ŠTRAHE OBJASNIO ZAŠTO JE GLASAO ZA PRIJEM KOSOVA U INTERPOL: A kad su ga pitali da odgovori Dačiću, MUK!
Ne sme se dogoditi da budu zapostavljeni srpski interesi, ali ja ne mogu da vodim srpsku, već austrijsku politiku, kaže austrijski vicekancelar i lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe, u pokušaju da za Tanjug objasni promenu svog stava i glas Beča za članstvo Kosova u Interpolu.
Austrija je, naime, podržala prijem Prištine u Interpol i to zahvaljujući podršci Štraheove FPO, iako je on samo par nedelja uoči odlučivanja u Interpolu srpskom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću obećao suprotno.
Razgovor sa vicekancelarom je vođen dan pre konferencije Interpola u Dubaiju, a na ponudu da naknadno prokomentariše oštre reči koje mu je uputio Dačić, posle debakla Prištine, izabrao je - da ne odgovori.
A na pitanje zašto je promenio stav, što mu zamera ne samo Beograd, već i veliki broj austrijskih Srba, njegovih glasača, kaže:
"Austrija je priznala Kosovo 2008. godine kada su vladu činile Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna sranka (OVP). Mi, 'slobodarci', smo uvek imali kritički stav i prema priznavanju nezavisnosti i prema članstvu Kosova u Interpolu. Međutim, u vladi smo morali da donesemo odluku na osnovu mišljenja eksperata. U tome je odlučujući bio stav kancelara, a zatim i Ministarstva unutrašnjih poslova, koji smatraju da je članstvo Kosova u Interpolu važno u borbi protiv prekograničnog kriminala", rekao je Štrahe u intervjuu vođenom uoči glasanja.
Vlada, ističe, uvek mora šire da sagledava stvari.
"Ja razumem poziciju Srbije, ali je neophodno na osnovu ekspertize, koja se zasniva na činjenicama, doneti procenu. Odluke se moraju donositi u zavisnosti od slučaja. Tako, na primer, kada je reč o vojsci Kosova, to odbijam, a kada se bude radilo o članstvu u Unesko treba stvar proceniti, jer postoje otvorena pitanja, opravdana kritika kada se imaju u vidu razaranja i paljenja srpskih crkava i manastira. Moralo bi da se proceniti koliko je rađeno na njihovoj obnovi. Bilo je nekog napretka, ali ne 100 odsto", kaže Štrahe.
Takođe, dodaje da se i pitanje vizne liberalizacije mora neutralno pratiti, posebno sa pozicije predsedavajućeg EU i na kraju se mora doneti odluka zasnovana na činjeničnom stanju.
Upitan da li bi prijem Kosova u Interpol otvorio još jednu mogućnost za pritisak i ucenjivanje Srbije da odustane od insistiranja na kompromisnom rešenju, sagovornik Tanjuga odgovara da je to nezamislivo i da bi to ceo sistem dovelo do apsurda.
"Nedavno sam primio potpredsednika kosovske vlade Dalibora Jevtića, kako bih razgovarao sa političkim predstavnikom Srba na Kosovu. Srbi sa Kosova bi morali više da se uključe u potragu za rešenjem. Trebalo bi saslušati njihove potrebe. Životni uslovi svih bi morali da se poboljšaju, pa tako i srpske manjine. Važno je osigurati ekonomski razvoj i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. Austrija kao predsedavajuća EU i neutralna zemlja trebalo bi da pomogne da medijacija napreduje. Jevtić mi je rekao za probleme oko Briselskog sporazuma i aktuelno pitanje oko povećanja taksi - to je mera protivna sporazumu. To su stvari koje želim da razmotrim sa kosovskim premijerom. Kada se sporazum zaključi, obe strane moraju da ga se pridržavaju", rekao je Štrahe.
Dodao je da to važi za sporazum CEFTA i odluku Prištine da uvede takse na robu iz Srbije, ali i za Zajednicu srpskih opština.
Smatra, kako je naveo, da je na kraju dijaloga potrebno i rešenje dve strane, pa ako treba, moguća je i promena granica.
"To bismo podržali, ako bi time došli do sveobuhvatnog paketa rešenja koji bi vodio ka međusobnom prihvatanju i tako bi se omogućilo pristupanje EU. Mi iz EU jasno kažemo da kroz dijalog mora da se postigne dogovor. Nećemo prihvatiti nijednu članicu koja ima nerešene konflikte", rekao je Štrahe.
Prema njegovim rečima, to se mora posmatrati u sveobuhvatnom kontekstu, jer su mir i stabilnost u interesu svih naroda, a to samo dijalog može da obezbedi.
U tom smislu, navodi on, Srbija je bez sumnje najvažnija zemlja na Balkanu, glavna snaga u regionu kada je reč o garanciji mira i stabilnosti, a ništa od toga nije moguće bez Srbije.
Na opasku da je upitno da li u aktuelnom kontekstu dijalog uopšte ima smisla, nakon stalnih provokacija i jednostranih poteza Prištine, odgovara da je potrebno voditi dijalog, jer je to jedini način da se nešto promeni.
"Ko odbija dijalog i ne želi za pregovarački sto, moraće da računa da ni njegov stav neće biti vidljiv", kaže vicekancelar Austrije.
Ističe da ima razumevanja za stav da formiranje kosovske vojske nije prihvatljivo.
"Kada je reč o Interpolu, to je drugačije, jer je reč o borbi protiv kriminala. Takav stav imamo i kada je reč o Palestini u Interpolu", insistira Sstrahe.
Postoji, kaže, još mnogo otvorenih pitanja, kao što je Rezolucija UN 1244, koja je otvoreno poglavlje.
"Zbog svega toga je potrebno nastaviti dijalog, preko kojeg se može doći do nekog rezultata, kao što je inicijativa o rešenju putem promene granica. Taj dogovor bio bio moguć samo ako bi Albanci i Srbi imali ista prava, ako bi se time obezbedili mir i stabilnost, i da obe strane prestanu međusobno da se miniraju", rekao je Štrahe.
Činjenica je, priznaje, da su postojale provokacije, poput krize oko Marka Đurića, iako je sporazumom predviđeno da nakon blagovremenog obaveštenja srpski političari mogu ući na Kosovo.
"U slučaju Marka Djurića sporazum nije poštovan. Došlo je do provokacije i krize, što je bilo potpuno nepotrebno. Takve stvari bi trebalo izbegavati. Sporazumi moraju da se primene i da se strane vrate za pregovarački sto. Ako se ne uspe u pronalaženju rešenja, neće biti ni pridruživanja Evropskoj uniji. To je uslov koji mora biti jasan obema stranama", poručio je Štrahe.
Na pitanje da li incijativa za korekcijom granica ili promene teritorija još ima šansu, imajući u vidu da je Nemačka bila protiv, kaže da je on uveren da ima, ukoliko se obe strane dogovore.
"Ako se obe strane dogovore, nema razloga da se to minira. Ako to rešava Gordijevski čvor, onda mora svakome biti u interesu, a posebno Nemačkoj, da podrži nešto što bi donelo održivi mir i stabilnost u regionu. Miniranje dogovorenog rešenja ugrozilo bi taj mir i stabilnost. Zato mislim da bi se tako nešto prihvatilo, kao što su SAD najavile, navodi sagovornik Tanjuga.
Upitan da li je menjao svoj stav da se rešenje kosovskog problema mora naći uz uvažavanje interesa Srba i da li je to pozicija koju zastupa i vlada Austrije, kaže da u austrijskoj vladi nijedna stranka nema apsolutnu većinu, a da koalicioni sporazum zahteva od svih da se ponašaju državnički i štite interese Austrije.
"Kada je reč o Srbiji, u mnogim oblastima postoji veliko razumevanje za srpsku politiku, ali ne mogu samo voditi srpsku politiku. Imam odgovornost za Austriju i moram da radim za svoju zemlju. Sa druge strane, ne sme da se dogodi da se ne usliši srpska strana i da budu zapostavljeni njeni interesi. O tome ćemo brinuti", tvrdi on.
Veruje, kako kaže, da je put u pregovorima kojim su krenuli predsednik Aleksandar Vučić i ministar Dačić po pitanju moguće promene granica - dobar pristup.
Ako se uspe u tome, u interesu obe strane, a ujedno uz dobijanje ravnopravnog tretmana srpske manjine na Kosovu, onda verujem da je moguće imati sveobuhvatan paket, na osnovu kojeg bi Srbija i Kosovo mogli da pristupe EU. Mi takvom rešenju nećemo stajati na putu, zaključio je Štrahe.
(Kurir.rs/Tanjug)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"