ZORAN ĐORĐEVIĆ KAKVOG NISTE ZNALI: Ministar otkrio šta radi u slobodno vreme, uz koju muziku vežba i zbog čega se kaje

Ministarsku funkciju vidim kao mogućnost da nešto korisno uradim za ljude i državu. To je životna šasna koju sam dobio od predsednika Aleksandra Vučića i tu priliku želim da iskoristim maksimalno. Isto govorim ljudima iz svog tima, ponavljam im: "Vodite računa, jednog dana možemo da žalimo što smo bili u mogućnosti da učinimo nešto bitno za sve građane, a nismo.

O jednokratnoj pomoći nismo pričali jer nam je fokus bio na ukidanju ovog zakona. Uvećanje će biti za sve. Od 8 do 13,3 odsto u zavisnosti od visine penzija. Najviše će uvećanje dobiti upravo oni sa najnižim primanjima. Ubuduće će penzije da rastu nevezano sa inflacijom. Vlada će povećavati penzije u skladu sa stanjem u budžetu. Mi vodimo odgovornu politiku, želimo da penzionerima bude mnogo bolje, što će oni i videti.

Da li je penzioneirama zaista dobro?

I sam dolazim iz penzionerske porodice. Moja majka je penzioner i rođeni brat je penzioner, dosta je stariji od mene. Znam sa kakvima se mukama oni susreću. Ovo ministarstvo će se uvek truditi da svim penzionerima bude mnogo bolje i da penzije ubuduće budu mnogo veće. Za to je potrebno da imamo suficit u budžetu, da bismo imali odakle to da omogućimo. Koliko zaradimo, toliko i dajemo.

Prethodnih dana je na Terazijama prosila devojčica s natisom "Sviram za hleb". Ovo nije izolovan slučaj. Deca se iskorišćavaju. Šta raditi u tom slučaju, ko je nadležan?

Centri za socijalni rad su nadležni da zbirnujavaju, ali ne i da idu po ulici i da traže da li postoji takva pojava. To rade komunalna policija i policija.
U maju je, znajući da će se to dešavati s prvim lepim danima, ministarstvo napisalo jedan akt i uputilo ga Centrima za socijlnai rad i Komunalnoj policiji u svim gradovima. Rekli smo im koja su im zaduženja i zahtevali smo da preduzmu sve iz svoje nadležnosti prema "deci ulice". Pošto živim i krećem se ovim gradom, vidim da postoje ljudi koji prose, i svaki put kada ih vidim ja zovem mog posebnog savetnika da zove Centar za socijalni rad i da reaguju. Dužnost svakog građanina je da prijavi takvu pojavu.

Koga građani da zovu?

Komunalnu policiju, a on je dužna da pozove socijalnog radnika.

Da li su inspektori ministarstva rada pojačali kontrole na gradilištima?
Bilo je pogibija, stradao je radnik koji je radio na crno.

U odnosu na prošlu godinu, ove godine je bilo blizu 36 odsto više inspekcijskih nadzora.

Sada imamo akcije koje nisu najavljene. Sve kontrole su nenajavljene. Reagujemo odmah i po pozivu na besplatan broj telefona. Ohrabruje me da imamo sve manje uhvaćenih radnika. Prošle godine smo imali manje inspekcijskih nadzora, a više uhvaćenih radnika koji rade na crno, a sad imamo više inspekcijskih nadzora, a manje uhvaćenih radnika. Dešavaju se povrede na radu, i smrtni ishodi nažalost, ali radnici takođe moraju od poslodavca da traže da im bude plaćeno socijalno, zdravstveno, svi doprinosti. Moraju da koriste opremu. Ne mogu ja kao ministar da budem kriv ako radnik neće da stavi šlem. Kako ja da ga zaštitim, ako on neće sam sebe?

Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom je pod okom javnosti otkad je donet. Predstavljen je kao značajna mera, ali je tokom primene javnost počela da ističe i njegove mane. Kako to vidite?

Taj zakon je vrlo deliaktan i ima velikih bura oko njega. Ako bismo uporedili po stavkama zakon pre 1. jula i posle, videli bismo koliko je ovaj bolji. Jedini plus u starom zakonu je što se uzimao prosek od 12 plata, a sada je 18. Ali pogledajte, ako je osoba imala platu 32.000, njoj se ranije ona delila sa 12, to je 2.700 dinara mesečno. Po novom zakonu, 32.000 dinara deli se sa 18, to je 1.700 dinara. Međutim, ranije je njoj naknadu isplaćivao poslodavac, a mi smo refundirali. Poslodavci su kasnili, trpele su trudnice i porodilje. To smo ispravili, sada mi isplaćujemo direktno, bez kašnjenja, svakog meseca za prethodni. Dalje, žene koje su radile preko omladinske zadruge, privremeno povremene poslove, po ugovora o delu i autorskom ugovoru, nisu imale pravo da im te zarade uđu u prosek, sada imaju. Ranije je nadoknada za rođenje prvog deteta bila 39.000 dinara, a sada je 100.000. Pre je bilo dve godine davanja, sada je deset godina za treće i četvrto dete, plus znatno uvećani iznosi. A nama se zamera što, zbog proseka, nije 2.700 nego 1.700 naknada. Niko ne gleda ovo ostalo. Da ja to sada promenim i "ispravim" napravio bih diskriminaciju. Onda može da me tuži žena koja duže radi i da kaže što si njoj dao isto koliko i meni, kad ja uplaćujem doprinose dosta duže.

Pritužbe na zakon imaju majke sa visokim primanjima jer su po njemu naknade ograničene?

Po starom zakonu, ženama koje su bile "bogate" nije išlo onih 39 hiljada. Ja sam kao ministar rekao da je to diskriminišuće i to sam ukinuo. Promenićemo i tu maksimalnu visinu od tri i pet neto plata. Moj predlog će biti da se uvrsti maksimalna osnovica za oporezivanje, koje je u ovom trenutku blizu 330.000 dinara. To je više od pet neto plata.

Kada bi te izmene mogle da se očekuju?

Izmene i dopune će biti non stop i nama je ideja da kad god iznađemo neke mogućnosti da damo više porodiljama, to ćemo da uradimo.

Predsednik Vučić je zamerio ministrima što se nisu dovoljno založili kada je Željko Veselinović uputio skandalozne poruke premijerki Ani Brnabić.

Moja izjava je bila objavljena. Ja sam reagovao istog trenutka.

A drugi minsitri? Zašto nisu bili dovoljno oštri?

Ne mogu da pričam u ime drugih. Bez obzira da li se radi o ženi ili o mom kolegi muškarcu, ili nekom drugom, svako treba da izađe i to osudi. Ukoliko to oseća u sebi. Predsednica Vlade je naš šef. To je broj jedan. Drugo, ona je žena. Treće, ako pogledamo da je ona neko ko rukovodi Vladom, najnormalnije je da se i ja, kao deo te Vlade, osećam prozvanim i da reagujem.

Pre pet meseci se pričalo o rekonstrukciji. Tema je odložena, a sada je ponovo aktuelna. Šta se dešava?

Nemam podatke. Po priči je trebalo da se desi. Ali da sam se bavio time, shvatio bih koliko sam vremena izgubio. Sreća, nisam.

Predsednica Skupštine Maja Gojković je rekla da "neki ministri predugo sede u vladi". Da li sluti na nešto?

To ima pravo da kaže predsednik Vučić koji rukovodi celom državom. Predsednica Skupštine, predsednica Vlade. Svi drugi nemaju pravo. Nemam ni ja pravo da se bavim time.

Da li se pojedini ministri plaše za svoju fotelju?

Na to gledam drugačije. Ova funkicja je za mene mogućnost da nešto uradim i životna šasna koju sam dobio. Kada sam pričao sa poslodavcima i sindikatima, rekao sam im: "Ja sam bio i radnik i poslodavac, i vrlo dobro znam šta mi je smetalo kada sam bio radnik i šta mi je smetalo kad sam bio poslodavac". Ja ću da učinim sve i da to što učinim bude dobro, jer posle svega ovoga, ja ću biti ili radnik ili poslodavac. I samo mogu da se kajem što sam imao priliku da nešto promenim, a nisam.

Kako reagujete na kritike?

Ja nemam problem s tim. Nemam problem ni da govorim o problemima otvoreno. Pričam sa ljudima, imamo različita razmišljanja o istim stvrima, i ja volim da čujem tuđa mišljenja. Ima onih koji ne vole, ne razumem tu vrstu sujete. Drugačiji pogled mi otvara mogućnost da vidim više.

Nosite značkicu Crvene zvezde... Kako se osećate posle poraza u Parizu 6-1?

Zvezda je Zvezda... Ja Zvezdu volim uvek. Naravno, kad izgubi, teško je. Ali prođe sve to. Moj otac je radio u Zvezi i od tada gajimo porodičnu ljubav prema njoj. Moj otac je sedam dana pre nego što je preminuo, iako je bio u poprilično lošem zdravstvenom stanju, tražio da ga vodim na utakmicu Zvezde. Sećam se toga, to je poslednji put da smo išli negde van kuće. Zvezda je igrala sa Borcem iz Banja Luke. Iako je on uvek išao na Zapad, ja sam birao istočnu stranu, da bude na suncu jer je bio dosta loše. Imao je 72 godine. Eto, vežu me uspomene, jedva smo došli do tamo... Volim Zvezdu.

Kada je to bilo?

To je bila 1994. godina. Bio sam veoma mlad kad sam njega izgubio i ta sećanja mi dosta znače. Nakon toga sam živeo sa majkom.

Da li je majka ponosna na vas?

Da. Voleo bih i da je moj otac živ da vidi koliko sam ja ponosan na njega.

Milena Antić je marljiva i vredna,
Ali nije smela da kaže tako nešto

Viša savetnica u vašem ministarstvu, Milena Antić, kažnjena je sa 20 odsto od plate, jednokratno, zbog izjave da poslodavcu treba žena koja će da radi, a ne da ode na trudničko. Bilo je reči da će joj se plata umanjivati tri meseca. Zašto je kazna ublažena?

Ja sam postupio u skladu sa zakonom. Oformio sam nezavisnu komisiju i pustio je da sama donese odluku. Uzima se niz elemenata: da li se tako nešto desilo prvi put, kako osoba radi svoj posao, kako je ranije bila ocenjivana, da li je bilo olakšavajućih okolnosti, da li se izvinila... Smatram da ko radi taj i greši. Ne može da se pogreši ako se i ne radi.

Da li ste joj vi zamerili kao šef? Da li ste bili ljuti?

Niko nju ne abolira. Ona nije smela to da kaže! Bez obzira na okolnosti, pitanja novinarke...nije smela tako da postupi. Međutim, ona je vrlo predana i marljiva osoba i znam koliko je posvećena svom poslu. Razgovarali smo, ona tako nije ni mislila, samo joj je tako nesmotreno izletelo. Čak u tom trenutku nije ni bila svesna šta je rekla. Falila je samo jedna reč, pa da se ne shvati tako. Da je rekla "nažalost u Srbiji postoji..." sve bi dobilo drugi smisao.

Kurir.rs/Silvija Slamnig