BIVŠI MINISTAR KULTURE IVAN TASOVAC O RATU OKO RIJALITIJA: Vukosavljević priča ono što čaršija voli da čuje!

Čaršija i aktuelni ministar kulture u priličnom su skladu. Protiv rijalitija se ne treba boriti direktno, već stvaranjem kvalitetnog sadržaja

Kako gledate na raspravu u vezi sa rijaliti programima i da li tim pitanjem treba da se bavi ministar kulture?

- Paradoksalno, ali čaršiji odgovara da ministar kulture i informisanja bude nekompetentna osoba. Tako razvijaju osećaj sopstvene superiornosti i bez napora mogu ostvare uticaj u ministarstvu. A aktuelni ministar, u želji da im se dopadne, uglavnom priča ono što bi oni voleli da čuju. Zato su čaršija i aktuelni ministar u priličnom skladu. Verujem da njihovo sinhronizovano padanje u transmoralne indignacije i šokiranosti, uz tapšanje po ramenu na pomen zabrane, nije dobra reakcija na postojanje rijalitija. Svako ko se zapanjuje nad rijalitijima - bilo da ih gleda ili ne gleda - postaje njihov idealni konzument i nemi saučesnik izneveravanja zdrave pameti.

Da li se uopšte treba boriti protiv rijalitija?

- Ubeđen sam da se protiv rijalitija ne treba boriti direktno, već pre svega stvaranjem kvalitetnih sadržaja i sistema obrazovanja od najranijeg uzrasta kao što to, uostalom, rade Beogradska filharmonija ili Galerija Matice srpske, Beogradski festival igre, Kustendorf, Muzej savremene umetnosti i još mnoge uspešne institucije i realizovani pojedinci. Kao što se ćirilica ne štiti zabranom latinice, tako se ni kultura ne promoviše zabranom rijalitija. Štaviše, ako debatu o kulturi pretvorite u debatu o rijalitijima, znači da uopšte ne razumete kulturu.

Još jedan slučaj potresa ovdašnju javnost - snimanje filma "Mezimica". Filmski centar Srbije je optužen za cenzuru jer nije dao novac za snimanje, neki su film proglasili i antisrpskim...

- Ovdašnju javnost potresa i svaka najava promene vremena, tako da to i nije neka novost, a reč cenzura se zloupotrebljava na dnevnom nivou. Ono što je apsolutno nedopustivo jeste bilo kog umetnika ili bilo koji film, a naročito onaj koji ne samo da niste videli nego čak nije ni snimljen, medijski proglašavati za izdajnički ili antisrpski.

Filharmonija treću godinu zaredom novu sezonu, osim u Beogradu, otvara i nastupom u nekom od svetskih gradova, što privlači jako veliku pažnju publike. Kako vam to polazi za rukom?

- U evropskim okvirima kvalitet je najvažniji. Tako da ne bi trebalo da čudi što otvaramo koncertne sezone prestižnih evropskih dvorana poput sale "Bela Bartok" u Budimpešti, sale "Čajkovski" u Moskvi ili prošle nedelje Muzikferajna u Gracu. Poslednji koncerti sa Gabrijel Felcom su pokazali da je Beogradska filharmonija jedan od ubedljivo najboljih izvoznih brendova kulture Srbije. Prihvatanje činjenice da orkestar koji trijumfalno otvara simfonijske sezone u Mađarskoj, Rusiji ili Austriji nije samo umetnički uspeh već i stvar državnog prestiža, pitanje je zdravog razuma. Da li su svi koji to treba da znaju svesni te činjenice? Nisu, ali to nije presudno. Ako danas nisu, biće svesni sutra. A ako nekom idemo na živce, pa ima potrebu da nam oponira, nek se prethodno lati kritike iz Njujork tajmsa i pročita kako su se ovacije na kraju naše prve američke turneje pretvorile "u veče velikog nacionalnog ponosa".

B. K./ Foto: Damir Dervišagić