Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić izjavila je da je usvajanje seta zakona o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga urađeno mahom za unutrašnju političku upotrebu, ali da i pored toga predstavlja veliku provokaciju Srbije, s namerom da se Beograd isključi iz dijaloga sa Prištinom.

Milić navodi da je usvajanje zakona samo prvi korak procesa koji će trajati desetak godina, te da se i zato može gledati iz ugla unutrašnjih prilika, budući da je borba za opstanak na vlasti na Kosovu veoma dimanična i intenzivna, te da je bilo potrebno pokazati kosovskoj javnosti još jedan primer "državotvornosti" u trenutku kada je očito da će i Kosovo morati da popusti u dijalogu sa Beogradom.

"Najbinije je da se niko ne uplaši na Kosovu, potogovo ne srpska zajednica, da nema zapaljive retorike i da Srbija izdrži ovu provokaciju i to izuzetno veliku i neprijatnu, da pusti da bezbednosnu situaciju na Kosovu realizuju oni koji su za to nadležni, pre svega Kfor i da ne naseda na provokaciju koja bi je izbacila iz nastavka dijaloga pod okriljem EU", kaže Milić za Tanjug.

Ona veruje da je usvajanje zakona takođe lukav manevar s ciljem da se srpska strana pokaže kao ta koja ne želi dalje pregovore.

"Dobro je što Srbija nije ni na koji neprimeren način za sada reagovala. Mislim da sada treba imati dobru veru i u zvaničnike EU, koji vode proces dijaloga, ali i u NATO i Kfor", rekla je Milić.

Upitana kako tumači izjavu NATO zvaničnika da će alijansa morati da preispita nivo angažovanja na Kosovu ukoliko se promeni mandat sadašnjih KBS, Milić podseća da Kosovo nije ni u Partnerstvu za mir, a da njihovi zvaničnici često šalju poruke javnosti da su korak bliže NATO.

"Na neki način je poslata poruka obema stranama na Kosovu da - ako želite političku podršku i ako svojoj javnosti tvrdite da ste korak bliže i da ste maltene postali članovi NATO - to i nije tako i da na to moraju da obrate pažnju", rekla je Milić.

Kad je reč o stavu SAD, ona veruje da je za Vašington problematičan način na koji je počela transformacija kosovskih bezbednosnih službi u oružane, ali i trenutak kada se to dešava. Milić navodi da je činjenica da države koje su priznale Kosovo ne osporavaju pravo Kosovu da ima svoje oružane snage, ali da je sasvim drugo pitanje kada te snage i na koji način počinju da funkcionišu.

"Sada je problematičan način na koji je to urađeno, a rekla bih da je problematičan i tajming. SAD jesu najveća zemlja članica NATO, ali ne verujem da bi zbog Kosova i kosovskih oružanih snaga radile bilo šta iza leđa zvaničnika NATO", kaže Milić.

Ona podseća na poruke iz NATO da transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga mora da bude u saglasnosti sa svim zajednicama na Kosovu i ne samo sa NATO, nego i sa zemljama članicama, od kojih četiri važne države nisu priznale Kosovo.

(Kurir.rs/Tanjug)