BIVŠI AMBASADOR MILISAV PAIĆ: Srbija ne sme pristane da se kosovski problem rešava bez Rusije i Kine

BEOGRAD - Srbija ne sme i ne može da ignoriše inicijative SAD, ali ne bi bilo dobro da pristanemo na dijalog Beograda i Prištine u kojem bi posrednik bile samo SAD i da se rešenje kosovskog problema traži bez Rusije, Kine, pa i EU, smatra bivši ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić .

On je smatra da nije slučajno što se američki predsednik Tramp sa pismima Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju pojavljuje u trenutku kada je dijalog Beograda i Prištine u Briselu praktično mrtav što ga, kaže, podseća na scenario rešavanja krize u Bosni i Hercegovini.

Podseća da su SAD izašle sa svojim planom mirovnog rešenja kada su posrednički napori lorda Pitera Karingtona i Dejvida Ovena dospeli u ćorsokak.

''Kristofer Hil me je tada pozvao u Stejt department da mi kaže da su SAD donele plan na liniji ''prihvati ili ostavi''. Ovog puta inicijativa američkog predsednika usledila je posle uvođenja taski na srpske prozivode i formiranja vojske takozvane Republike Kosovo, što su SAD podržale, a u trenutku sve većih zategnutosti na liniji EU-Priština'', navodi bivši diplomata.

Smatra da su SAD pojačale svoje angažovanje u rešavanju kosovskog pitanja iz dva razloga: da pokažu da imaju odlučujuću ulogu u rešavanju evropskih problema budući da je EU, kako kaže, ispoljila nemoć da utiče na Prištinu, dok drugi razlog vidi u široj strategiji SAD prema regionu Balkana.

''O tome je letos govorio Džon Bolton prilikom posete Ukrajini ističući da ima nade za stabilizaciju Balkana imajući u vidu Prespanski sporazum između Skoplja i Atine i pregovore između Beograda i Prištine'', podseća Paić.

Smatra da rešavanje kosovskog problema ne bi trebalo prepustiti SAD koje su, kaže, sponzorisale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i time 'sahranile' Rezoluciju UN 1244 koja treba da ostane jedina platforma za rešavanje ovog problema.

'

'Verovatno bi SAD bile voljne da uvaže određene srpske interese, ali je ulog Srbije mnogo veći, a to je priznavanje nezavisnosti Kosova. To bi Kosovu dalo ulaznice za NATO i UN, ali bi stvorilo potpuno novu geostratešku situaciju u regionu.

Upitan šta bi Srbija mogla da dobije, kaže da to ne bi bilo mnogo i dodaje da smatra da bi to bile određena autonomija za srpsku zajednicu na severu KiM i garancije većeg stepena zaštite srpskog stanovništva u enklavama.

Ipak, Paić upozorava da se u slučaju ranijih sporazuma, u kojima su posrednici bile SAD, stvari nisu odvijale upravcu koji je očekivala srpska strana i navodi primer Dejtonskog sporazuma i pokušaja da se Republika Srpska liši svih nadležnosti garantovanim tim dokumentom pod izgovrom da, kako kaže, BiH ne funkcioniše i da je potreban veći stepen centralizacije.

Primećuje da SAD deluju na dva koloseka kada je reč o kosovskom pitanju, najpre kroz zvaničnu politiku, ali i kroz delovanje nevladinih organizacija i ukazuje na nedavni boravak profesoea američkog Univerziteta Džon Hopkins Danijela Servera u Beogradu.

On podseća da je Server svojevremeno imao važnu ulogu u dejtonskom mirovnom procesu, kao i da je imao određenu ulogu u vezi sa rešavanjem kosovskog problema, te da ga Bela kuća i Stejt department i danas smatraju istaknutim ekspertom čije mišljenje pažljivo slušaju.

''Server je bio u svim konfiltktnim mestima u kojima su vojno intervenisale bile SAD - u Siriji, Avganistanu, Iraku, na Balkanu i gde god se nešto krupno dešavalo od interesa za unapređenje pozicija SAD u tim regionima'', naveo je Paić.

(Kurir.rs/Tanjug)