IGOR MIROVIĆ: Pajtićeve mahinacije su završile u mračnim lavirintima tužilaštva i suda!

Predsednik pokrajinske vlade i funkcioner Srpske napredne stranke Igor Mirović u intervjuu za Espreso govori o dosada učinjenom na oporavku AP Vojvodina, rušenju SPENS-a, Aleksandru Vučiću, ali i o prijateljstvu sa Slavišom Jokanovićem.

Pre svega uložili smo mnogo energije i finansijskih sredstava u privredni razvoj. Pokazatelji govore da smo samo u proteklih godinu dana zaposlili novih 28.000 ljudi, razvili smo nove mehanizme, formirali Razvojnu agenciju koja daje nove podsticaje, podigli smo nivo plasmana preko Razvojnog fonda Vojvodine, izgradili smo nove industrijske zone kojih ranije nije bilo, kao naprimer u Somboru, Rumi, Horgošu, Šidu gde smo bukvalno na samoj granici obeležija Sremskog fronta formirali novu industrijsku zonu, u Pančevo je došao čuveni CF. Jednostavno, mislim da je privredni razvoj najvažniji. Pogledajte statističke analize državnog Zavoda za statistiku koje govore o tome da je stanje ekonomije u Vojvodini, najbolje u Srbiji, ako se izuzme beogradski region.

Druga važna tačka je zdravstveni sistem. Mnogo smo radili na njegovoj rekonstrukciji i uložili tri milijarde i devesto miliona dinara. Znate, mi upravljamo sa 35 pravnih lica u sistemu zdravstvene zaštite, tu su 7 regionalnih bolnica, tri Instituta, veliki broj klinika. Klinički centar Vojvodina dobio je nove dijagnostičke aparate i gotovo da nema objekta u koji nismo ušli. Zašto ovi pre nas to nisu radili nije mi jasno.

Mnogo energije smo uložili i u podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju. Te podsticaje smo povećali za gotovo dve milijarde.

Takođe smo rekonstrisali javne finansije, nju pominjem kao četvrtu, ali je u stvari prva tačka po značaju. Zatekli smo ogromne dugove, Razvojnu banku Vojvodine, promašene investicije u gotovo svim sverama od Heterlenda, Klinike za ginekologiju i akušerstvo, nedovršene sportske hale u Inđiji i mnogo je takvih stvari bilo.

Eto u te četiri oblasti smo napravili rezultat. Naprimer zatekli smo budžet sa nešto više od 60 milijardi, a već sada pripremamo budžet za 2019. sa više od 74 milijarde. Veoma je značajan podatak da smo taj takozvani kapitalni indeks, dakle ono što trošimo na investicije digli sa 23.5 procenata na 40 i nadam se da će taj procenat narednih godina još rasti.

Kada smo kod finansija, značili to da sada možemo reći da je Vojvodina finansijski zdrava i stabilna?

Da, možemo. Uspeli smo da vratimo dobar deo nasleđenih dugova, deo da refinansiramo i da to plaćanje prolongiramo na duži period. Obezbedili smo privredni rast i taj naš zajednički rad sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Vladom Srbije, Razvojnom agencijom Vojvodine i Razvojnom agencijom Srbije doveo je do toga da smo ojačali javne finansije i onda ima mnogo više sredstava za sve druge oblasti, kulturu, socijanlnu zaštitu. Prvi put smo posle ko zna koliko godina ušli u gotovo sve objekte sistema socijalne zaštite, gerontološke centre, domove za decu... U 27 objekata se u ovom trenutku izvode radovi i poboljšavaju se uslovi za rad svih.

Pomenuli ste neke promašene investicije iz administracije Bojana Pajtića, kada ste došli na čelo pokrajinske vlade rekli ste da ste zatekli haos i najavili ste pokretanje raznih istraga, dokle se stiglo s tim i da li ćemo i kada dobiti odgovorne za vršenje pojedinih krivičnih dela?

Nažalost ta dokumentacija je završila u nekim mračnim lavirintima na relaciji tužilaštvo - sud. Ne mogu da kažem da policija nije odradila svoj posao. Radi ilustracije rećiću da je samo u slučaju malverzacija u Fondu za nove tehnologije gde je reč o tri milijarde dinara, policija podnela 101 krivičnu prijavu. Ne postoji slučaj u Srbiji gde je za jednu stvar u jednom fondu podneseno toliko broj krivičnih prijava. Od 101 krivične prijave u ovom trenutku se vodi samo jedan sudski postupak.

Od 101 krivične prijave samo jedna je završila na sudu?

Baš tako. Ima još desetak onih koje je tužilaštvo prihvatilo i u tim postupcima se vode predistražne radnje. To dovoljno govori o onom mračnom lavirintu o kome sam govorio i to verovatno predstavlja najveću slabost Srbije o čemu, na kraju krajeva javno govore i predsednik, premijerka, ministarka pravde.

Neverovatno je da taj mračni lavirint ne daje odgovore na pitanja da li su tačni ili nisu navodi iz prijava i da znamo čime raspolažemo. Ovako se svi nalazimo u jednom vakumu. Imamo i Heterlend gde je nestalo 150 miliona dinara, zatim Kliniku za ginekologiju i akušerstvo gde se još od 2014. godine vodi postupak u kome je nestalo prema nalazima sudskog veštaka 220 miliona dinara. Tu je i slučaj nedovršene hale u Inđiji gde je takođe nestala ogromna suma novca, imamo bezbroj takvih primera. Mi smo učinili sve što smo mogli, obaveštavali, podnosili inicijative, ali naša nadležnost nije da bilo šta činimo u istražnim radnjama ili sudskim. Možemo samo da konstatujemo ogorčenost.

Glavno pitanje decenijama unazad glavno pitanje u Vojvodini je: "Di su naši novci?" Da li danas stanovnici Vojvodine znaju gde ide njihov novac?

Prema činjenicama koje su javno svima dostupne da danas građani koji žive u Vojvodini mogu da naprave jasnu razliku u odnosu na raniji period i ovaj danas. Mi pre svega nemamo nijednu promašenu investiciju, jer da imamo javnost bi to odmah saznala, za razliku od toga u prethodnoj administraciji svaka investicija bila bi takva i svakog meseca imali smo po neki slučaj promašene investicije. Podsetiću vas i na aferu Razvojne banke gde je 150 miliona evra plasmana ove banke za koje je garantovala posebnim zaduženjima Skupština Vojvodine i pokrajinska vlada otišlo u privatne džepove.

To je između ostalog i razlog stečaja Razvojne banke Vojvodine. Ono što žrlim da kažem je to, da smo osigurali da novac građana odlazi u sfere ili u potrebe koje će građani prepoznati. Drugo osigurali smo da Vlada Srbije iz svojih fondova osigurava velike projekte koje se izvode na teritoriji Vojvodine, što ranije nije bio slučaj. Danas Vlada Srbije finansira i prugu do Novog Sada, kasnije i do Subotice. Takođe Vlada Srbije na naš zahtev finansira i velike saobraćajne infrastrukturne projekte, ulaganje u industrijske zone...

Mi smo kroz zajedničke godišnje planove, a o tome će biti razgovora na zajedničkoj sednici dve vlade u oktobru, osigurali dodatni novac iz državnih fondova koji će biti uložen u Vojvodinu. Svim tim stvarima smo uradili konkretne stvari na jačanju finansija, većem investiranju u Vojvodini i eliminisali smo tu višegodišnju priču o nedostatku para.

Ono što treba da se uradi, ne zbog mene, ne zbog politike, već zbog predvidivosti modela trošenja novca jeste da se donese Zakon o finansiranju koji bi bio u funkciji ekonomskog razvoja. To bi u potpunosti izbacio iz ruku argumente tih koji to stalno govore i tu priču koriste kao poslednji metar rova između Vojvodine i centralne Srbije ili kako to kažu Novog Sada i Beograda. Ja ne želim da takvu politiku podela vodim i odbacujem tu vrstu politike koja je bila na sceni punih 16 godina. Moji saradnici i ja vodimo politiku konkretnih dela za Vojvodinu, a ne praznih reči i na to smo veoma ponosni.

Svedoci smo stalnih vesti o kvalitetu, odnosno nekvalitetu pijaće vode po mnogim mestima u Vojvodini. Šta se konkretno radi po tom gorućem pitanju?

Radimo veoma konkretno. Na našu inicijativu država je završila projekat izgradnje postrojenja u Vršcu i očekujemo uskoro da ubrzo to postrojenje pustimo u rad. Na samom smo kraju završetka postrojenja u Kovačici i Novom Bečeju. U fazi pripreme su i postrojenja za mnoge druge gradove. To je jedan od gorućih problema. Isto tako kada je reč o zaštiti životne sredine i o otpadnim vodama država je završila postrojenje u Vrbasu, a mi ćemo za sledeću godinu i to pripremamo raditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, a na našu inicijativu država će raditi i u Srbobranu i Temerinu.

To je plan za naredne dve godine. Veliki problem nam je Zrenjanin koji je ušao u jednu formalnu avanturu kada je napravio aranžman sa jednom privatnom kompanijom o izgradnji postrojenja za preradu vode. To je sada pitanje koje Vlada Srbije zajedno sa lokalnom samoupravom pokušava da reši jer suštinski rezultati koje to postrojenje uspeva da uradi su u onim granicama koje se i očekuju za pijaću vodu. Međutim formalno, gledajući prema odredbama zakona takvo postrojenje ne može biti u privatnim rukama što je recidiv nekog starog vremena, tačnije odredba Zakona o komunalnim delatnostima iz vremena kada je sve bilo državno. To je jedan formalni zid koji se pojavio.

Mislim da ćemo u narednih 5 do 7 godina uspeti delimično da rešimo problem, tu pre svega mislim na opštine koje su najugroženije po tom pitanju.

Kada smo kod zidova, najveći udar na Novi Sad i na pokrajinsku vladu jeste priča oko rušenja SPENS-a. Šta se zapravo događa i hoće li SPENS biti srušen?

Halabuka se digla zato što postoje političke stranke i njihovi predstavnici koji su navikli da troše, a ne da stvaraju. SPENS troši, u ovom trenutku on nema uslova za održavanje takmičenja i ne znam da li svi ti kritičari to znaju.

To je zbog tehničkih uslova klimatizacije. Imali smo krajem maja kadetsko prvenstvo Evrope i to je bukvalno bilo na granici. Račun da se sanira sistem grejanja i hlađenja u ovom trenutku je 5 miliona evra. Sada kada sve to posmatramo i čovek laik bi rekao: "Čekajte treba da uložim 600.000.000 dinara samo za rekonstrukciju sistema grejanja i hlađenja onda počinjete da razmišljate o održivosti tog objekta. SPENS neće niko rušiti i to je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao.

Ono što je dobro je to što je počelo da se razmišlja o troškovima, o održivosti , o budućnosti. Ima mnogo među tom lažnom političkom elitom koji misle da sve pada s neba i koji nemaju pred sobom troškovnu stranu nekog objekta pa pričaju sve napamet. Nažalost dugo su bili na sceni i da nisu tolike neznalice očigledno je da tu postoji zla namera. nas je to neznanje puno koštalo. Ljudi koji ne znaju olako donose procene, rešenja i sl. U ovom trenutku SPENS je u ogromnim problemima i grad traga za modelom održivim za budućnost, a to znači da grad sve manje novca iz budžeta izdvaja za taj objekat i da se smanje troškovi.

Ima li takvog rešenja na vidiku?

U ovom trenutku Grad Novi Sad je raspisao konkurs za prve elemente budućeg privatnog javnog partnerstva to radi i Grad Beograd sa Sava centrom.

Videćemo šta će taj poziv doneti, ali u svakom slučaju dobro je da se to pitanje otvorilo da javnost shvati da su zaista veliki troškovi jednog objekta koji je zaista lep, koji je ponos Novog Sada, ponos Vojvodine ali koga sasvim sigurno ne treba otpisivati.

Kada smo kod sportske strane, izjavili ste da bi voleli da vaša vlada igra kao Barselona, da li danas možemo reći da ste ostvarili cilj?

Teško da to možemo reći, ali možemo napraviti poređenje sa onima koji su bili ovde pre nas. Oni su primali mnogo golova, mislim da su u tom veznom redu bili slabi i da nisu imali nijednog talentovanog igrača i mislim da su golovi koje su davali bili golovi koje su postizali najčešće iz prekida. Sada kada to prevedete sa fudbalskog jezika to znači da takvi golovi daju rezultat samo na kratak rok.

Moj tim ima i strategiju i taktiku. Mislim da na osnovu konkretnih rezultata koje smo postigli da smo mi davali golove iz igre. Prema tome razlika između mog tima i ekipe koju je 12 godina predvodio Pajtić je ogromna.

Funkcioner ste SNS, čitava prašina se podigla kada je Aleksandar Vučić najavio promene na čelu stranke, kakvo je Vaše mišljenje, treba li naprednjake i dalje da predvodi Vučić?

Moje mišljenje je veoma jasno, a ono glasi: "Ne samo da treba da ostane na čelu stranke, već treba da mu pružimo jaku podršku za novi predsednički mandat predsednika republike, što je veći ukupni interes Srbije!" Ti izbori su tu pred nama. 2020 i sam je predsednik Vučić najavio idu izbori, opozicija treba dobro da se pripremi kako bi osvojila koji procenat više, i ako sa ovom politikom koju vodi to im neće biti lako. Opozicija vodi politiku destrukcije i koja ima svoja obeležija, a to je opsednutost i mržnja prema jednom čoveku, a to je Aleksandar Vučić. To je, ipak dobro jer ćemo mi biti jači i bolji.

To je konkurentska borba, meni ih nije žao, voleo bih da imaju još manje glasova. Jer ako imate samo politiku koja je proistekla iz mržnje onda su oni zalutali i treba da se bave nekim drugim poslom. Zbog svega toga kažem da predsednik Srbije i u drugom mandatu treba da bude Aleksandar Vučić i da će on ukoliko ga podržimo svom snagom i ukoliko se svako od nas preispita tamo gde živi i radi da li je makar malo bolje nego što je bilo pre 5 godina, a ja sam uveren da u većini mesta to jeste on (Vučić) ostvariti ubedljivu pobedu.

Kada smo kod preispitivanja, Darko Glišić rekao je da bi mnogi naprednjaci trebalo da se zapitaju kako su na pojedine funkcije došli, s druge strane Maja Gojković izjavila je da su pojedini članovi SNS predugo u Vladi i da bi trebali da budu zamenjeni, kako to komentarišete?

Ja u načelu ne volim da komentarišem dešavanja unutar stranke. Pripadam onoj staroj školi koja voli da se teme unutar stranke definišu i da van javnosti unutar organa diskutujemo o svemu, otvorimo argumente i da kada dođemo do zaključaka o tome obavestimo javnost. Najbolje izlaganje na sednici GO SNS-a, i ako ga mnogi nisu dobro shvatili imao je gospodin Aleksa Jokić koji je sve objasnio u jednoj rečenici: "Za uspeh Srbije, a samim tim i za uspeh SNS najvažnije je da svako na svom radnom mestu uradi malo više i malo bolje u odnosu na ono što je radio protekli dan, mesec i godinu dana. I da svako u svojoj nadležnosti predlaže i donosi mere koje su u korist uspeha Srbije, a samim tim i za SNS".

Očekuje nas burno vreme, ali mislim da u tu utakmicu ulazimo potpuno spremni, nemamo čega da se stidimo, država napreduje, sad možda to nije tempo koji građani priželjkuju, ali imajući u vidu sve ono što je zatečeno to je i tekako dobar tempo i bio bi rizik pre svega za građane, uveren sam prepustiti nekom drugom vođenje zemlje. Naročito ako su to oni koji ne umeju da pronađu politički put, a to su oni koji su skloni zaduživanju radi potrošnje, rizičnim investicijama, privatizaciji i pljački, oni bi jednostavno sve srušili.

Iznenadili ste javnost kada se odjednom pojavila zbirka pesama koje je napisao Igor Mirović, otkuda vi u poeziji?

Poezija je moja stara ljubav, nju sam zavoleo još kao srednjoškolac i bio sam svojevremeno učesnik majskih pesnika srednjoškolaca u Kikindi. Tako sam i počeo da pišem pesme, to je bilo 1986. godine. Objavio sam dve knjige, u pripremi je treća. Moj izdavač je Banatski kulturni centar i samo čeka da završim svoju treću zbirku. To je neka mladalačka, rana rekao bih opsesija, a verujem i neki dar koji čovek nosi sa sobom, koji samja nasledio od oca.

Imate li u tom pesništvu uzora?

Brojni su uzori koje sam imao još u mladosti, ali svakako to je naš veliki pesnik Branko Miljković, tu su i mnogi drugi velikani uz koje sam rastao i koji su na mene ostavili veliki trag. Naravno tu su i naši klasici poput Dučića, Rakića, Disa, ali i Tin Vujević koja je jedna velika gromada.

Kurir.rs/Espreso/Darko Zlojturo/Foto: Zorana Jevtić