Italijanka bi sporazum o normalizaciji odnosa iskoristila kao svoj glavni adut u lobiranju za mesto generalnog sekretara Alijanse, čime bi postala prva žena na čelu najmoćnijeg vojnog saveza

Federika Mogerini ulazi u trku za generalnog sekretara NATO i to je ključni razlog što aktuelna šefica diplomatije EU uporno insistira da Beograd i Priština do kraja godine potpišu sporazum o normalizaciji odnosa, otkriva Kurir!

Prema našim saznanjima iz diplomatskih krugova, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost ima nameru da okončanje dijaloga srpske i kosovske strane iskoristi kao glavni adut u kampanji lobiranja za prvog čoveka najmoćnijeg vojnog saveza na svetu. Ukoliko joj to uspe, ambiciozna Italijanka bi postala prva žena na čelnoj poziciji ove organizacije.

- Mogerinijeva već uveliko sprema teren da od sledeće godine krene u osvajanje podrške među državama članicama Alijanse. Ozbiljno se pritiska da se kosovsko pitanje do tada reši, pa da ona sporazum Beograda i Prištine utefteri kao svoju ključnu preporuku za mesto čelnog čoveka NATO. Zna se da Jensu Stoltenbergu produženi mandat ističe 2020. godine i izvesno je da se njegov naslednik traži među uticajnim Evropljanima. Mogerinijeva u kosovskoj krizi vidi svoju šansu - objašnjava dobro upućen izvor Kurira.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić potvrđuje naša saznanja i kaže da se ovakav scenario već prepričava u Briselu.

ddd.jpg
Kurir 

- Znam da Mogerinijeva hoće da uđe u trku za generalnog sekretara NATO. U Briselu se tako nešto može čuti. Moguće je da se njoj žuri da Beograd i Priština postignu dogovor do kraja godine, jer želi s tim da krene u kampanju za prvog čoveka NATO - ispričao nam je Dačić.

Vojnopolitički analitičari sa kojima smo razgovarali procenjuju da ambiciozna Italijanka sigurno pikira Stoltenbergovu fotelju i smatraju da bi joj Kosovo u tom pohodu svakako bio kec iz rukava.

Vlade Radulović ocenjuje da zaista postoje pritisci na svim nivoima da se u 2019. uđe sa rešenim kosovskim pitanjem. U tom slučaju, Mogerinijeva bi, kako kaže, mogla da prekrši dosadašnju praksu i sa pozicije šefice diplomatije EU dođe do glavnog političkog stratega NATO.

- Nema sumnje da joj je Kosovo ubedljivo najjača stavka u radnoj biografiji. Sve češće se može čuti da su jesen ili kraj godine termin do kog treba očekivati da se potpiše pravno obavezujući sporazum s Prištinom - ocenjuje Radulović za naš list.

Kako napominje, Mogerinijevu bi tokom mandata u NATO čekali sasvim drugačiji izazovi, poput rešavanja problema celog saveza.


Aleksandar Radić objašnjava da je izbor generalnog sekretara Alijanse jedan vrlo zamršeni proces na koji drastično utiče raspodela karata unutar te organizacije.

0503-marina-lopicic.jpg
Marina Lopičić 

- Sigurno je da će neko od visokih funkcionera EU biti novi gensek i sigurno je da mnogi visokopozicionirani u EU žele to mesto. Nažalost, eskalacija nasilja i krize na našem terenu direktno su bili povezani sa ličnim ambicijama i posle napada na SRJ teško je oteti se utisku da su mnoge od tih odluka bile motivisane privatnim razlozima - podseća naš sagovornik.

Kopira prethodnika


Stoltenberg izgladio odnose s Rusima

Jedna od glavnih referenci Jensa Stoltenberga za dolazak na čelnu poziciju NATO bilo je okončanje višedecenijskog spora između Norveške i Rusije zbog Barencovog mora. Mnogi smatraju da mu je pobedu u trci za genseka Alijanse obezbedio upravo potpis koji je 2010. kao norveški premijer stavio na sporazum sa tadašnjim ruskim predsednikom Dimitrijem Medvedevim. I Norvežanina i Italijanku bije glas da su diplomate s bliskim odnosima s Rusijom. Dok je Mogerinijeva zbog toga jedva prošla u izboru za šeficu diplomatije EU, taj detalj bi joj u ovom slučaju verovatno bio od pomoći, baš kao što je bio Stoltenbergu 2014. kada je ulazio u NATO.

Činjenice


- 2014. nasledila Ketrin Ešton, i to sa pozicije šefice diplomatije Italije u vladi premijera Matea Rencija

- Italija je uz silna lobiranja progurala njenu kandidaturu, pošto su joj pojedine članice zamerale proruske stavove

- Na tvrdnje da je ruski čovek u EU odgovarala uz osmeh i komentar da je reč o manipulaciji protiv Italije
- Prve veze s NATO uspostavila 2013, kada je izabrana za predsedavajućeg italijanske delegacije u Parlamentarnoj skupštini te organizacije
- Od 2013. je članica Nacionalnog sekretarijata Demokratske partije, gde je zadužena za Evropu i međunarodne odnose
- Po obrazovanju je diplomirani politikolog; bila je stipendista Maršalovog fonda


Brojke


69 godina postoji NATO
29 zemalja su članice Alijanse
13 generalnih sekretara se dosad promenilo u organizaciji
4 godine je Jens Stoltenberg na čelu NATO
45 godina ima Federika Mogerini

Ivana Kljajić/Foto: Epa