasirali informacije preko nekih naših ljudi?

- Podrazumeva se, i to sve vreme rade. To nije tajna.

Pa to znači da umešanost u taj zločin mogu da imaju i neki strani faktori?

- Ja ne tvrdim da su umešani u zločin, ali tvrdim da imaju više saznanja nego što bi im odgovaralo da to kažu.

Mislite li da će da se sazna istina?

- Mislim da se uvek sazna. Indikativno je da su nam, kada smo tražili satelitske snimke, rekli da je bio maglovit dan, prekriven oblacima. Nismo dobili snimke da to proverimo. Jer sve bismo tim snimcima utvrdili.

Satelitskim snimkom bi se razrešilo ubistvo?

- Na satelitskom snimku se sve vidi - gde se nalaze lica koja su spaljivala automobil, u kom smeru su pobegli... I smešno je da ne možete da preko snimaka vidite. A i da baš u tom trenutku navodno kamere nisu radile, a radile su. I hiljade nekih drugih stvari koje su bile čudne... Sve nam je bilo čudno od samog početka, naše službe imaju različitih indicija, tragaju za dokazima. I siguran da je to nešto što ne može doveka da bude neotkriveno. A i ljudima hoću da kažem da je sve, od samog uviđaja, i to po direktnom nalogu stranaca, bilo u rukama Albanaca. Od početka do kraja.

Nebojša Stefanović vas je izdao da volite da šmugnete obezbeđenju i da vozite auto.

- Istina je.

Pa zašto to radite? Jeste li svesni da može da bude opasno?

- Nemam ja problem sa tim koliko može da bude opasno. Kada sam bio sa sinom na jednoj utakmici u inostranstvu, prišli su momci iz Splita i Zagreba, koji su hteli prvo nešto da dobace, a onda su rekli: „A je l‘ ti telohranitelj naoružan?“ Ja sam rekao: „Nema telohranitelja, ovo je moj sin. Šta hoćete od nas?“

Kad je to bilo?

- Sad, pre tri dana na utakmici Roma-Liverpul. Sin me zamolio da idemo i bili smo tamo. Rekao sam tim momcima: „E, ovo mi je sin, nemojte da brinete, nemamo nikakvo oružje.“ Oni su onda rekli: „Svaka ti čast, imaš petlju veću nego svi drugi ovamo!“

Jesu li to neki klinci?

- Nisu, mislim da su bili navijači iz Splita i Zagreba. Nema veze što su bili trostruko brojniji, ništa im nije padalo na pamet, iako vidim da su stigli sa negativnim predrasudama u prvom trenutku. Da vam nešto kažem, ja sam običan i normalan čovek i jedva čekam vreme kada neću da imam obezbeđenje i kada ću sve one koji mi danas prete i govore: „Kako ćete da izađete?“ smeti da pogledam u lice i da kažem da nisam ukrao ni jedan jedini dinar i da im u lice kažem da je Srbija mesto u koje dolazi bolja budućnost. A to će se dogoditi svakako.

NE PROPUSTITE JUBILARNI BROJ!

SUTRA BESPLATAN KURIR NA SVIM KIOSCIMA!

Kurir / Razgovarale Sandra Mališić i Jelena Velinović

Foto: Zorana Jevtić