RUSKI ANALITIČAR O RUKOVANJU PUTINA I TAČIJA: Rusija nije zainteresovana da Beograd prizna Kosovo zato što bi tako ceo Balkan mogao da bude u NATO

MOSKVA - U Kremlju nisu isključivali mogućnost da će na obeležavanju godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu biti i kratkih susreta "s nogu" ruskog lidera Vladimira Putina sa ostalim učesnicima, u koje se može ubrojati i kratak susret Putina s predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, piše ruski portal Vzgljad.

Što se tiče Tačija, on "uspešno koristi svoje prisustvo na pariskom skupu, izmedju ostalog, da bi potvrdio sopstvenu težinu u međunarodnoj politici", navodi portal.

"Tači ide i komunicira s velikim ljudima i piše o tome na Tviteru", naveo je Enelgardt, dodavši da i u samoj Prištini sada nije baš najpovoljnija situacija i da predsednik ima konflikte sa premijerom i drugim lokalnim političarima.

"Potrebno mu je da demonstrira i svoju aktivnost i svoje uspehe u međunarodnoj politici, da svima pokaže da ima realnu međunarodnu težinu i da će biti pogrešno da se takav čovek izgura sa političke scene", ocenio je ruski analitičar.

Korist za bivšeg ratnog komandanta je jasna, ali da li Rusija ima koristi od činjenice da se Tači sopstvenim naporom sreo sa ruskim liderom i da je taj susret dospeo u centar pažnje, dodaje portal.

Po mišljenju Enelgardta, postoji opasnost da će "tu istoriju sada naduvavati (uključujući i u Srbiji) pre svega oni koji ne žele dobro Moskvi - kako bi na Rusiju i ruskog predsednika prebacili odgovornost za moguće teške ustupke u pregovorima Beograda i Prištine o priznanju nezavisnosti Kosova".

Oni koji imaju korist od "prebacivanja odgovornosti" za iznuđene ustupke Srba kosovskim Albancima, "očigledno će pokušati da poprave svoj imidž i da pokušaju da pokvare ugled i uticaj Rusije u regionu", smatra analitičar.

On je ocenio da je Moskva do sada vodila racionalnu politiku u odnosu na Srbiju, insistirajući na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Analitičar dodaje da ta politika omogućava Beogradu da iole brani svoj interes na Kosovu, ali da s druge strane, Moskva "ne dozvoljava srpskim vlastima da padnu pod uticaj Zapada".

"Na primer, pre mesec dana Vučić je došao u Moskvu i predstavljao svoju ideju faktičkog priznanja kosovske nezavisnosti i dobio negativan odgovor. A osnovni deo Vučićevog biračkog tela je 'rusofilski'. I logično, Vučić nije mogao da ne uzme u obzir moskovsko 'ne'", navodi Energadt.

Po njegovoj oceni, Rusija nije zainteresovana da Beograd prizna Kosovo, pre svega zato što bi to značilo da bi Kosovo moglo da postane članica NATO, posle čega sledi ulazak BiH.

"Cela teritorija Balkana se može naći u NATO. Za Rusiju, sa tačke gledišta njenih državnih interesa to postaje problematično", zaključio je Enelgardt.

Po mišljenju vojnog analitičara Jevgenija Krutkova, prisustvo Rusije u "kosovskom pitanju", znači da se Moskva ne udaljava od problema regiona a to daje šansu "rusofilskoj partiji" da utiče na rukovodstvo države i da ne dozvoli da se realizuje pomenuti scenario.

"Zato i rukovanje sa Tačijem može biti od koristi", ocenio je Krutikov za Vzgljad. On je dodao da to nije prvi slučaj kada se lider kosovskih Albanaca sreće sa predstavnicima ruske vlasti.

"Naravno, ne sa predsednikom. Ali je dolazio u Moskvu, bio je na razgovorima u Državnoj dumi. Niko ne govori da su toliko loši da se sa njima ne može razgovarati", rekao je Krutikov.

(Kurir.rs/Beta)