ZA SRBE JE BIO GORI OD SS HANDŽAR DIVIZIJE: Zločini Orićevih hordi užasavali su ceo svet, Srbi su klani, zakivani za drveće, davljeni žicom, pečeni na ražnju, deca ubijana pred očima svojih majki!
General Luis Mekenzi, prvi komandant snaga OUN u Sarajevu, zapisao je jula 2005, između ostalog, da su muslimanske snage izlazile iz Srebrenice, palile srpska sela i ubijale civile, da su ti napadi dostigli vrhunac 1994. i nastavili 1995. godine. Orić i njegove bande su operisale iz zaštićene zone pod kontrolom UN gde po dogovoru nije smelo biti naoružanih
formacija. U Srebrenici su sve do pada grada u Mladićeve ruke, bile četiri do zuba naoružane brigade – 180, 181, 183 i 184. plus jedna u Žepi.Srbi su klani noževima i sekirama, zakivani za drveće, davljeni žicom,pečeni na ražnju,deca su ubijana pred očima svojih majki!
Od 1992. do 1995, dakle – pre masakra u Srebrenici, više od hiljadu srpskih civila pobijeno je na ZVERSKI način od strane Nasera Orića i njegovih koljača.Divljačka muslimanska okrutnost u regionu Srebrenice bila je slična onoj SS Handžar divizije.
Prve žrtve Orićevih jedinica bila je starica Kosana Zekić,koja je zaklana u svojoj kući,a u Blječevi je ubijen 75-godišnji starac Gojko Jovanović.Na dan 21. juna 1992. u rano jutro, zloglasna ekspedicija ulazi u selo Ratkoviće i nekoliko drugih zaselaka u okolini. Hordu predvodi Naser Orić, lično. Svi su u uniformama Armije BiH. Uz Nasera je i njegov zamenik Zulfo Tursunović. Ubijaju svakog koga uhvate. Pale kuće, pljačkaju imovinu. Prva žrtva u selu je starac Marjan Pavlović. Iza njega sledi još dvanaest seljana. Jedno za drugim padaju: Milutin Rakić, Borka Milanović, Vinka Maksimović, Radosav Đurić, Živan Prodanović, Stanimir Stanojević, Obren Bogićević, Radenko Stanojević, Zora Prodanović, Ranko Rankić, Vidoje Rankić, Dragomir Maksimović – trinaest, sve u svemu. Nekima su odsečene glave, drugi su spaljeni. Osladilo se Naseru i Zulfi, pa šest dana kasnije (27. juna 1992.) stižu u Ratkoviće, Brađevinu, Magdovce i Kaludur: šest ubijenih. Ljubiša Gajić spaljen na snopu sena; Stojanu Stevanoviću odsečen genitalni organ i stvaljen mu u usta. Sve kuće u selu i okolini spaljene – ukupno 36.
U Gruičici (21. jul), Seonima, Stanovicama, Borovcu, Zavignju i Mlečovu, dokopavaju se samo Danice Jovanović i Vide Stevović – streljaju ih sa kratkog odstojanja, rafalnom vatrom.Prilikom napada na srpsko selo Kravica na Božić 7. januara 1993. godine, ubijeno je 75 Srba, a ubistva su nastavljena i kasnije.Telo Janka Savića , sveštenika iz Kravice , nađeno je bez ruku i nogu, sa izvađenim očima. Ubijen je i postavljen na zemlju, a ispred njega su postavljeni fildžani, kao da pije kafu.Kemal Mehmedović Kemo, bojovnik zlikovca Nasera Orića , je više puta, posle masakra u Kravici pronosio odsečene srpske glave po Srebrenici.Anđelko Mlađenović je sahranjen bez glave.Orićevi krvnici nisu imali milosti ni prema djeci: hladnokrvno je ubijen šestogodišnji dečak Aleksandar Dimitrijević iz Skelana i njegov rođeni brat Radisav….
Kravica, u kojoj je pre rata živelo 2.500 stanovnika, je tokom ratnih 1992. i 1993. godine bila stalna meta napada naoružanih muslimana iz sela u okolni Srebrenice i Bratunca koji su u tom periodu ubili 152 srpska civila i vojnika, a 168 ranili. Na prostoru od 64 kvadratna kilometra mesne zajednice Kravica muslimani su tokom 1992. i početkom 1993. godine razorili sva sela i zaseoke, ukupno 30, u kojima je srušeno svih 688 stambenih i 27 društvenih objekata.
Od tih 30 sela, 26 su i danas potpuno prazna i razorena. Samo se u četiri naselja vratio zanemarljivo mali broj, uglavnom starijih, ljudi.
Prilikom masakra nad Srbima u Kravici, jedan od pripadnika jedinice Nasera Orića po imenu Rizo, koji je učestvovao u masakru nad Srbima, je napisao pesmu o tome, gde se na najpodmukliji način vređaju srpske žrtve.
Patolog Zoran Stanković koji je radio obdukcije ubijenih Srba seća se svirepo ubijene žene koja se prezivala Kovačević, nepokretne i stare više od 70 godina. Pronađena je sa mnoštvom uboda u telu i vratu.On navodi i primer žene koja se prezivala Ristić, sa velikom povredom od noža na vratu i odsečenim prstima.U knjizi jednog od osnivača SDA Ibrana Mustafića se detaljno opisuje kako je Orić mučio i zaklao sudiju Opštinskog suda u Srebrenici Slobodana Ilića.Dokumenti koje je srpska vojska zaplenila u toku rata vrve od Orićevih zlodela i nasilja, ali ne samo prema Srbima nego čak i prema muslimanima koji su se gnušali njegovih dela.U pisanim svedočanstvima muslimana iz Srebrenice navodi se niz primera Orićeve bestijalnosti prema sunarodnicima,od toga da je u zaštićenoj enklavi UN razvio švercerski biznis, do brojnih ubistava nepodobnih muslimana/sada Bošnjaka i silovanja bošnjačkih žena.
U knjizi “Srebrenica: inventar ratnih zločina” Jan Vilijam Čoning i Nobert Bat beleže (na stranama 132. i 133): “Naser Orić i dvojica njegovih brigadnih komandanata Zulfo Tursunović i Hakija Meholjić, bili su za narod u enklavi ništa drugo nego gangsteri, koji su terorisali okolna srpska sela ali i (muslimanske) izbeglice u Srebrenici. Svi su ih videli kao najobičnije ratne profitere. Ovi gangsteri su suvereno čuvali svoje carstvo. Budući da izbeglice nisu imale predstavnike u lokalnoj vlasti, međunarodne organizacije za humanitarnu pomoć predložile su (druga polovina 1993.) da i izbeglice imaju njihove predstavnike prilikom dodele hrane u enklavi. Njihov predstavnik je nađen mrtav dan pošto je izabran da kontroliše raspodelu hrane. Ubijen je po direktnom naređenju Orića”…
Dok su srebreničke izbeglice gladovale, Orić i njegove “gorile” su krvnički tukli gladne muslimane koji su pokušavali da dođu do humanitarne pomoći pristigle kamionima. Kundacima su im izbijali zube. Hamid Salihović, predratni šef policije u Srebrenici, nije imao sreće da preživi. Izrešetan je iz Orićeve zasede.
U junu (1995.) glavni politički protivnik Orića, Ibran Mustafić nastradao je u oružanoj zasedi u gradu.Metak mu je prošao kroz bradu, ali ga nije usmrtio.Atentat je, takođe, preživeo i treći Orićev oponent u Srebrenici, Muhamed Efendić. Naser Orić bio je poznat i po tome što je odvodio devojke i žene iz Srebrenice po svom izboru i neke od njih silovao… „Znam za slučaj jedne lepe djevojke po imenu Zlata, iz Kamenice kod Zvornika, koju je Naser silovao“, navela je u svom svedočenju Šaha Čohadarević koje je dala vojnim istražnim organima Armije BiH u Tuzli 1995 godne,sa potpisom generala Jusufa Jašarevića.U ovom dokumentu,prema svedočenju Huse Salihovića i Fahrudina Alića, Orić je silovao izvesnu devojku Beharu, kćerku Rifata iz Boljevice.
Monstrum Orić je snimao neke od svojih zločina, uključujući odrubljene srpske glave, i ove snimke je pokazao Džonu Pamfretu iz “Vašington posta” i Bilu Šileru iz “Toronto stara”. Šiler opisuje svoju posetu kući ovom zlikovcu: “U hladnoj, snežnoj noći, sedeo sam u njegovoj sobi i gledao video verziju onoga što bi se moglo nazvati “Najveći hitovi Nasera Orića”. Bilo je kuća u plamenu, leševa, odrubljenih glava, ljudi koji su bežali.Smeškao se sve vreme, diveći se svom delu”. Orićev zločini nad srpskim civilima spadali su u najgore zločine počinjene u bosanskom građanskom ratu. Orićevo obećanje da će Srebrenicu braniti do smrti, bilo je prazno.On je već u aprilu 1995, sa 12 svojih komandira helikopterom napustio Srebrenicu i ostavio muslimanske civile da im se Srbi osvete…
Kristofer Džejms, analitičar britanskog „Morning stara“, u tekstu „Genocid ili propaganda“, 11. jula 2005. piše: „Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Orića izazvale su masovno krvoproliće iz svog uporišta u Srebrenici, masakrirajući najmanje 1.300 srpskih civila i ranjavajući još nekoliko hiljada…“.Ugledni Holandski Institut za ratna istraživanja ( NIOD ) 2002. godine podneo je holandskom parlamentu iscrpan izveštaj o Srebrenici gde se , između ostalog , nalazi i sledeća konstatacija : ” Muslimanski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpska mesta na područjima Srebrenice i Bratunca.Mnogi od tih napada po svojoj prirodi bili su krvavi. Na primer , žrtvama su prerezani grkljani, bili su napadani vilama ili zapaljivani. Procenjuje se da je u ovim napadima pobijeno ili usmrćeno između 1.000 i 1.200 Srba, dok je njih oko 3.000 ranjeno ” .
General Filip Morijon, vojni komandant UN u BiH 1992. i 1993, izneo je svoje ubeđenje da je napad na Srebrenicu bio “direktna reakcija” na masakre Srba od strana Nasera Orića i njegovih snaga…Monstrum Naser Orić nije mogao biti osuđen od Haškog tribunala, jer bi javnom mnjenju u svetu bilo jasno da je zločin nad muslimanima,a sada Bošnjacima, u julu 1995. godine predstavljao osvetu zbog prethodnih zlodela Orićevih snaga nad srpskim civilima.
(Kurir.rs)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega