Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras u Beogradu sa predsedavajućim Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta i izvestiocem za Srbiju Dejvidom Mekalisterom.

Posle sastanka u Vili Bokeljka, dvojica zvaničnika su se obratili medijima.

- Srećan sam što sam ovde, sreo sam danas premijerku Brnabić i ministarku Joksimović. Vučić i ja smo se susreli na samitu u Sofiji, i pozdravljam njegove rezultate. Samit jhe rezultat nove stratefije EU prema Zapadnom Balklanu, i u junu ćemo imati veoma važan sastanak, rekao je Mekaliste.

- Samit u Sofiji se nije bavio proširenjem nego konkretnim projektima. Uloga Srbije u regionu, pogotovu u okviru BErlisnkog procesa je značajna. Verujem da će političari u Beogradu se aktivno zalagati za EU. Srpska privreda dobro stoji, i to je uspeh odgovorne vlade. Sada mora biti osnažena vladavina prava, da bi zemlja bila postala privlačnije za strane investitore. 2018. godina će biti ključna. Srbija će iskoristiti ovaj novi zamah, i potreban je napor da bi se sprovele reforme u oblasti vladaine prava i ljudskih prava. Srbja napreduje, nastavak pregovora je i dalje u rukama Srbije, želimo da vidomo vladavinu prava i napredak u odnosima sa Kosovom, rekao je Dejvid Mekalister.

On je rekao da Evrospki parlament ne odlučuje o otvaranju poglavlja, a da se nada da će Srbija biti nagrađena za napredak.

- Verujem u Srbiju i sposobnosti predsednika Vučića, rekao je Mekalister.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da se zahvaljuje Mekalisteru, i da je tačno da mnogo toga moramo da uradimo u pogledu vladavine prava.

- Nemam šta da zamenim Dejvidu Mekalisteru, sve što je veceraš rekao u vezi s vladavim prava, u pravu je, rekao je na zajedničkoj pres konferenciji s predsedavajućim Komiteta za spoljne poslove i izvestiocem EP za Srbiju Dejvidom Mekalisterom predsednik Aleksandar Vučić, primetivši da ipak ostaje najteži problem - odnos Beograda i Prištine.

Nekad o nečemu mislimo drugačije, ali tačno je da ima još mnogo posla na terenu vladavine prava, rekao je VUčić, mada, dodao je, vpčeo bi da je to bilo i ranije.

- Takođe, nezadovoljstvo dela javnosti medijskim slobodama mislim da smo na putu da rešimo na dobar način, pokreniuli smo dijalog na pravi načinm čini mise, ali pred Srbima je jedan veoma veliki problem", rekao je Vučić i dodao:

- Odnos Beograda i Prištine je naš najveći problem, i to ne zato što je neko nekome nesto obećao, kao sto to često govore neodgovorni ljudi u Srbiji, već zato sto je neko odgovoran i razmišlja o budućnosti Srbije. I zato što neka teška pitanja iz prošlosti želimo da rešimo, a da umesto o proslosti razmišljamo o buduhcnosti i nasoj deci. U skladu s tim ćemo biti spremni da razgovaramo sa Albancima, ali da pre toga moraju biti ispunjene odredbe Briselskog sporazuma. Albanci imaju nečju podršku da ne ispunjavaju ono što je potpisano. Ja sam doneo ovde tekst sporazuma, i na sva tri jezika se tačno navode obaveze. Ako Albanci danas kažu da neće formirati ZSO, onda se postavlja pitane šta smo mi do sada radili, rekao je Vučić.

O je naveo da mi u Srbiji moramo između sebe da razgovaramo šta je naša budućnost, i da ne tražimo razloge za prekid razgovora, jer je bolje da rešavamo taj problem.

- Bez obzira što sam video istraživanje da 80% stanovništva želi zamrznuti konflikt, nastojaću po cenu svog položaja da ubedim građane da taj problem treba rešiti, jer neću da budem odgovoran ako izbije novi rat, rekao je Vučić

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će sutra predstaviti novo rešenje za penzije, kojim će svi penzineri i oni sa visokim i niskim primanjima, biti zadovoljni.

"Rešili smo pitanje penzija na najbolji mogući način", rekao je Vučić posle sastanka sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom, ali nije otkrio detalje.

On je poručio penzinerima da "dobro slušaju" sutra njegovo i obraćanje premijerke Ane Branabić, jer će svi videti kako se težak rad i trud isplatio.

Vučić je kazao da je u prvom kvartalu ove godine Srbija četvrta zamelja u Evropi po ostvarenom privrednom rastu od 4,5 odsto.

Istakao je da su isti privredni rast, ili malo veći ostvarile još i Madjarska, Češka, Poljska i Rumunija.

(Kurir.rs/Tanjug)