VOJISLAV ŠEŠELJ PREDSEDNIK SRS: Nenad Čanak radio za DB, imao platu 300 maraka

U Hagu sam informaciju dobio od bivšeg šefa DB Jovice Stanišića, a Čanak je Službi služio da u javnost izlazi s najekstremnijim separatističkim idejama

Osim o tome, Šešelj u intervjuu Kuriru priča i o svojim nekadašnjim vezama s vođama "zemunskog klana", o kumu Vuku Draškoviću, ali i o bivšem bliskom saradniku, Tomislavu Nikoliću, koji je, kako kaže, okončao političku karijeru. Komentarišući poslednje događaje - blokada puteva, zatrovana voda i nestanak - kaže da je na delu specijalni rat protiv Srbije.

Da krenemo od slučaja nestanka novinara Stefana Cvetkovića.
- Kad sam čuo da je nestao, prvo sam pomislio neka podvala, negde se slomio, pa se talasa u javnosti. Ja sam već nagovestio, pre izvesnog vremena, da će biti mnogo takvih slučajeva, a da neće biti u vezi sa dnevno političkim stvarima i da na prvi pogled neće biti u vezi s Kosovom, i evo to se dešava.

Na osnovu čega to kažete, raspolažete nekim informacijama?
- Znam te metode specijalnog rata. Specijalni rat protiv Srbije vode Amerikanci i njihovi saveznici, njihove obaveštajne službe uz pomoć domaće agenture.

Da li onda u tom svetlu gledate izjavu Nebojše Stefanovića da se pojavljuje sve više lažnih vesti kada je kao primer naveo "slučaj zatrovane vode"?
- Jedna dugogodišnja prijateljica meni šalje to (poruku koja je kružila da je voda zatrovana, prim. aut.), na šta joj ja napišem da je mešavina vode i metana izuzetno zdrava i da leči od mnogih bolesti. Pa metan se ne može mešati s vodom. Može samo na temperaturi od -162 i pod velikim pritiskom da bude tečni. Ta prijateljica se u međuvremenu raspitala, pa me je pozvala i rekla da sam u pravu.

Lider LSV Nenad Čanak za vas kaže da ste "najobičniji lažov i prevarant" i da se bavite samo "lažima i podmetanjima"...
- Godinama sam s Jovicom Stanišićem (nekadašnji načelnik Državne bezbednosti) robijao u Haškom tribunalu i od njega sam dobio informacije da je Čanak odavno radio za službu Državne bezbednosti. Početkom devedesetih godina je službi služio da u javnost izlazi sa najekstremnijim separatističkim idejama i stavovima da bi se narodu ogadila cela ta pozicija. Od službe je primao mesečno 300 maraka za te usluge koje je pružao. Međutim, 2000. godine se priključio dosmanlijama i zahvaljujući tome je došao i na vlast. Do tada niko to za njega nije znao, ali odmah posle 2000. su dosmanlije saznale ko je radio za UDBU.

Šta odgovarate na Čankov stav da biste vi morali da budete lustrirani?
- To su gluposti. Zašto da budem lustriran? Nikad nisam bio ni saradnik tih raznih službi bezbednosti, niti sam dovodio u pitanje nečiji opstanak pod uslovima terora kakav je bio komunistički režim.

Pominje se da bi on mogao da bude predsednik Skupštine. Plašite li se toga?
- Iskreno da vam kažem, ne bi me mnogo iznenadilo. Ne plašim se za sebe. Plašim se kojim će putem onda Srbija krenuti. To bi bio signal da je krenula najgorim mogućim putem. Inače, Čanku je vlast za predsedničke izbore skupljala potpise, isto kao što je to rađeno i Čedomiru Jovanoviću nedavno za gradske.

Lider LSV se osvrnuo i na vašu odluku da budete pravni zastupnik Milorada Ulemeka i Zvezdana Jovanovića, osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Kaže da niste kvalifikovani da budete bilo čiji zastupnik.
- Jesam, kvalifikovan sam. I sad ih mogu zastupati u nekim sporovima, parnicama... Imam dokazano pravničko znanje, a doktorat nauka može poslužiti kao zamena za pravosudni ispit. To je iznad pravosudnog ispita. S tim što ja nisam profesionalni advokat, pa ne bih mogao da naplaćujem svoje usluge. Samo to je razlika. A ionako radim pro bono. Čitavog posla se, uostalom, i nisam prihvatio da bih imao nekakvu materijalnu korist.

A da li biste se možda, kako on tvrdi, pronašli u političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića ukoliko bi se ona konačno istraživala?
- Ne, nemam ja nikakve veze s tim ubistvom. Osim što sam, kad su mi u Hag došli javni tužilac i istražni sudija iz Beograda, rekao da me je silno obradovala vest da je Đinđić mrtav.

Vi zaista ne vidite ama baš ništa sporno u tome što posećujete osuđene i dokazane ubice premijera?
- Zašto ne bih mogao da posećujem? Mogu da posećujem koga god hoću.
Nikada niste do kraja objasnili svoje veze s pripadnicima "zemunskog klana".

Ubijeni svedok saradnik Zoran Vukojević je na sudu rekao da ste vi od Dušana Spasojevića, vođe "zemunaca", dobijali novac za izbore, izgradnju kuće, da vam je poklonio džip "pajero"... Je li to tačno?
- To jednostavno nije istina. Ja sam jedan jedini džip imao pre odlaska u Hag i on je bio iz ratnog plena. Naime, Misija OEBS je bila ostavila vozila šiptarskim teroristima, pa je 50 komada zaplenila naša policija. Pošto je do Slobodana Miloševića, preko Državne bezbednosti, došla informacija da se sprema moje ubistvo, on mi je ponudio taj džip. Doduše, ponudio je i još neko blindirano vozilo, ali mi je džip više odgovarao. Vozilo je registrovano na SRS, dodelila nam ga je država iz jasnih i opravdanih razloga. Posle nam ga je Đinđić oteo preko svog potrčka, generala Sretena Lukića. I još uvek traje sudski postupak oko toga. Mi idemo pred Upravni sud, tamo se poništi rešenje o oduzimanju, vrati se postupak na ponovno odlučivanje... Preganjamo se skoro 20 godina.

A jeste li od Spasojevića uzimali novac za gradnju kuće i izbore?
- Kako da dobijem novac za kuću od njega kad ga tad nisam ni poznavao? Uostalom, kuću sam kupio skoro gotovu. Takođe, ni za izbore od njega nismo dobili nijedan dinar.

Koga ste vi znali od "zemunaca"?
- Znao sam Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma. Prvi put smo se sreli na lakat krivini na novosadskom auto-putu. Bio je tu i Milorad Ulemek Legija i novinar Gradiša Katić. Vozili su me i u Šilerovu, kroz neki podzemni prolaz i garažu, pa smo sedeli u nekoj prostoriji i razgovarali. Onda su potom oni dolazili kod mene tri-četiri puta, jer više nisam želeo da se sastajem na auto-putu. Pozivao sam ih kod sebe u kuću kad hoće da se sastanu sa mnom.

O čemu ste razgovarali?
- Poslednji put su mi nudili da pošalju blindirano vozilo iz Kule (baza Jedinice za specijalne operacije, prim. aut.), ubeđivali su me da ne treba da idem u Hag, da sam potreban srpskom narodu i da bi me "crvene beretke" tamo u Kuli čuvale tako da mi niko ništa ne bi mogao. Ja sam njih ubeđivao koliko je važno da odem u Hag i da ono što bih ja tamo učinio, to niko drugi ne bi bio u stanju. I naravno da sam dokazao da je tako.

Postoji ta priča da ste čak i šah igrali s njima...
- Ne. Šah sam igrao 1997. godine sa Ljubišom Buhom Čumetom. Asfaltirali smo neke ulice u centru Zemuna i, obilazeći radove, pojavio sam se kod Kotobanje. Čume je izašao i pozvao me je unutra. Ušao sam, on je s nekim igrao šah, pita mene igram li ja, rekoh da retko, samo ponekad. Ponudi da odigramo partiju, prihvatim, ali da igramo u 100 maraka. Prvu partiju pobedim, on mi isplati 100 maraka. Tad smo odigrali ukupno četiri partije, rezultat je bio 3:1 za mene i ja sam tu njegovu Kotobanju napustio s 200 maraka u džepu.

I potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je ovih dana negde kazala da ste "igrali šah s Đinđićevim ubicama u Šilerovoj" i da ste iz Haga naručili atentat na Tomislava Nikolića.
- To nije tačno. Neke novine, koje su ranijih godina objavile da sam naručio atentat, tužio sam i dobio na sudu. Platili su mi 300.000 dinara.

Ona je kazala i da ima utisak da spremate neko zlo predsedniku Vučiću...
- Ni to uopšte nije istina. Ja se samo spremam da sklonim Vučića sa vlasti i da na vlast dođe SRS. I ništa više. A mi sa vlasti sklanjamo jedino izborima.

Kako vidite današnji rad vašeg nekadašnjeg najbližeg saradnika Tomislava Nikolića i njegovog Saveta za saradnju s Rusijom i Kinom?
- To je veliki bezobrazluk ovog režima, to je bacanje novca. Potrošeno je skoro 100 miliona dinara. Hitno ga treba ukinuti, Savet nema nikakvu funkciju.

Da li je Nikolić završio svoju političku karijeru?
- Okončao je političku karijeru. On je i zalutao u sferu politike. Pokazalo se da je veoma loš, zao, pokvaren čovek. A nije takav uvek bio. Mislim da ga je pokvario novac i pohlepa njegove najuže porodice, pre svega supruge Dragice. Ona je bila toliko pohlepna da je on morao da krene stranputicom.

Jeste li ga sreli nekada nakon povratka iz Haga?
- Sreli smo se na nekoliko diplomatskih prijema. On beži kao od kuge. Gledam kroz njega, ja sam tu kao rendgen... Nikad u životu nemam više nameru s njim da razgovaram.

Šta se dešava sa SRS? Kako je nekada jedna od najmoćnijih stranaka stigla do podrške od 2,7 odsto, koliko imate po poslednjim istraživanjima?
- Ne verujem u istraživanja. Mislim da je sve to montirano i režirano. Videćemo kako će sve izgledati na sledećim izborima. Znate, najgore je to što se nekoliko dana pred izbore kupi veliki broj glasača. Ili na sam dan izbora. Kupe se nekim sitnim parama, recimo s 2.000 dinara ili nekim poklonom. Teško je tu nositi se s vladajućim strankama.

Ne plašite se da nećete preći cenzus?
- Ne plašim se ničega. Čak i da se desi tako nešto, mi bismo i dalje plivali.

Kurir.rs/Boban Karović/Foto:Dragan Kadić