Situacija je neizvesna. U pitanju je glasanje i niko ne može da predvidi kakav će ishod biti. Srbija je iznela jake argumente, pod jedan - da bi neko postao član Interpola mora da bude član UN ili posmatrač u UN, što kosovske privremene institucije nisu.

Ne postoji pravni osnov da oni postanu članica Interpola. Drugi jak argument je taj što zvaničnici Srbije ističu da bi eventualnim članstvom poverljive informacije došle u ruke licima koja se nalaze na Interpolovim poternicama poput, recimo, Ramuša Haradinaja ili Agima Čekua.


Još je gore što bi te informacije upravo preko takvih lica bile dostupne i teroristima, uzimajući u obzir da je čitava brigada Islamske države u Iraku i Siriji sačinjena od kosovskih Albanaca i bosanskih muslimana. Takođe, da bi jedna država postala članica Interpola mora da glasa dve trećine članica od 193 zemlje.


S obzirom na to da je Vlada Srbije, tj. ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, obezbedila još 10 zemalja koje su priznale Kosovo da povuku priznanje, kada se pogleda matematički, Kosovo ne bi trebalo da ima dve trećine glasova.


Naravno, ovakav potez Prištine, kao i mnoge druge, treba tumačiti samo kao napore Prištine da ojačaju atribute svoje samoproglašene državnosti. Republika Srbija i sve njene institucije moraju da ulože maksimum diplomatskih aktivnosti, kao i lobiranja, kako bi Kosovo završilo u teritorijalnom integritetu Republike Srbije.


Posebno je važno istaći sve one aktivnosti koje su usmerene ka unapređenju srpsko-američkih odnosa, jer je očigledno da, što su bolji odnosi Beograda i Vašingtona, to je prištinskim krugovima sve gore i gore.


Naročito treba istaći pismo koje je uputio kongresmen Ted Po, jedan od najuticajnijih američkih kongresmena, američkom predsedniku Trampu sa pozivom da sledeće godine poseti Srbiju.


(Kurir/E.K. Foto: Dragana Udovičić)