NOVU GODINU SLAVIMO UZ NADU TOPČAGIĆ: Šapić otkriva svoje političke ambicije, šta zamera gradonačelniku Beograda i zašto NE ŽELI DA UČESTVUJE NA PROTESTIMA

Deca su mala, idu da spavaju pre ponoći i onda mi ostanemo malo duže. Kao i svake godine, na TV sve je isto gde god da prebaciš, samo su drugačije obučeni

- Novogodišnji ritual počinje nam 1. januara, kada idemo u Ulicu otvorenog srca na Novom Beogradu. Deca su mala, idu da spavaju pre ponoći. I onda mi ostanemo malo duže uz televiziju. Uz Nadu Topčagić, je li, kao i svake godine kad je TV program u pitanju. Šta god prebaciš, samo su drugačije obučeni. Inače, svima želim samo zdravlje. Voleo bih da se politička situacija malo smiri, da se pitanje Kosova malo raščisti, iako je tu sve zamuljano.

Kako vidite rešenje kosovskog pitanja?

- Teško je da ja sa ove pozicije, osim ako neću da se pravim pametan, a vidim da je to ovde trend, govorim o temi o kojoj imam malo informacija. Nisam nikad imao susrete sa visokom zvaničnicima, predstavnicima evropskih i svetskih sila.

Imate valjda neki stav?

- Stav imam. Najispravnije bi bilo da na referendumu narod donese konačnu odluku tako što će mu se prethodno predstaviti realno stanje. Srpski narod zaslužuje istinu i priliku da sam odlučuje o svojoj sudbini. Pričamo o srpskim svetinjama na Kosovu. Pa imamo svetinje i u zemljama u regionu. Kajmakčalan je nekada bio srpski, a više nije. Kosovo je okupirano. Formalno jeste naše po našem Ustavu, ali na KiM nemamo vojsku, policiju, institucije. Desio se rat 1999, NATO bombardovanje i NATO nam ga je uzeo. I to je danas činjenično stanje. E sad, šta bih ja voleo, to je druga stvar. Recimo, voleo bih da je Srbija teritorijalno kao u vreme cara Dušana, da nas ima 30 miliona, da smo ekonomski razvijeniji.

Učestvujete li u protestima?

- Ako me pitate da li ja šetam, odgovor je ne, jer se još nisam odlučio za taj vid političke borbe. A da li imam nešto protiv Beograđana koji su tamo, naravno da ne. O stvarima o kojima oni govore danas, ja pričam već godinama. Pa i o tome da me u medijima nema, osim slučajno, i to daleko manje nego ostalih pripadnika opozicije. Oduvek sam protivnik svake vrste nasilja, ali smatram i da se nasiljem ne odgovara na nasilje, pa čak ni verbalno. Vidim da mnogi lideri opozicije postavljaju tezu da ko ne stane iza njih, nije opozicija. To mi je jako zanimljivo, jer sam ja bio opozicija isto kao i danas i kad mnoge od njih politika nije interesovala, pa mi je sad interesantno kako smo došli u situaciju da ja treba za njima da krenem.

Voleo bih da se politička situacija malo smiri, da se pitanje Kosova malo raščisti, iako je tu sve zamuljano

Pojasnite?

- Kad sam 2016. sam izašao i pobedio na izborima za Novi Beograd, glavni lideri SZS niti su na te izbore izašli, niti ih je politika tad interesovala. I kako ja sad da krenem za njima?! Samo zato što su oni sad odlučili da se opet malo bave politikom? A kad opet možda odluče da malo prestanu, šta ja da radim? E, onda mogu sam, jer se tada niko neće ljutiti. To je dosta neozbiljan pristup, složićete se.

(Kurir.rs/Biljana Bojić /Foto: Privatna Arhiva)