INTERVJU NEDELJE MINISTARKA JOKSIMOVIĆ ZA KURIR: EU nije bankomat, to je najbolje mesto za život

Ne gledamo na EU samo kao na izvor novca već kao na sistem života i rada koji može da nam donese višestruke koristi - ekonomske, političke, bezbednosne, kulturne... Od Unije naša država godišnje dobija 200 miliona evra bespovratnih sredstava

Da krenemo od godišnjice rada Vlade, koja je obeležena u četvrtak. Koliko ste zadovoljni onim što se uradilo za 12 meseci?

- Mislim da je ova vlada, ukupno gledano, postigla vidljive rezultate u više oblasti. Nastavili smo ono što su prethodne dve vlade, dok je Vučić bio premijer, trasirale kao strateški pravac reformi i politike u različitim oblastima. Zato je važno za naredni period zadržati, ali i ubrzati taj strateški pravac reformi i postići do kraja mandata zaokružen reformski proces. To znači, pre svega, zadržati jasan kurs evropskog puta, jer građani treba da razumeju da je evropski put krovna politika stabilnosti i okvir koji nam je omogućio da se posvetimo unutrašnjem razvoju i da su sve ove reforme deo našeg usklađivanja sa standardima EU i prenošenja najboljih praksi u naš sistem, naravno uz fino podešavanje, da bi građani živeli bolje i bili zadovoljniji svojom državom, institucijama i kvalitetom života.

Je li mogla Vlada nešto bolje i više da uradi?

- Važno je zadržati odgovornu fiskalnu politiku, stabilne makroekonomske parametre, ići na nove i domaće i strane investicije koje će dovesti do novog zapošljavanja, viših plata i penzija, zdravog kontinuiranog rasta, time i odgovornog rasta potrošnje i, takođe, održivog regionalnog razvoja. Naravno, ima pomaka u mnogim resorima, i to zaista vidljivih i značajnih. Ne bih posmatrala to kao pitanje da li je i šta moglo bolje, već da li možemo brže.

Da li u Vladi, kako se spekulisalo, ima trzavica među ministrima i u odnosu s premijerkom Anom Brnabić?

- Važni su rezultati i razumevanje svih o strateškom pravcu u kom idemo, a mislim da to postoji u Vladi. Naravno, svi mi kao pojedinci imamo svoje specifičnosti, različite političke stilove, različite poglede o određenim stvarima, ali to u ovoj vladi ne okrnjuje zajednički cilj. Nemoguće je i nepotrebno težiti za uniformnošću, važno je težiti ostvarenju zajedničke platforme i svako na svoj način da u okviru svog resora doprinosi tome.

Koliko je 2025. realna za ulazak Srbije u EU? Da li je to previše ambiciozan cilj?

- Radi razjašnjenja, važno mi je da naglasim da smo 2025, kao godinu koja se pominje u Kredibilnoj strategiji za zapadni Balkan, razumeli kao važno ohrabrenje da nastavimo sa sprovođenjem reformi, ali ne i kao izvesno i sigurno obećanje kao godinu prijema u EU. Ta godina koju je, da podsetim, prvi pomenuo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker - kada je govorio o Srbiji i Crnoj Gori kao liderima procesa evropskih integracija u regionu, prilično je jasan pokazatelj da Unija na našu državu ozbiljno računa. Rekla bih - s pravom.

Zbog čega ste toliko sigurni u to?

- Srbija se u više navrata i po više osnova pokazala i dokazala kao pouzdan partner EU - konstruktivno i aktivno smo učestvovali u rešavanju migrantske krize, delimo isti odnos prema terorizmu, zalažemo se za stabilan region - jer je to preduslov saradnje, mira, napretka i razvoja... Dakle, mislim da 2025. nije nerealna za članstvo Srbije ukoliko očuvamo sopstvenu političku stabilnost, ali i političku stabilnost regiona, te ako ubrzamo reforme, što i jesu strateški ciljevi Vlade. Time bi dinamika otvaranja poglavlja mogla da se poboljša.

Da, ali Srbija je nedavno otvorila dva nova pregovaračka poglavlja, a bila je spremna za pet... Da li je ovo normalan tempo kada je reč o poglavljima?

- Naša je intencija da u narednom periodu stvorimo uslove za održavanje više od jedne međuvladine konferencije po predsedavanju, što znači u šest meseci. U tom slučaju, realno je da do kraja 2023. godine otvorimo sva poglavlja i da do tada postepeno krenemo da zatvaramo ona koja su sada otvorena. Tada bi okvirno 2025, kao godina pristupanja, bila realna.

Koliko za to imamo podršku zemalja članica Unije?

- Očekujemo podršku Austrije, koja je od 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje, pa zatim Rumunije, i verujemo da će se tema proširenja kredibilno i pouzdano vratiti na evropsku agendu i pored svih izazova koje će u idućoj godini imati EU, s obzirom na predstojeće evropske izbore, ali i situaciju u pojedinim velikim zemljama članicama, pregovore o bregzitu, migracije, zaoštravanje trgovinskih odnosa itd. Zato je važno da radimo uporno i hladne glave.

Da li mislite da je građanima poslednjih godina postalo jasnije šta zapravo predstavlja EU i kako se pristupanje Uniji odražava na njihove svakodnevne živote?

- Evropska unija je, i pored izvesnih slabosti koje se pojavljuju, a kojih je bio i u prošlosti EU, ipak još uvek najbolje mesto za život i rad. Procesom pristupanja, ali i punopravnim članstvom koje će doći, i sprovođenjem reformi, stvaramo državu po meri građana - pravnu i pravednu, socijalno sigurnu, ekonomski stabilnu, modernu i razvijenu, baš onakvu kakvu smo im i obećali - i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i SNS, kao najjača partija vladajuće većine. Svesni smo značaja reformi koje sprovodimo. One nisu uvek ni lake, a ni jednostavne, međutim, njihov krajnji rezultat jeste u funkciji dobrobiti građana. Mislim da i građani to uviđaju, jer imam utisak da podržavaju i razumeju da odluke koje donosimo - ma koliko u jednom trenutku izgledale nepopularne - rezultiraju brojnim koristima i pogodnostima.

Evo, izdvojte neke od tih pogodnosti...

- Recimo, jedna od njih, u periodu pristupanja, jeste i korišćenje sredstava iz fondova EU (IPA). Na godišnjem nivou naša država dobija 200 miliona evra bespovratnih sredstava koja se upotrebljavaju za realizaciju brojnih projekata - infrastrukturnih i ostalih, pre svega na lokalnom nivou. Ako prođete Srbijom, gotovo da nema mesta - većeg ili manjeg, u kome nema objekta - bilo da je reč o obdaništu, školi, bolnici ili putu, koji nije izgrađen iz sredstava EU. Pre nekoliko dana sam, uz prisustvo kolege Nedimovića, potpisala IPARD program za razvoj sela i agrara, novac koji će bespovratno moći da koriste naši poljoprivrednici, od 2014. do 2020. u iznosu od 175 miliona evra granta iz EU, a ako računamo i nacionalne kontribucije i deo investicija, to će biti i mnogo više. I to je jedan u nizu pozitivnih primera saradnje s Unijom.

Stiče se utisak da građani na EU gledaju samo kao na nepresušni izvor novca...

- Naravno, mi ne gledamo na EU samo kao na bankomat već kao na sistem života i rada koji, podešen nekim našim specifičnostima, može da nam donese višestruke koristi - ekonomske, političke, bezbednosne, kulturne, razvojne. Mi smo evropska zemlja i narod i ne znam zašto bismo se odrekli perspektive koju su pre nas mnogi, ne u potpunosti zasluženo, iskoristili.

Vladavina prava, nezavisnost pravosuđa i sloboda medija uvek se u izveštajima EU o napretku Srbije navode kao oblasti na kojima treba više raditi. Šta se konkretno preduzima da bi se uvažile primedbe i da se one ne bi iznova ponavljale?

- To su teme koje su uvek u samom srcu procesa pridruživanja i obuhvaćene su poglavljima 23 i 24. Ona se među prvima otvaraju i na kraju procesa pregovora zatvaraju i od rezultata koji se u njima ostvare može da zavisi otvaranje drugih poglavlja. Istovremeno, to su i najteža poglavlja - njima se menjaju čitav sistem, institucionalne navike i kultura, pogled na svet, način života... Reforme u oblastima koje pominjete su dugoročne i sistemske i potrebno je dosta vremena da se sprovedu. To, naravno, nije lako. Dosta toga smo uradili - što je, smatram, primećeno u EU, ali ima i još mnogo posla. Vredno radimo na usklađivanju naših pravnih normi sa evropskim, uvažavamo sve primedbe na koje je ukazano i ujednačavamo ih s pravom EU. To ćemo na isti način, predano i odgovorno, raditi i u vremenu koje dolazi.

Venecijanska komisija je nedavno imala komentare na predloženi nacrt izmena Ustava...

- Kada je reč o ustavnim izmenama u pogledu načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, dobili smo komentare Venecijanske komisije i sve ćemo ih prihvatiti da bismo zaista imali nezavisno i efikasno pravosuđe. Pokazalo se da smo razmišljali u dobrom pravcu kada je o evropskim standardima reč.

Šta kažete na zamerke EU koje se odnose na medije?

- Obnovljen je rad na medijskoj strategiji, formirana je nova radna grupa u kojoj su predstavnici novinarskih udruženja, Misije OEBS u Srbiji, tako da mislim će i tu biti rezultata.

Boban Karović/ Foto: Marina Lopičić