To će, kako ističe KIPRED, tom delu Kosova dati dodatnu autonomiju i izazvati nestabilnost na Balkanu.

PRIŠTINA - Problem severa Kosova biće rešen u budućem političkom dijalogu po takozvanom paketu "Ahtisari plus", navodi se analizi Instituta za razvoj politika u Prištini.

To će, kako ističe KIPRED, tom delu Kosova dati dodatnu autonomiju i izazvati nestabilnost na Balkanu.

Prema analizi, to će "slomiti" funkcionalnost Kosova kao "normalne države" i imaće nepoželjne efekte na susede, i to u Preševskoj dolini (opštine na jugu Srbije gde žive Albanci), Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Po analizi, takvo potencijalno rešenje za sever će dovesti do stvaranja dva monoetnička entiteta - Srba i Albanaca, u državi koja će postati nefukcionalna, kao što je BiH. Dodaje se da bi se u tom slučaju, Srbi južno od Ibra selili na sever Kosova, a Albanci bi masovno odlazili u suprotnom smeru, ka jugu.

"Kao rezultat svega toga, nezadovoljstvo među kosovskim Albancima će porasti i neće ostati netaknute ni Preševska dolina, Makedonija i Bosna. U Preševskoj dolini će biti zahteva za reciprocitetom, ali u ovom izveštaju se naglašava da su Albanci iz doline ostavljeni po strani i bez podrške od političkog rukovodstva na Kosovu od završetka sukoba 2001. godine", naveo je KIPRED.

Dodaje se da će zbog toga Albanci sa juga Srbije migrirati na Kosovo i u Evropu i da se to već vidi u opštini Medveđa gde je ostalo 500 od oko 3.000 Albanaca. U analizi se procenjuje da će srednjoročno ta politika dovesti do stvaranja osnove za potpunu reviziju svih sadašnjih granica u regionu.

"Albanci, kako je trenutno stanje, nisu spremni za stvaranje ovog scenarija, postojanje Makedonije u celini će biti ugroženo, a BiH će verovatno biti rasformirana. Ove se promene u regionu neće mirno dogoditi", navodi se u analizi.

Dodaje se da su zapadne sile "umorne" od Balkana i "vide odnos Srbije i Kosova kao poslednje nerešeno pitanje u regionu i traže 'normalizaciju' odnosa dve zemlje, bez međusobnog priznavanja".

Prema autorima, cena te normalizacije je autonomija za sever Kosova. S obzirom na regionalnu dinamiku, ta autonomija će voditi većoj nestabilnosti.

"To će stvoriti prostor za novo međunarodno angažovanje nakon pet do 10 godina, ali sa mnogo manje legitimiteta i poverenja od strane lokalnih i regionalnih igrača i naroda", zaključuje se u analizi.

Autori dodaju da ovaj scenario postaje još opasniji imajući u vidu promenu fokusa interesa SAD iz Evrope ka Aziji i Pacifiku, što će ostaviti problem Balkana u rukama EU.

"Evropska unija, podeljena i nespremna u pristupu prema Balkanu – kao i pre 20 godina, i sa svojim unutrašnjim problemima, biće još nesposobnija da se bavi problemom kakav je Balkan. KIPRED ne podržava nikakvu dodatnu autonomiju za sever Kosova i protivi se da to pitanje ili bilo koje unutrašnje pitanje bude deo političkog dijaloga sa Srbijom", zaključuje se u analizi.