INTERVJU JELENA MILIĆ: Ne očekujem egzodus Srba s Kosova

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS), ocenjuje da nema idealnog rešenja za Kosovo. Ipak, u razgovoru za Kurir kaže da u načelu podržava predlog srpskog predsednika o razgraničenju, ističući da Srbi na KiM time ne bi bili na gubitku. Kako navodi, razgraničenje treba da približi Srbe i Albance, a ne da ih razdvaja.

- Predsednikova ideja o razgraničenju je još uvek nedovoljno razjašnjena, ali je u načelu razumem i podržavam. Mogu da shvatim da ne može da iznese sve karte zbog pregovaranja. Međutim, moraju se već sada davati naznake vrednosnih i spoljnopolitičkih principa po kojima bi to razgraničenje trebalo da ide, a već je bilo propusta. Inače, CEAS je pre mesec i po objavio studiju "Priča sa zapadne strane", u kojoj kažemo da je "korekcija administrativne linije između Kosova i Srbije, ali samo manje-više duž linije četiri opštine na severu (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), možda jedino ostvarivo i najmanje loše rešenje". Takođe, ja bih ovo zvala uspostavljanjem demarkacije sa Kosovom, dakle, ne sa albanskim narodom, nego sa Kosovom kao jednom administrativnom celinom. Korekcija administrativne linije, dakle, i ne po etničkom principu, već praktičnom. Šta da Srbija, ako ima prostora za kompromis, da traži? Prištinu?

Kako bi se razgraničenje odrazilo na Srbe?

- U priči o korekciji administrativne linije niko ne zagovara bilo kakvo nasilje, cela ideja je da ovo bude produkt dogovora. Ako dođe kao produkt dogovora, onda ne vidim zašto bi to išta bilo strašnije od 2008, kada je Kosovo to uradilo unilateralno. Nismo imali tada nikakve egzoduse o kojima sada Sava Janjić priča... Zašto bismo onda sada kao rezultat sporazuma imali egzodus? Niko ne bi valjda smanjio prava Srba zagarantovana Ahtisarijevim planom.

Ne bi se, dakle, dizali zidovi i ne bi došlo do sukoba Srba i Albanaca?

- Istoričar Peđa Marković - iako se često ne slažem sa njim, a pogotovo ne oko ćosićevskih argumenata - rekao je da razgraničenje treba da bude vrlo postepeno. Srpske opštine moraju da imaju Zajednicu srpskih opština, ali šta može da se ponudi zauzvrat? Zbog specifičnosti, može se možda ponuditi zajednica albanskih opština na jugu Srbije, a inače sam protiv toga da se opštine u Srbiji uvode u igru sa kosovske strane zbog načina na koji je pokojni Đinđić sve kako treba uradio sa pobunom UČK, sve suprotno Miloševiću, zbog koga smo kažnjeni oko Kosova. Ideja razgraničenja nije da se na Ibru podigne zid, već da oba entiteta idu u evrointegracije, da ima manje tenzija, svađa, da se lakše kreću ljudi, roba, usluge... Razgraničenje treba da nas približi, a ne da nas razdvaja.

Šta mislite o predlogu predsednika RS Milorada Dodika da Srbija traži četiri opštine sa severa KiM, da se razgraniči, da definiše nacionalni cilj?

- Dodik, po meni, trenutno nanosi štetu ideji zvaničnika Srbije, i to zahtevima da se u rešenje Kosova na bilo koji način "ugrađuje" RS, i od njega se treba distancirati. Dobrovoljni sporazum Tačija i Vučića o Kosovu koji bi pojačao EU integracije, kao i podrška međunarodne zajednice tom rešenju mogli bi da utiču da se birači u RS otrgnu od Dodika i da RS prestane da blokira BiH, te krene put evrointegracija prateći Srbiju... EU i SAD bi malo rizikovale ovim, a dosta bi dobile.

A da li vam se čini kao da se i stav svetskih sila menja po pitanju Kosova, da nisu više isključivi kao ranije?

- Čini mi se da Moskva nije srećna idejom korekcije. I nemačka kancelarka Angela Merkel to mora da ima u vidu, da i ona bude fleksibilnija i kreativnija. Srbija je, nažalost, prilično skučena u mogućnosti izbora. Stoga, međunarodna zajednica mora da bude korektna. Jer, šta sad imamo od nje? Kažu: "Rešenje treba da bude fleksibilno i kreativno i da ne izazove sukobe u regionu", a kažu i "Neka bude kako Merkelova kaže". Pa ne može tako da se ponaša, ima drugih koji mogu i treba da se bave prevencijama potencijalnih sukoba u regionu.

Na kraju, koliko je izvesno da smo konačno na korak od rešenja za pitanje Kosovo?

- Teško pitanje. Sigurno je da nema idealnog rešenja. A zanimljivo je da sad odjednom mnogi non-stop pitaju šta će biti s ljudima koji tamo žive. Legitimno. Ali, šta je sa nama ostalima svih ovih godina. Važno je da većinska Srbija, u kojoj žive i mnoge etničke manjine, iz ove priče ne izađe sa odijumom prema Zapadu...

(Kurir/B. Karović)