INTERVJU RASIM LJAJIĆ ZA KURIR: Idem iz Vlade, ali ću se vratiti!

Najavom da neću biti ministar obradovao sam i prijatelje, jer mi misle dobro i znaju koliko sam sebe uložio u ovaj posao, ali i neprijatelje, koji neće morati da me svakodnevno gledaju

Kako priznaje, svestan je da su se takvoj odluci obradovali njegovi i prijatelji i neprijatelji, a najmanje treba da joj se raduju paraziti u njegovoj stranci. Ipak, svima poručuje - vratiću se.

- Ovo je vin-vin situacija i za moje prijatelje i za neprijatelje. Prijatelji su se obradovali zato što mi misle dobro i znaju koliko sam sebe uložio u ovaj posao. Za deset godina ni dana godišnjeg odmora nisam imao. A neprijatelji su se obradovali jer neće morati da me svakodnevno gledaju. Na kraju krajeva, glavna zamerka na moj račun svih ovih godina upravo je to što sam bio skoro u svim vladama posle 2000. I zato najmanje što mogu da uradim jeste da se povučem da bih jednog dana mogao da se vratim, što je jedan normalan i prirodan proces u politici.

Mnoge ste šokirali ovom najavom da vas neće biti u narednoj Vladi. Jeste li šokirali i lidera SNS Aleksandra Vučića?

- Nije mi namera bila da bilo koga šokiram, jer sam to i ranije najavljivao. Sa Vučićem sam o tome razgovarao posle izbora 2016, a sada na tu temu nismo pričali zato što je to najava nečega što ću da uradim posle izbora ili eventualne rekonstrukcije. Da sam hteo da podnesem ostavku, onda bih svakako prvo sa njim i s premijerkom razgovarao, jer tako red nalaže. Možda su šokirani samo oni koji su očekivali da na mojim leđima dobijaju neke pozicije, a da zauzvrat za stranku ne rade ništa. Ne kaže se džabe "Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka ostavi svoj trag". Tako da je i moja najava neučestvovanja u Vladi bila korisna i sa stanovništva utvrđivanja lojalnosti i pripadnosti stranci.

Da li je Vučić pokušao da vas nagovori da se predomislite, kao što je uspeo 2012, kada ste i ulazili u Vladu sa SNS?

- Nisam sa Vučićem uopšte o tome razgovarao i zaista ne mislim da je to neka važna politička tema, na koju ja ne želim više da se osvrćem. Sa Vučićem uglavnom razgovaram o tome kako da privučemo što više investicija, kako da se dođe do normalizacije odnosa u regionu ili do maksimalizacije naših turističkih potencijala.

Jesu li vas na povlačenje gurnuli Šešelj i Zukorlić? Kakva je njihova politička sudbina? Šta im prognozirate sada kada ste se jednom nogom već udaljili od dnevne politike?

- Daleko od toga da su mene Šešelj i Zukorlić gurnuli u sve ovo, niti bih ikada popustio pod njihovim pritiscima. Istini za volju, svojom bestijalnom kampanjom olakšali su donošenje odluke koju bih inače i bez toga doneo. Moje neučestvovanje u izvršnoj vlasti ne znači beg od politike, jer bi bio suviše veliki luksuz da 30 godina bavljenja politikom i borbe za jednu normalnu i pristojnu Srbiju bacim pod noge. Boriću se koliko mogu protiv politika koje personalizuju Šešelj i Zukorlić, mada su te politike odavno poražene i od srpskog i od bošnjačkog naroda.

Ali Zukorlić je tek zagazio u političke vode...

- Pa on je izgubio na svim izborima na kojima je učestvovao - od Podgorice, preko Rožaja i Novog Pazara, pa do Beograda. A činjenica da niko sa njim u Sandžaku neće da pravi koaliciju dovoljno govori i o njemu i o toj politici. Što se Šešelja tiče, dovoljno je videti rezultate nedavnih lokalnih izbora u četiri opštine, na kojima je sedam svetlosnih godina bio udaljen od izbornog cenzusa. Na svim tim izborima više je bilo nevažećih glasačkih listića nego što je on imao glasova.

Zašto su vas Šešelj i Zukorlić bespoštedno "tukli" u parlamentu, pa čak udarili i na mrtvog brata?

- To Zukorlić godinama unazad radi jer je shvatio da sam ja glavna prepreka da on dođe na vlast i u Beogradu i u Novom Pazaru. Sve gadosti koje Šešelj izgovara u parlamentu, Zukorlić i njegovi mediji su objavljivali u Sandžaku, možda u još gorem izdanju. Pošto ta priča nije zaživela u Sandžaku, onda je Zukorlić iskoristio svoje prijateljstvo sa Šešeljem da pokuša da me preko njega kriminalizuje u javnosti u Srbiji. Zukorlić i Šešelj ni mrtvima ne daju mira, a kamoli živima.

I kako se vi branite?

- Kako normalan čovek od toga može da se brani i šta na to da kaže? Dovode ljude koji me lično ne poznaju u dilemu. Tako su počeli od optužbi da sam narko-bos, preko toga da omogućavam švercerima da krijumčare robu, pa do toga da sam saradnik britanske obaveštajne službe i da nameravam da ubijem Šešelja.

Jeste li očekivali da će takse Prištine na srpsku robu, koje su svi osudili, opstati do danas? Kako je to moguće?

- Niko to nije očekivao da će opstati. Čak su i privrednici sa Kosova tvrdili da će posle deset dana one biti ukinute jer nemaju nikakvog ekonomskog rezona i da pre svega njima štete. Primera radi, kosovski privrednici koji su kupovali robu od naših proizvođača sada moraju da plaćaju za 10 do 15 evra po toni skuplju pšenicu iz Mađarske i Hrvatske, što na 1.000 tona kupljene pšenice znači 10.000 do 15.000 evra bačenih para.

Kako može dijalog Beograda i Prištine da se pomeri s mrtve tačke? Ko je na potezu?

- Prvo, na potezu je Priština, koja mora da ukine takse od 100 odsto, jer bez toga svaki dijalog je deplasiran. Situacija se, dakle, mora vratiti na period od pre 6. novembra, kada su uvedene prve tarife od 10 odsto. Tek nakon toga moguće je govoriti o ozbiljnom dijalogu. Drugo, na potezu su EU i Vašington, koji još uvek imaju uticaj na Prištinu, kojoj treba da bude poslata jasna poruka da u svakom kompromisu nešto morate i izgubiti, jer u protivnom nema dogovora. Treće, smatram da će na kraju procesa, u ma kakvom formatu bila vođena i ma kada bila održana, biti neophodna jedna međunarodna konferencija, neka vrsta Dejtona 2, na kojoj bi se tražilo to konačno rešenje statusa.

Ivana Kljajić/ Foto: Zorana Jevtić