Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je danas da se Srbi i Albanci moraju bolje upoznati, jer nas predrasude vraćaju nazad u prošlost, ali i ukazala da se bez normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ne može očekivati puna saradnja između Srbije i Albanije.

Kada je reč o EU, koja je cilj i Srbije i Albaniji, Joksimović je istakla sa su obe zemlje prepoznale da se proces proširivanja usporava, i da postoje mogućnosti da se tenzije povećaju, za šta je, kaže, Makedonija bila dobar primer.

Kao dobru stranu procesa pridruženja EU, navela je Berlinski proces, kroz koji smo, ističe, imali nekoliko odličnih projekata koji su inicirani upravo iz Beograda i Tirane, ideja o infrastrukturnom povezivanju, kao i povezivanje omladine, što je model koji je implementiran u Francuskoj i Nemačkoj posle Drugog svetskog rata.

Kako je navela, EU je u Strategiji označila 2025. godinu kao onu u kojoj bi članice Unije mogle postati Srbija i Crna Gora, podsetivši da je Albanija bila razočarana tom strategijom.

"Svi ćemo postići cilj, a na tom putu i albanska i srpska strana treba da pomogne jedna drugoj", podvukla je Joksimović na konferenciji "Srbi i Albanci-kuda dalje?", koju organizuje novinska agencija Tanjug u saradnji sa albanskom agencijom ATA, i dodala da je to put kako treba sarađivati.

Istakla je da kada bilo koja zemlja iz regiona postane nova članica EU, to znači da i region postaje njen deo, te da nije važno ko će prvi postati članica.

Joksimović smatra da Albanija može dosta doprineti stabilnosti regiona, kao i da je potrebna saradnja u trouglu između Beograda, Tirane i Zagreba, jer je Zagreb već deo EU.

Mnogo je, ističe, napora i rada usmereno na poboljšanje veza između Srba i Albanaca, ali je poručila da, ukoliko ne rešimo i ne normalizujemo odnose Beograda i Prištine, ne možemo očekivati punu saradnju između Srbije i Albanije.

"Sad je trenutak i postoji politička volja da se normalizuju odnosi između Beograda i Prištine. Ima novih ideja na stolu, a mislim da nisu ispitane sve do kraja. Nadam se da ćemo u sledećih nekoliko meseci videti nešto što možemo zvati kompromis, jer bez kompromisa nema resenja za ceo region. Ne radi se samo o Beogradu i Prištini", istkala je Joksimović.

Ona je podsetila da su Srbija i Albanija obnovile diplomatske odnose 2001. godine, te da postoji kratki period u kojem pokušavamo da se upoznamo.

Podvukla je da u dugo vremena nismo imali komunikaciju, a da sada u 15-ak godina pokušavamno da poboljšamo nešto što nije postojalo toliko dugo.

Istakla je da je postigunut značajan napredak, iako imamo određenih problema - važno je da nemamo vize, uz mnogo poseta na visokom nivou, premijere koji se posećuju...

U tom smislu, Joksimović je ukazala na napredak u ekonomiji, te podsetila da se pre par godina u Nišu okupilo 250 kompanija, srpskih i albanskih, koje su želele da komuniciraju i rade zajedno, uz zajedničku komoru, sa centrom u Tirani.

Mišljenja je da treba produžiti sa čestim sastanicma na visokm nivou, raditi na zajedničkim temama, jer ima mnogo projekata, infrastrukturnih, pre svega, kao i na saradnji u oblasti turizma.

"Moramo se upoznati bolje, to je glavni cilj na kojem bi trebalo da radimo, jer predrasude vraćaju nazad u prošlost, a ovde je upravo i tema budućnost", rekla je Joksimović.

Kada je reč o manjinama, ona je izrazila nadu da će novi zakon o manjinama u Albaniji biti konačno implementiran i da će srpska manjina priznati na način na koji je priznata albancka manjina u Srbiji.

Mnogo je, kaže, uloženo kada je reč o Preševskoj dolini u Srbiji.

U vezi sa Makedonijom, Joksimović je rekla da nema precizne analize kako je i ko glasao na referendumu u toj zemlji, ali da joj se čini da je glasalo mnogo Albanaca, što, kaže, znači da se pojačava strah od Velike Albanije, a tu je i srž mnogih nerazumevanja i predrasuda u regionu.

(Kurir.rs/Tanjug)