Svako busanje političara u "grudi junačke" donosilo im je nemir i brigu za bezbednost. Tehnički pregovori, vođeni zbog njih, dodatno su im zakomplikovali i poskupeli ionako težak život

Svako busanje u "grudi junačke" u Beogradu i pozivanje na patriotizam u proteklih 19 godina (od potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999) Srbima na Kosovu donosilo je samo nemir i brigu za bezbednost, kaže za Kurir Ranđel Nojkić.

Šta tim ljudima znače sve one velike patriotske poruke koje slušaju bezmalo gotovo dve decenije, kako utiču na njihov život i da li su se oni ikad išta pitali? Prema rečima Nojkića, poznavaoca kosovskih prilika i člana Predsedništva SPO, Srbi sa Kosova su, u stvari, uvek bili žrtve jer im nikad nije bilo dopušteno da odlučuju sami. Da, ističe Nojkić, Beograd je oduvek i trebalo da bude uključen, ali su glavnu reč morali da vode Srbi sa Kosova. Uostalom, o njihovoj se sudbini i odlučuje gotovo dve decenije.

46464688.jpg
Kurir 

- Kad god krenu priče o patriotizmu u Beogradu, Srbi na Kosovu, naročito na jugu, u teškoj su situaciji i brinu za svoju bezbednost. U neizvesnosti su. Srbi sa Kosova ne isključuju potrebu da i Beograd bude uključen u pregovore Srba i Albanaca, ali ne treba da nam se nameću rešenja koja ne odgovaraju Srbima dole - kaže Nojkić.


I pored ocena da je Kosovo napustilo oko 120.000 Srba od 1999, koliko traje politička borba za južnu srpsku pokrajinu, Nojkić navodi da je taj broj daleko veći i da je u pitanju čak 250.000 Srba.
A čime su to političke garniture u Beogradu boreći se za Kosovo zakomplikovale život prosečnom Srbinu na Kosovu?


- Evo, pitanje penzija za Srbe sa Kosova! Prvo su rekli nema evidencije o radnom stažu ljudi koji su nekad radili na Kosovu, a onda se ispostavi da evidencije ima u Prištini, ali Fond PIO ne priznaje pečat Kosova! Ne priznaje ni pečat Unmik (po tom pitanju) - kaže Nojkić i dodaje:
- Tako, nekome sa 20 godina radnog staža priznaju tek 10! Zatim, Slobodan Samardžić kada se bavio Kosovom zahtevao je od Srba južno od Ibra da napuste sve institucije. Srbi su napustili kosovsku policiju i onda su tu dovedeni Albanci. I vi više nemate svog čoveka tu.
Nojkić kao veliki problem navodi i slobodu kretanja, koja je dogovorena u Briselu 2011.


- Sloboda kretanja kada je dogovorena, bila je na štetu Srba. Plaćali su ogromne dažbine. Morali su da plaćaju velika osiguranja, dupla, za vozila - i kosovsko i srpsko - kaže Nojkić i dodaje:
- Srbi i Albanci bi se dogovorili. Srbi sa Kosova treba da budu nosioci odgovornosti.


Srbin sa Kosova, koji je želeo da ostane anoniman u strahu od pretnji, sa porodicom živi južno od Ibra. Za Kurir kaže da su Srbi na izmaku snage, svakodnevno se plašeći za svoje najbliže.


- Živim sa svojom porodicom na našoj dedovini, ali svakog dana smo u strahu da nas ne napadnu. Šta vi mislite, kako je nama ovde kad vi u Beogradu počnete da se busate u grudi i pretite Albancima, a mi ovde kao siročići okruženi njima. Pa dosta mi je više svega. Mi treba da se pitamo za našu sudbinu, a ne da mi tamo neki političari zbog svog ličnog interesa manipulišu sa Kosovom već tri decenije! Nama treba to pomirenje sa Albancima, da budemo ovde zaštićeni kao beli medvedi i da nas više ne gledaju kao neprijatelje! Šta će bre Srbiji Kosovo kad nijedan Srbin ne bude živeo na Kosovu?! Zašto ne dođu te takozvane patriote da žive na Kosovu! Ja želim da moja deca budu ravnopravna sa albanskom decom i da se ne osećaju kao građani drugog reda - kaže sagovornik i dodaje da su Srbi umorni od života "sa strahom", koji je decenijama deo svakodnevice.

(Kurir.rs / K.Blagović / Foto: Slobodno srpski)

Kako su političari iz Beograda
zakomplikovali život Srbima na KiM

1. Penzije
- Fond PIO ne priznaje pečat države Kosovo, pa neće da traži evidenciju od Prištine o radnom stažu Srba koji su nekad radili na KiM

2. Pozvali Srbe da napuste institucije
- Slobodan Samardžić je svojevremeno poručio Srbima da napuste institucije, konkretno, kosovsku policiju, što su oni i učinili, a na njihova mesta su dovedeni Albanci

3. Sloboda kretanja
- Dogovorena 2011. u Briselu, donela je dupli namet Srbima. Naime, morali su da plaćaju dvostruko osiguranje za vozila - i kosovsko i srpsko.


Najveći problemi Srba na Kosovu


1. Bezbednost
2. Nezaposlenost
3. Zdravstveno osiguranje/lečenje

- ovo se odnosi pre svega na Srbe na centralnom Kosovu: nema lekova u srpskim apotekama
4. Školstvo
- nema adekvatnih kadrova: dobri su otišli u penziju, novi su sa sumnjivim diplomama
5. Priznavanje diploma
- diplome sa Kosova se u centralnoj Srbiji nipodaštavaju. Natprosečni studenti nemaju problem, ali oni prosečni imaju

Anđelković:
Drugačija borba
za jug i sever Kosova

foto: Dragana Udovičić

Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže da politika za Kosovo mora biti drugačija za jug i sever.


- Svako busanje u grudi može da napravi problem Srbima na jugu, i o tome, o njihovoj bezbednosti, mora da se vodi računa. S druge strane, u politici prema severu Kosova treba biti nepokolebljiv u odbrani teritorijalnog integriteta - ističe Anđelković.