KAJL SKAT IZJAVIO SAUČEŠĆE PORODICAMA POGINULIH U NATO BOMBARDOVANJU: Srbija i SAD su se 90-tih našle na suprotnim stranama

Američki ambasador Kajl Skat je u Beogradu izrazio saučešće porodicama poginulih u ratovima devedesetih, uključujući i one koji su stradali u vazdušnim napadima NATO snaga 1999. godine.

"Tokom kratkog perioda devedesetih, američka vlada i vlada Jugoslavije pod (Slobodanom) Miloševićem našle su se na suprotnim stranama. Iako na to gledamo kao na trenutno skretanje sa dugogodišnjeg puta savezništva i prijateljstva među našim državama, ipak je i to deo naše zajedničke istorije", rekao je Skat.

On je rekao da su u balkanskim ratovima devedesetih godina, hiljade nevinih civila poginule "u bezumnom ratnom nasilju" i dodao da je danas blizu mesta na kojem je zalutala NATO bomba 1999. godine "tragično ugasila tri nedužna života".

"Želim da ovom prilikom izrazim saučešče porodicama poginulih u ratovima iz devedesetih, uključujući i one koji su stradali u vazdušnim napadima NATO snaga", rekao je Skat.

Ambasador SAD je zajedno sa pomoćnikom gradonačelnika Andrejom Mladenovićem položio venac na spomenik američkoj doktorki Rozali Sloter Morton koja je pomagala Srbiji u Prvom svetskom ratu, u sklopu obeležavanja 100. godišnjice njegovog završetka. On je rekao da s gradom Beogradom s ponosom obeležava kraj "rata koji je doneo neizrecivu patnju i opustošio čitav evropski kontinent u parku koji je poneo ime Amerikanke koja je posvetila svoj život pomaganju Srbima i Srbiji da opstanu".

"Mi danas obeležavamo kraj jednog rata koji je doneo neizrecivu patnju i opustošio čitav Evropski kontinent. To činimo na mestu posvećenom jednoj Amerikanki koja je posvetila svoj život pomaganju Srbima i Srbiji da opstanu. Ali na ovom mestu se čuje i eho ne samo tog perioda, nego i nekih drugih perioda u odnosima između naših zemalja. Iza mene se nalazi tek renoviran operativni blok bolnice 'Dragiša Mišović' koji je nedavno obnovljen nakon što je prethodno izgoreo u velikom požaru. U toj zgradi je sada i moderna operaciona sala zahvaljujući sredstvima koja su data kao poklon američkog naroda", rekao je Skat.

Skat je rekao da se "prijateljstvo naroda Srbije i Amerike kalilo u kotlu Prvog svetskog rata" i da je ove godine već obeležena stogodišnjica datuma kada je predsednik Vudro Vilson podigao srpsku zastavu na jarbol iznad Bele kuće u znak američkog poštovanja i solidarnosti sa ogromnim žrtvama srpskog naroda u tom ratu, rekao je.

Amerčki ambasador je naveo i da su "hiljade Amerikanaca srpskog porekla pristupile Srpskoj vojsci kao dobrovoljci i ratovali na Solunskom frontu, patriote poput Mejbl Grujić prikupljale su novac za pomoć srpskom narodu, veliki umetnici poput vajarke Malvine Hofman su svojim radovima pozivali na pružanje podrške našim srpskim saveznicima, a Mihajlo Pupin je organizovao medicinske ekipe američkih dobrovoljaca da priteknu u pomoć srpskom narodu".

Prema njegovim rečima doktorka Rozali Morton pridružila se lekarim i bolničarkama koji su radili u poslednjoj preostaloj bolnici u Beogradu i ostala ovde i nakon završetka rata kako bi osnovala prvu žensku bolnicu u Beogradu i pomagala u obučavanju nove generacije srpskih lekara a ostao je i filantrop Džon Frotingem da bi osnivao domove za ratnu siročad.

U Drugom svetskom ratu, rekao je Skat, SAD i Srbija su ponovo bili saveznici, Srbi su platili strahovitu cenu svog otpora nacistima, ali uprkos tome, mnogo ih je stavilo život na kocku kako bi spasilo 500 pripadnika američkih i drugih savezničkih snaga oborenih iznad Jugoslavije sve do njihove evakuacije u operaciji Vazdušni most zvani Haljard (Halyard) 1944. godine.

I posle Drugog svetskog rata, nakon što je Moskva izbacila Jugoslaviju iz Kominterne i nametnula razorne sankcije protiv ovog naroda, opet je američka humanitarna pomoć hranila ovu zemlju. I nakon pada Slobodana Miloševića, SAD su pritekle u pomoć srpskom narodu, obezbedivši preko milijardu dolara pomoći od američkog naroda za stotine projekata namenjenih svim slojevima stanovništva na čitavoj teritoriji ove velike nacije, rekao je ambasador SAD.

(Kurir.rs/Beta)