Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je u obraćanju naciji da ljudi u Srbiji ne znaju da mi nemamo Kopaonik pod svojom upravom, a ove reči snažno su odjeknule u javnosti i pozvale na sagledavanje realne situacije na teritoriji Kosova.

"Ljudi u Beogradu, recimo, ne znaju da mi nemamo Kopaonik pod svojom upravom, tamo svakog dana nedaleko od Pančićevog vrha možete videti Kforove patrole", rekao je Vučić.

Ovim je postalo jasno da šira javnost u zemlji ne zna pravu stanje na terenu u južnoj srpskoj pokrajini.

Kurir stoga objavljuje preciznu mapu na kojoj se jasno vidi administrativna podela tzv. "krova Srbije".

Na mapi se jasno vidi da je administrativna linija podele između Kosova i Centralne Srbije tek nešto manja od 300 metara od Pančićevog vrha, koji predstavlja i najvišu tačku ove planine!

pancicevvrhkopaonikgranica1830x0.jpg
Kurir 

Od 2001. godine, da podsetimo, Vojska Srbije je neprekidno u pripravnosti duž ove linije, a sa druge strane nalaze se snage KFOR.

pancicevvrhkopaonikgranica2830x0-1.jpg
Kurir 

Kopnena zona bezbednosti je definisana Vojnotehničkim sporazumom potpisanim 9. juna 1999. godine u Kumanovu, a dužina administrativne linije sa KIM je 382 kilometra. Širina KZB je 5 kilometara.

Vojska Srbije isticala je da je od ulaska snaga bezbednosti Republike Srbije u Kopnenu zonu bezbednosti, razvijena korektna i profesionalna komunikacija jedinicama KFOR, sa kojima se odvijaju i zajedničke aktivnosti, sastanci na visokom nivou, zajednička izviđanja i patrole.

A istorija kaže da se činjenica da Kopaonik nije katastarski i administrativno ceo na teritoriji centralne Srbije pripisuje režimu Josipa Broza Tita.

Tito je 1945. i 1946. u intervjuima stranim medijima otvoreno izjavljivao da će Autonomna oblast Kosovo i Metohija biti pripojena Albaniji. Kada ga je novinar "Asošijeted presa" pitao šta će biti s ovim delom Srbije, Broz je odgovario:

- Zavisi kakav će režim biti u Albaniji. Ako dođu komunisti na vlast ono može biti pripojeno Albaniji.

profimedia0196575870.jpg
Profimedia 

A i čuveni Enver Hodža je u svojim memoarima tvrdio da mu je Tito krajem juna 1946. obećao da će Kosovo i druge krajeve Jugoslavije gde žive Albanci ustupiti Albaniji čim se stvori balkanska federacija.

Edvard Kardelj je prilikom posete Moskvi 1947. najavio Staljinu da će KiM biti ustupljeni Albaniji, ali taj plan nije ostvaren zahvaljujući Infobirou.

Ipak, Tito je 1946. godine proširio granice južne srpske pokrajine nauštrb centralne Srbije - tako je južna srpska pokrajina do tada obuhvatala samo 15 opština, a gospodar Druge Jugoslavije im je pridodao još 14 i tako duplirao veličinu Kosova.

Tito je Kosovu pripojio opštine: Vitina, Gnjilane, Gora, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Kamenica, Kosovska Mitrovica, Novo Brdo, Istok, Peć, Prizren, Lešak, Podujevo i Štrpce. Sve one su do tada pripadale staroj Srbiji.

Potom je 1959. godine Kosovu pripojena čista srpska opština Leposavić!

Time je Kosovu praktično pripojeno i pola Kopaonika - Lešak, Vračevo, Jarinje, Belo Brdo i još mnogo naselja, sela i zaselaka koji su oduvek bili deo Srbije.

Otcepljenje dela Raškog okruga i njegovo pripajanje KiM pripisuje se Petru Stamboliću. Zvanično obrazloženje za pripajanje srezova Leposavić i Lešak 1959. bilo je da taj deo gravitira ka Mitrovici zbog rudnika.

Ipak navodi se da je stvarni razlog bilo obezbeđivanje dovoljno glasova za izbor Stambolića među delegate Savezne skupštine. On se branio tvrdeći da je to uradio Slobodan Penezić Krcun "da bi povećao broj Srba u pokrajini", koja to još nije bila.

Kurir.rs