JOVAN KOVAČIĆ PREDSEDNIK ORGANIZACIJE IST VEST BRIDŽ: Dolazak senatora Rona Džonsona pokazuje da SAD slušaju stav Beograda

BEOGRAD - U Beograd sutra, u dvodnevnu posetu, stiže američki senator Ron Džonson, a predsednik nevladine organizacije Ist Vest Bridž (East West Bridge) Jovan Kovačić ocenjuje da je veoma važno da državni vrh Srbije predstavi vašingtonskom zvaničniku ideje za rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

On, takođe, izražava uverenje da poseta Džonsona, bliskog Trampovog saradnika, koji, kako navode mediji, treba da pomogne u dijalogu Beograda i Prištine, može da ima pozitivne efekte, ali napominje da od Srbije zavisi kakve će poruke senator preneti američkom predsedniku i administraciji u Vašingtonu.

''Treba da predstavimo naše ideje za rešenje pitanja KiM i kakva je naša vizija budućnosti nakon što se taj problem reši. Mislim da u ovom trenutku Srbija ima šta da pruži, a u SAD sada slušaju šta Beograd kaže što je velika stvar i zato mogu da vidim samo pozitivne efekte ovakve posete'', rekao je Kovačić za Tanjug.

Na pitanje šta može da se očekuje od SAD kada je reč o pregovorima između Beograda i Prištine, budući da se u medijima najavljuje i dolazak Trampovog bliskog savetnika Džareda Kušnera u Beograd, Kovačić kaže da je Amerika itekako zainteresovana za pitanje KiM i istovremeno ocenjuje da je sadašnja administracija ''neuporedivo pragmatičnija od svih prethodnih u poslednjih 50 godina''.

KiM je za Vašington u globalnim razmerama problem koji gotovo ni ne vidi, ali, ističe Kovačić, i rešenje takvog problema može da donese velike poene američkoj administraciji na domaćem i međunarodnom planu.

Primećuje, takođe, da insistiranje Srbije na želji za pomirenjem i smirivanjem celog regiona očigledno nije ostalo nezapaženo i ukazuje da je Amerika značajno promenila stav i retoriku o kosovskom problemu.

''SAD sada žele da čuju obe strane, ne samo Prištinu, a upravo to je i nateralo albansku stranu da ozbiljnije uđe u pregovore sa Beogradom'', smatra Kovačić.

Govoreći o SAD kao međunarodnom faktoru u rešavanju kosovskog pitanja, sagovornik Tanjuga ukazuje da je uticaj Vašingtona na međunarodnom planu vidljiv na primeru Nemačke i njenom stavu o ideji razgraničenja Srba i Albanaca.

''Angela Merkel je prvo rekla da je izričito protiv menjanja granica i tako pokazala određeno refleksivno razmišljanje, dok je Amerika rekla da prihvata svako kreativno rešenje. Međutim, ono što se sada čuje iz Nemačke pokazuje blagu promenu stava o toj ideji, a to nam nešto govori'', zaključuje Kovačić.

Ron Džonson je, inače, američki zvaničnik čijoj se pomoći u novoj fazi dijaloga

Beograda i PriŠtine nadaju obe strane, a jedan od glavnih razloga za to je njegova odanost i bliskost predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Džonson, inače republikanac i biznismen iz Viskonsina, koji je pre manje od decenije stupio na vašingtonsku političku scenu, u američkom Senatu je član Komiteta za spoljne poslove i predsedavajući Potkomiteta za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, a predsedavajući je i senatskog Komiteta za unutrašnju bezbednost i vladine poslove.

Važi za jednog od ključnih Trampovih ljudi i čoveka zaduženog za specijalne misije, zbog čega njegov očekivani dolazak u Beograd prate i medijske špekulacije da nosi poruku da će predsednik SAD podržati, a možda i doći u Srbiju da finalizira eventualni dogovor Srba i Albanaca.

Sam dolazak, kako god, potvrđuje zainteresovanost za poziciju i planove Beograda.

Na to upućuje i činjenica da ovo neće biti njegova prva poseta srpskoj prestonici, pošto se Džonson u februaru ove godine već sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Od Džonsona je Vučić tada zatražio da pomogne u stabilizaciji regiona, tako đto će zamoliti kosovske Albance da budu spremni za istinska rešenja, koja znače kompromis.

Džonson je tada, dan nakon boravka u Beogradu, posetio Prištinu i razgovarao sa kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem koji je poručio da je podrška SAD veoma važna prištinskim vlastima.

Prethodni susret Vučića i Džonsona u Beogradu desio se pre nešto više od godinu dana, krajem avgusta 2017, kada je Džonson naglasio da je došao u posetu Srbiji, iako je imao veoma gust raspored i da je to učinio zbog važnosti Srbije.

"Znam koliko je Vučić zabrinut za ljude u Srbiji i za regionalnu stabilnost i da pokazuje hrabrost i vođstvo, koji su potrebni, zašta imam samo pohvale, rekao je Džonson na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednikom Vučićem."

Američki senator tada je izjavio da se nada da će predsednik Vučić i Srbija da se suprotstave svim pokušajima da se da diplomatski imunitet Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, dok je Vučić poručio da Srbija donosi odluke u skladu sa svojim interesima.

Džonson će, inače, posle Beograda posetiti i Prištinu, Atinu i Skoplje, i razgovarati sa tamošnjim liderima.

Ron Džonson se za Senat prvi put kandidovao 2010, nakon što je obezbedio republikansku nominaciju.

Pet godina kasnije, 2016, ponovo je izabran za senatora.

(Kurir.rs/Tanjug)