Nadležni mogu da dođu do svakog dokumenta, ako žele, i da vide ko je odgovoran za gubitke od šest miliona evra, poručuju Igor Mirović i Ivan Ninić

Fond za razvoj Srbije i Fond za razvoj Vojvodine služili su kao protočni bojleri za finansiranje političkih kampanja prethodne vlasti i nije slučajno što su baš ta dva fonda osnivači Tesla banke, tvrdi direktor Centra za vladavinu prava Ivan Ninić.


Tesla banka, koja je osnovana 2011. na inicijativu Milorada Pupovca, lidera Srba iz Hrvatske, a osnivački udeo od ukupno tri miliona evra dali su Fond za razvoj Srbije i Fond za razvoj Vojvodine, početkom 2018. otišla je u stečaj, a njenim poslovanjem se u svojoj knjizi (objavljenoj pre dva dana) bavi i Martina Dalić, bivša potpredsednica vlade Hrvatske.

Jedan od hrvatskih deoničara banke, vlasnik "Sladorane" Marinko Zadro još 2013. pitao je da li je tačno da novac ide Demokratskoj stranci Borisa Tadića. Odgovor na ovo pitanje nikad nije stigao, a Ninić u razgovoru za Kurir navodi da tužilaštvo Srbije treba da se pozabavi ovim slučajem.

Ninić kaže da su pomenuti fondovi služili za plasiranje novca za koji se zna da nikada neće biti vraćen, kao i da se nikada neće utvrditi lična odgovornost u slučaju da se novac nezakonito potroši.

0208--damir-dervisagic.jpg
Foto: Damir Dervišagić

- Ti fondovi su bili protočni bojleri za finansiranje političkih kampanja tadašnje vlasti i privatnih aranžmana pojedinaca koji su upravljali tim novcem. Tužilaštvo bi moralo da formira predmet i krene s predistražnim postupkom. Sve ovo miriše na Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine, a svi znamo šta je to - društvo u kabinetu donese odluku šta će da radi i sve se prevali preko grbače naroda, a nikad se ne sazna ko je odgovoran - navodi on.


Pupovac, od koga je i potekla ideja o formiranju banke, bio je tri godine na čelu Nadzornog odbora, iako je to bio sukob interesa, o čemu u svojoj knjizi "Agrokor - slom ortačkog kapitalizma" piše Dalićeva.


Bivša potpredsednica hrvatske vlade i ministarka privrede u razgovoru za Kurir kaže da je sve što je znala o poslovanju Tesla banke i kršenju zakona u vezi s tom finansijskom institucijom navela u knjizi.

0202-beta.jpg
Foto: Beta


Na pitanje zašto se žmurilo na Pupovčevo kršenje zakona tri godine, te kako je došlo do toga da i Ivica Todorić bude jedan od deoničara banke, ona kaže:


- Ne znam kako je došao da bude deoničar, ali znam da je Pupovac bio u Nadzornom odboru iako je to sukob interesa. "Agrokor" je bio deoničar i sledom tog zakona takve povezanosti bi se, kao što sam napisala i u knjizi, mogle smatrati sukobom interesa.


Ukupni gubici Tesla banke, otkako je osnovana, iznose oko šest miliona evra. Deo dugova banke se prelio i na Razvojni fond Vojvodine (osnovan 2013), odnosno Vladu Vojvodine, koja je osnivač tog fonda.

Katarina Blagović/Foto:Kurir


Matijević
Sve nas interesuje gde su naše pare

Petar Matijević, vlasnik industrije mesa "Matijević", bio je jedan od deoničara Tesla banke, a u razgovoru za Kurir kaže da je dao 100.000 evra kad je banka osnovana.

- Odmah sam video da to neće dobro raditi. Banka je imala mali osnivački kapital i nismo mogli da budemo konkurentni svetskim bankama u Hrvatskoj. Drugo, za banku je iznajmljena neka skupa zgrada, bilo je mnogo administracije, oko 30 zaposlenih, bili su joj veći rashodi od prihoda - kaže Matijević, a na pitanje da li je on izgubio taj svoj kapital, kaže:
- Normalno da sam izgubio, neću ga više nikad videti. Sve nas interesuje gde su naše pare. Ne može se tako osnivati banka, politika lokalna da osniva banku, i uzeti za direktore propale bankare.

screenshot-1.jpg
Foto: Kurir


Tviter odgovori
Pajtić mašta o moru, Tadić kuka

Bojan Pajtić nije prekjuče odgovorio na pitanja Kurira, ali je zato juče na Tviteru, uz link s našeg sajta o Tesla banci, napisao "more, more", očigledno aludirajući da će da nas tuži, dobije na sudu i novcem od presude ode na letovanje.

Boris Tadić je prekjuče kasno po podne odgovorio na pitanja, ali je onda uveče odlučio da ih "povuče". Na Tviteru je juče, uz naslovnu stranu našeg lista, napisao da je to klasična škola nacističke propagande, kao i da je kriminalizovan preko tabloida, prenebegavajući činjenicu da je na aferu "Tesla banka" podsetila hrvatska političarka, a da su o sumnjivom poslovanju banke u više navrata pisali gotovo svi mediji u Srbiji i Hrvatskoj.

Kurir je juče poslao pitanja i Slađani Backović, direktorki Fonda za razvoj Srbije, ali do zaključenja broja odgovori nisu stigli.