ŽIVKOVIĆ OŠTRO NA AKTUELNE POLITIČKE TEME: Lider Nove stranke o situaciji u regionu, odnosima na relaciji Beograd-Priština, krizi demokratskih ideja i razjedinjenoj opoziciji

Predsednik Nove stranke, nekadašnji premijer Srbije i jedan od najbližih saradnika Zorana Đinđića, Zoran Živković dao je svoje viđenje aktuelnim političkih tema u Srbiji, ali i analizirao situaciju u regionu, odnose na relaciji Beograd-Priština, ali i Beograd-Moskva, kao i situaciju u Republici Srpskoj, u kojoj građani danas, na opštim izborima, biraju predstavnike na svim nivoima vlasti.

Živković je u razgovoru za portal Avangarda, novinarki Tamari Nikčević odgovorio na pitanja o upadu Hašima Tačija na jezero Gazivode, odgovoru Srbije u vidu podizanja borbene gotovosti Vojske, ali i ocenio da je "paradoks naše države u tome što je veći deo opozicije preuzeo retoriku 90-tih, dok se predsednik Vučić služi retorikom Zorana Đinđića".

Intervju prenosimo u celini:

* Krajem protekle sedmice Tači je iznenada odlučio da “čamcem obiđe” jezero Gazivode; istovremeno, u Prištini je Pokret za Samoopredjeljenje Albina Kurtija organizovao velike demonstracije protiv kosovskog predsednika. Jesu li ova dva događaja povezana, šta mislite?

- Naravno da jesu. Prištinski protest protiv politike Hašima Tačija zaista je bio i veliki i dobro organizovan. Kako bi to nekako smestio u drugi plan, Tači se setio da sebe prikaže kao velikog i moćnog lidera, koji može da ide gde hoće i kad hoće, ne tražeći dozvolu od bilo koga. U tom cirkusu mu je pomogao Aleksandar Vučić tako što je, zloupotrebljavajući nepostojeću funkciju vrhovnog komandanta Vojske Srbije, podigao borbenu gotovost policijskih i vojnih snaga Srbije.

* Predsednik Vućić kaže da je mir na Balkanu ugrožen, pa je morao.

- Šta je morao?! Naravno da je mir na Balkanu ugrožen sve dok je Tači predsednik Kosova – priznatog ili nepriznatog – i dok je Vučić predsednik Srbije. Njih dvojica, ali i još neki regionalni šefovi država, glavna su opasnost po mir na Balkanu. Svima koji makar i površno poznaju Vučića i koji ispravno tumače njegova prenemaganja, kolutanje očima, uzdisaje i petparačku patetiku – sve ono što smo, dakle, u subotu uveče imali priliku da vidimo tokom njegove ko zna koje po redu redovne vanredne konferencije za novinare – jasno je da je Vučić i ovoga puta odigrao dupli pas sa Tačijem. Za nedelju ili dve, imaćemo novi igrokaz koji će Tači, u skladu sa sopstvenim političkim i psihološkim kapacitetima, organizovati kako bi svom ortaku iz Beograda vratio dug. I pored svog i životnog i političkog iskustva, i pored godina koje imam, nisam psihijatar, pa se ne bih usudio da predvidim naredne poteze Vučića i Tačija. Ipak, siguran sam da im u tim igrama neće nedostajati mašte.

* Pomenuli ste demonstracije u Prištini... Kako to da sličnih opozicionih protesta nema u Beogradu?

- Ovde nisu samo protesti problem. Na Kosovu je, na primer, parlament više puta raspravljao o Briselskom dogovoru Tačija i Vučića, o delegaciji koja tamo pregovara u ime Kosova… Otvorena je, dakle, javna debata o tom važnom pitanju. Ništa slično se nije dogodilo u Srbiji. Zašto? Vučić je rekao da će se o pitanju Kosova u Srbiji voditi unutrašnji dijalog i on se zaista i vodi.

* Kakav dijalog?

- Onaj koji Vučić vodi sam sa sobom, eventualno sa svojim trbuhozborcima. Parlamentarna rasprava o toj temi je praktično zabranjena. Sa druge strane, činjenica je da se, kada je reč o politici prema Kosovu, Vučiću ne suprotstavljaju ni oni za koje bi se očekivalo da to učine. Govorim o ekstremnoj desnici – kako institucionalnoj, tako i vaninstitucionalnoj – koja je u međuvremenu postala Vučićev bliski saradnik.

Što jeste čudno, budući da je Vučićeva današnja politika – doduše, samo na rečima – za 180 stepeni različita od svega za šta se on zalagao i što je govorio pre deset ili petnaest godina. Tada je, podsećam, Vučić Albance proterivao preko Prokletija, pretio “stotinu muslimana za jednog Srbina”, i sl. Od velikog nacionaliste koji je crtao granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, Vučić je postao mala umiljata maca Hašima Tačija. Pritom, zanimljivo je da Vučićevo biračko telo i dalje veruje da je politika koju on vodi mudra i da će on, zajedno sa braćom Rusima, braćom Kinezima, ili sa braćom Arapima, na kraju uspeti da preokrene situaciju u korist Srbije. Upravo zato je srpska javnost anestezirana i do kraja pacifikovana.

* Oni koji podržavaju predsednika Vučića bi Vam sada rekli da čoveku ne dozvoljavate da se promeni, naročio ne na bolje.

- Naprotiv. Bilo bi veoma dobro kad bi to bila promena na bolje, ali nije. Reč je o promeni samo na rečima. Tačno je, dakle, da je Vučić u dobroj meri preuzeo retoriku Zorana Đinđića, ali tu retoriku ne prate adekvatni potezi i dela. Vučičeve reči su prazne, baš kao što je prazna i licemerna njegova politika. Pre pet dana, Vučič je, na primer, rekao da je, zahvaljujući njegovoj politici, porastao ugled Srbije u svetu; isto tako, tokom poslednje redovne vanredne konferencije za novinare, kazao je da se u Zapadnoj Evropi sprema satanizacija Srbije. Kako Srbija pod njegovom vođstvom istovremeno može biti i satanizovana i ugledna?! Hoću da kažem da bi valjalo uporediti šta je Vučić rekao pre podne, a šta popodne i lako ćete shvatiti da te reči nemaju nikakvo značenje, nikakvu težinu; da ih nosi vetar.

* Kada ste govorili o desničarskim krugovima koji su danas saveznici predsednika Vučiča…

- Govorio sam o onima koji su do pre godinu ili dve poručivali da moramo da sednemo u tenkove i silom vratimo Kosovo pod okrilje Srbije. Srećom, ta desnica je danas mirna. Vučić je jedne kupio, drugima je zapretio, trećima je dao neku funkciju. Cela ta ekipa – od malog Miše Vacića do “velikog” Vojislava Šešelja – itekako je namirena: svi su dobili svoj “sendvič” i biće mirni do nove isporuke.

* Šta je sa ostalima? Gde je opozicija? Zašto ćuti?

- Srpska opozicija nije jedinstven politički blok. Naprotiv: naši se stavovi razlikuju po mnogim pitanjima, pa i po pitanju Kosova. Nažalost, najveći deo srpske opozicije preuzeo je Vučieve stavove od pre desetak godina, baš kao što je Vučič preuzeo Đinđićeve. I to je taj strašni paradoks Srbije! Deo opozicije o kojoj govorim pokušavaju da budu veće “patriote” od Vučiča, poručujući mu da su za zamrznuti konflikt Srbije i Kosova, da Srbiji nije potrebna EU ako pod svoje okrilje ne može da vrati Kosovo. U tom smislu, jasno je da srpsku opoziciju drma velika kriza liberalnih, zdravih, demokratskih ideja, zbog čega je opšte stanje u političkom i javnom životu Srbije ovako žalosno. Kao predsednik Nove stranke imam zadatak da afirmišem evropsku politiku, evropske ciljeve Srbije, koji se svode na to da su standardi važni, a da je status Kosova posledica standarda koji podrazumevaju da na Kosovu više niko i nikada neće stradati zato što je bilo koje nacije. Obaveza svih je da se stvore uslovi za normalan život na Kosovu. Ne, dakle, za život bez problema, već za normalan život. Onako kako je to, na primer, urađeno i regulisano Dejtonskim sporazumom u Bosni i Hercegovini.

* Mislite da je život u BiH normalan?

- Normalan je u smilu da niko ne gubi život zato što je ove ili one nacije. BiH nije idealna država, naprotiv – ima hiljadu problema; ipak, tamo ljudi više ne ginu, mogu slobodno da se kreću po celoj teritoriji svoje države. Toga na Kosovu nema – ni bezbednost građana, ni bilo kakve sloboda kretanja.

* Zašto je predsednik Vučić sebe pitao da li će, tokom susreta sa predsjednikom Vladimirom Putinom, od Kremlja tražiti “da se ruska vojska ovde umeša kao u Siriji”?

- Pitanje o mešanju ruske vojske i poređenje Srbije sa Sirijom još je jedna tipična Vučićeva (zlo)upotreba, na šta smo odavno navikli. Naravno da ne postoji mogućnost da ruska vojska bude angažovana u Srbiji; ta vojska nije bila angažovana ni onda kada je, kao deo KFOR-a, na to imala pravo. Bajka o Rusima kao oslobodiocima i spasiocima Srba i Srbije najobičniji je luk i voda. Srbija mora da shvati da je okružena državama članicama NATO pakta i da svaki sukob sa bilo kojom od tih zemlja automatski znači i sukob sa celim NATO paktom. Kako to izgleda videli smo 1999, u vreme kad su Vučić i njegovi bili deo Vlade koja je taj sukob izazvala. Hoću da kažem da sam siguran da je vojno rešenje na Balkanu prevaziđena opcija.

* Uprkos činjenici da je predsednik SAD Donald Tramp, videli ste, nedavno doveo u pitanje famozni član 5 Statuta NATO pakta?

- Predsednik Tramp bi na karti sveta veoma teško mogao da pronađe Srbiju, i to ne samo zato što smo mali i kao takvi njemu potpuno neinteresantni. Slično je sa Vladimirom Putinom, kojem je Srbija takođe pretposlednja rupa na svirali.

* Predsednik Vučić se, kako sam kaže, petnaestak puta sreo sa predsednikom Putinom, što bi trebalo da znači da je Moskvi Srbija ipak važna.

- I, šta su posledice tih silnih susreta Vučića i Putina? Možete li se setiti da je bilo šta od obećanog ostvareno? Šta bi sa prodajom Fijata Rusiji? Da li se, nakon sastanaka dvojice predsednika, promenila pozicija Srbije ili pozicija Kosova? Nije, naravno. Da li Putin može da obezbedi da na sledećoj sednici SB UN Kosovo bude tema? Ne može, i to zato što su tu temu SAD i Velika Britanija skinule sa dnevnog reda. Hoće li Srbi u severnoj Mitrovici biti bezbedniji nakon najnovijeg susreta Putina i Vučića?! Neće! Ništa se, dakle, neće promeniti.

* Dobro, ali zašto se onda sastaju predsednici Vučić i Putin?

- Putinu je Vučićeva Srbija interesantna zbog malog hladnog rata koji vodi sa Evropom i sa Amerikom. Nekoga ko je u ovom momentu kamičak u cipeli Zapada – govorim o Vučiću – Putin koristi kako bi nervirao svoje protivnike. Tako je bilo i sa Slobodanom Miloševićem.

* Zašto je predsedniku Putinu interesantan Milorad Dodik, što mislite?

- Bavim se politikom u Srbiji, pa, srećom, ne moram, pored Vučiča, da trpim još i Milorada Dodika, da se njime, kao državnim funkcionerom, na bilo koji način bavim. To što poslednjih godina radi Milorad Dodik ozbiljan čovek ne bi trebalo čak ni da komentariše. Dodika sam poznavao u nekim ranijim vremenima, devedestih, kada je on bio političar koji se, barem na rečima, zalagao za modernu i demokratsku Bosnu i Hercegovinu, za okretanje budućnosti, za obračun sa prošlošću, za to da ratni zločinci budu izvedeni pred lice pravde kako bi snosili ličnu odgovornost, a ne učestvovali u kreiranju kolektivne odgovornosti jednog naroda… Nažalost, taj Dodik odavno ne postoji. Tog Dodika je na vlast doveo Zapad, a danas ga na vlasti održavaju Rusi.

* Mladen Ivanić i Denis Bećirović pozvali su Srbiju da se ne meša u unutrašnje stvari BiH, što je predsednika Vučiča prilično iznenadilo. Meša li se Srbija u izbore u BiH?

- Dodik i Vučić se međusobno održavaju na vlasti, što ne donosi ništa dobo ni građanima BiH, ni građanima Srbije. Koliko znam, Vučić se sprema da dva dana pred izbore ode u Banjaluku, što jeste mešanje u izborni proces u BiH. Ali, šta je tu novo? Naravno, pitanje je šta to donosi BiH, a šta Srbima u BiH. Da li im donosi stabilnost ili doprinosi tome da se Bosna i Hercegovina konstantno drži u stanju podgrejanog bureta baruta? Politika koju Vučić vodi ne treba ni Bosni i Hercegovini, ni Republici Srpskoj. Poltronstvo koje prema Vučiću pokazuje Milorad Dodik – govorim o Dodikovom prihvatanju da stojeći na bini iza Vučića, glumi prateći vokal jednoj neracionalnoj i po Srbiju pogubnoj politici – duboko ponižava i Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku i samog Dodika.

* To što će Miloradu Dodiku i ovoga puta ne prateći, nego glavni vokal biti Svetlana Ražnatović pokazuje da predsedniku RS baš dobro ide, zar ne?

- Nažalost, mnogi političari se trude da u kampanjama obezbede podršku turbofolk estrade, što govori ne samo o njihovoj slabosti, nego o kulturnom i svakom drugom miljeu kojem pripadaju i kojem se obraćaju. Ako vam je osoba profila Svetlane Ražnatović neophodna da biste, uz sendviče i plaćene autobuse, obezbedili pobedu na izborima, onda to pokazuje šta vi ustvari nudite svojoj zemlji i njenim građanima. Najzad, setite se da je ta ista gospođa pre nekoliko godina pevala na dočeku Nove godine u Beogradu, i to tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici – “voljenom predsedniku Vlade”, kako ga je tada nazvala. I, gde je danas Koštunica?!

* Predsednik Vučić je nedavno najavio da će, nakon izbora u BiH, izneti dokaze o navodnoj umešanosti SAD i Velike Britanije u izborni proces. Ako predsednik Srbije konstantno optužuje Zapad za satanizaciju Srbije, za pokušaj rušenja i njega i Dodika sa vlasti, za nepravedan odnos prema Srbiji, imaju li razloga za brigu pojedine zapadne diplomate koje tvrde da se predsednik Vučić polako okreće Rusiji i Kini, odnosno da odustaje od EU?

- Mislim da to okretanje ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Vučić veruje da je politika “malo Istok, malo Zapad” donekle usavršena politika nekadašnje Jugoslavije i Josipa Broza Tita. Vučić, naravno, zaboravlja da to vreme i ta Jugoslavija sa ovim vremenom i sa ovom Srbijom nemaju ama baš nikakve sličnosti. Ipak, u balansiranju i plašenju Zapada da će koliko sutra da pretrči kod Rusa, Vučić očito vidi kao način da se što duže održi na vlasti. Generalno, ne bi me, kažem, iznenadilo da se definitivno okrene Moskvi i da odustane od evropskih integracija. Doduše, posledice takve politike ne bi imale efekat kakav on očekuje.

* Kako ne bi?

- Srbija nema gde, nema na koju stranu osim u EU. Opredeljenje građana Srbije je zapadno i to se ne može promeniti. Zadatak opozicije je da se ujedini u borbi za fer i demokratske izborne uslove, i to na način na koji smo se ujedinili septembra 2000. i pobedili Slobodana Miloševića. U tom smislu, nema razloga za strepnju kada je reč o menjanju spoljnopolitičkog kursa Srbije. Tim pre što je Vučićevo koketiranje sa Moskvom zapravo dokaz njegovog načina vođenja politike na nervnoj bazi, o čemu sa više puta govorio. Srbija je, siguran sam, daleko od ruskog zagrljaja.

(Kurir.rs/avangarda.ba/Tamara Nikčević/Foto: Ana Paunković)