Iako je Srbija u oktobru ponovo uvela vize za građane Irana, što je bio zahtev i Evropske unije, Brisel i dalje nije u potpunosti zadovoljan viznom politikom naše zemlje.

Zasad iz Brisela nema konkretnih zahteva da spustimo rampu za putovanja iz neke za EU "sporne" države, ali se diplomatskim kanalima stalno šalju upozorenja da se očekuje da u ovoj oblasti uskladimo politiku sa Unijom, kako ne bi bio doveden u pitanje naš "beli šengen".

U poslednjem izveštaju Evropske komisije napretku Srbije navedeno je da naš vizni režim nije u skladu sa Unijom kada je reč o čak 17 zemalja, koje su, inače, pod budnim okom Brisela. To su Bahrein, Belorusija, Bolivija, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indija, Indonezija, Jamajka, Kazahstan, Kuvajt, Mongolija, Oman, Katar, Turska, Tunis i Rusija.

Državljani ovih zemalja u Srbiju mogu da putuju bez viza, dok im je taj "papir" potreban za ulazak u EU, pa Brisel traži da Beograd umanji "odstupanje" od zajedničke vizne politike Unije.

whatsapp-image-20181219-at-21.46.58.jpg
Damir Dervišagić 

Šef diplomatije Ivica Dačić poručuje da će ključni kriterijum za eventualnu odluku o ukidanju bezviznog režima između Srbije i neke druge države biti - statistički podaci. Tačnije, brojke koje pokazuju da li postoji povezanost između bezviznog režima i povećanja broja migranata ili azilanata iz neke države.

Povodom spekulacija da će Srbija preispitati bezvizni režim sa Indijom, Dačić je rekao da zasad nema nikakvih primedaba za konkretne države:

- Jedno je pitanje da li se nekome nešto sviđa ili ne, da li je neka zemlja koja se nalazi na našem spisku po političkoj volji EU, a drugo je pitanje da li to ima posledice kada je reč o broju migranata - zaključio je Dačić, koji je naglasio da je Srbija zbog velikih zloupotreba ukinula mogućnost putovanja bez viza sa Iranom.

Igor Novaković, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), podseća za "Novosti" da je Srbija, kada su joj ukinute vize za EU, postala pridružena članica Šengenskog sporazuma, pa samim tim mora da implementira i politiku Unije u toj oblasti:

- Mi imam suvereno pravo da dajemo bezvizne režime drugima, ali samo do onog momenta dok to ne dođe u koliziju sa obavezama koje smo preuzeli da bismo bili na bezviznom režimu EU.

Sa tim se slaže i Suzana Grubješić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji:

- Mi možemo da ukinemo vize kome god hoćemo, ali treba voditi računa da se to pravo ne zloupotrebljava i da ne dovodi do većeg priliva migranata u države EU. Važno je i da Srbija potpiše sporazume o readmisiji lica koja su nelegalno ovde sa Avganistanom, Pakistanom, Iranom i Irakom, jer su to glavne zemlje porekla ilegalnih migranata.


Srbiji, koja ima bezvizni režim sa više od 70 država, zamera se i što je u proteklih godinu i po ukinula vize i građanima država koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ili su povukle priznavanja. To su, između ostalih, Indija, Bahami, Barbados, Jamajka, Mauricijus, Meksiko, Sent Vinsent i Grenadin, Paragvaj, Kolumbija, Surinam, Gvineja Bisao, Burundi.

0212--filip-plavcic.jpg
Filip Plavčić 


JOKSIMOVIĆEVA: AŽURIRATI IZVEŠTAJ

Brisel nije doneo odluku da se izradi novi izveštaj o skriningu za poglavlje 31 o zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, budući da takvu odluku nije potvrdilo svih 28 članica EU - rekla je juče ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, povodom informacija da je Litvanija predložila da se ovaj dokument ponovo "skroji".

Ona kaže da nije pompezna vest da bi nacrt izveštaja trebalo ažurirati, budući da se podaci u njemu odnose na period do kraja 2014. Joksimović navodi da bi donošenje potpuno novog izveštaja zahtevalo kompleksnu proceduru i novi pravni osnov.

Kurir.rs/Novosti/D. Milinković/Foto: Shutterstock, Foto: Filip Plavčić, Foto: Damir Dervišagić