VUČIĆ NA SVEČANOJ AKADEMIJI POVODOM GODIŠNJICE OSLOBAĐANJA BEOGRADA: Mi smo generacija koja svojim potomcima treba da ostavi zalog za budućnost

BEOGRAD - Svečanom akademijom u Beogradu povodom 100 godina od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom u ratu, kojoj prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, večeras se završava manifestacije "Dani slobode".

- Na današnji dan pre stotinu godina junačka srpska vojska oslobodila je Beograd. Oslobađali su jug Srbije od Vranja do Niša iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra. Pustoš opljačkanog grada zatekli su oslobodioci Beograda. Zatekli su neuništivi slobodarski duh građana. Doći do Beograda značilo je doći do slobode. Ući u Beograd značilo je vratiti Srbiju građanima. I nisu oni samo tada na sanduke sa municijom ispisali ono "ne štedi". Ispisali su na svoje ruke, na svoje živote. Beograd je toliko vredeo. Srbija je toliko i još više vredela - započeo je svoje obraćanje predsednik Srbije.

- Kada bi svakom nastradalom odali po minut, samo jedan minut ćutanja, ćutali bismo 866 dana. Deo slobode i nesalomiv moral vodili su srpskih narod poritv protivnika. Rodoljublje, hrabrost i žilavost odlučili su da Srbi izađu kao pobednici.

- Danas, sto godina kasnije, Bojović, Mišić, Stepa, Aleksandar i Putnik, svaka položena glava za Srbiju jesu obaveze. Oni su verovali u naša sledeća pokolenja. Oni su sve to uradili i nas i Srbiju ostavili da bismo stvorili nešto još lepše. Životi za Srbiju i Beograd dati su tada.

- Danas, nakon velike i predivne pobede, Srbija stoji uspravna, ponosna i suverena, a obraz Beograda je svetao. Ova Srbija mukotrpno čuva svoju nezavisnst i vojnu neutralnost, i ne da nikome da u to dira. Mi smo generacija koja treba da svojim potomcima budemo ponos, a da im ostavimo zalog za budućnost. Učinićemo ovaj grad još lepšim, većim i bogatijim, baš kao i celu Srbiju. I njihov i naš Beograd ima svetao obraz. Za nas je najvažnije da čuvamo mir. Samo u miru možemo da radimo i uzdižemo našu predivnu Srbiju. Kao što smo i pre sto godina uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo i sada ako neko u našu Srbiju dira - završio je obraćanje predsednik Vučić.

On je ocenio da je zbog svoje žrtve, Srbija stekla velike prijatelje i saveznike širom sveta poput Arčibalda Rajsa, grčkog političara Elefteriosa Venzileosa, koji je uprkos protivljenju svog kralja omogućio da se vojska Srbije evakuiše na Krf, ili tadašnjeg predsednika SAD Vudroua Vilsona, koji je pre oslobodjenja Beograda za Njujork Tajms dao intervju pod naslovom "Slavimo Kosovo kao dan časti".

On je dodao i da niko za sobom nije "ostavio toliki dug kao ta vojska seljaka, onih koji su kod kuće ostavili plugove i kose, i koji su otišli u istoriju", a da je Srbija danas dokaz "da li je sve to vredelo".

"Sada je naš red da pokažemo da (ta žrtva) jeste vredela. Sve ostalo bi obemislilo naš rad, sve ostalo bi bilo skrnavljenje uspomena na njih. Srbija napokon upoznaje svoje mane i svoje vrline, uvećavamo svoje blagostanje, uvažavajući druge i poštujući sebe. Beograd ćemo učiniti lepšim i bogatijim, kao i ostalu Srbiju", rekao je Vučić.

Manifestacija Dani slobode je obuhvatila niz događaja kojima je ove godine, osim oslobođenja Beograda u Prvom svetskom, obeleženo i 74 godine od oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu.

Akademiji u velikoj dvorani Centra "Sava" prisustvuju i predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, ministri u Vladi Srbije Zorana Mihajlović, Siniša Mali, Nela Kuburović, Branko Ružić, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Aleksandar Antić, Zoran Djorđević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijerka RS Željka Cvijanović, kao i predstavnici vojske, crkava, javnog i kulturnog života.

Svečana akademija je počela intoniranjem državne himne i kratkim filmom o dešavanjima u Srbiji za vreme Velikog rata.

Nakon obraćanja predsednika Vučića, uslediće premijera filma "Zaspanka za vojnika".

Danas je u školama prvi čas bio posvećen ovoj temi, a na Novom groblju na Spomen-kostrurnici branilaca Beograda održan je pomen i položeno cveće, dok je na platou ispred Skupštne grada priređen scensko-muzički spektakl "Beogradske sene".

Vence su na Francuskom vojnom groblju i na Spomen kosturnici braniocima Beograda na Novom groblju položili, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, državni sekretar Ministarstva francuske vojske Ženejev Darijesek i američki ambasador Kajl Skot.

Beograd je tokom Prvog svetskog rata pretrpeo velika razaranja. Od ofanzivnih dejstava grad je stradao u razdoblju od početka rata do oktobra 1915. godine, kada je osvojen u zajedničkom napadu nemačke i austrougarske vojske.

Samo u jednom danu na grad je ispaljeno oko 30.000 granata.

Život stanovnika Beograda za vreme okupacije bio je veoma težak, a najveći broj ljudi nije imao nikakvih sredstava za život, a sam grad je bio izložen pljački.

Po završenim operacijama oko Beograda i severnim delovima Srbije 1915. godine, nastupilo je interniranje i odvođenje srpskog življa u koncentracione logore u unutrašnjost Austrougarske. Na Kalemegdanu i Topčideru nalazili su se logori interniraca i ratnih zarobljenika.

Beograđani nisu smeli da se udaljavaju iz grada bez posebne dozvole.

Najčešći vidovi otpora stanovništva bili su sabotaže, odbijanje rada na prinudnim poslovima, širenje vesti o skorom oslobođenju, bekstva iz logora...

Nakon proboja Solunskog fronta, sredinom septembra 1918, stvoreni su svi uslovi da srpska vojska, uz pomoć saveznika, preduzme ofanzivu za oslobođenje zemlje i prestonice.

Prethodnica Prve srpske armije stigla je do Beograda krajem oktobra. Neprijatelj nije imao nameru da brani grad, tako da su se u njemu nalazile samo malobrojne nemačke trupe koje su se spremale za povlačenje.

Pre konačnog povlačenja, nemački vojnici su opljačkali sve radnje od Slavije do Terazija, prekinuli snabdevanje vodom i strujom i digli u vazduh železnički most na Savi.

Prestonica je konačno oslobođena 1. novembra 1918. godine. Posle tačno dva meseca i 800 kilometara pređenog puta, tog dana u prepodnevnim časovima srpske jedinice pod komandom vojvode Petar Bojovića ušle u grad.

Iako je Beograd pružao sliku razorenog i opljačkanog grada, stanovnici su sa velikom radošću dočekali slobodu.

(Kurir.rs/Tanjug)