NEBOJŠA STEFANOVIĆ ISKREN: Imam tremu, u februaru dobijamo sina

Zvuči smešno što mi muškarci imamo tremu, jer je žena ta koja se muči, nosi dete devet meseci, ona treba da rodi, ali tako je. I, naravno, iako čekam drugo dete, ne mogu da se ne zapitam da li ću biti dobar otac, da li ću moći da odgovorim tom izazovu

Kako Stefanovići obeležavaju Badnje veče i Božić?

- Tradicionalno i u krugu porodice. Te dane uglavnom provodimo kod mog dede, odnosno Nininog pradede. On je i mene učio svim običajima.

Ko se najviše raduje?

- Uvek deca, sin mog brata i moja ćerka. Najviše se obraduju poklonima koje im deda pripremi i samoj tradicionalnoj prazničnoj atmosferi.

Koliko poštujete običaje, lomite li česnicu?

- To je kod dede neizostavno. Svi se potajno nadaju da će pronaći novčić, ali uvek se potrudimo da on završi kod dece.

U februaru stiže beba, da li ste spremni?

- To je jedina stvar zbog koje u životu imam tremu. Zvuči smešno što mi muškarci imamo tremu, jer je žena ta koja se muči, nosi dete devet meseci, ona treba da rodi, ali tako je. I, naravno, iako čekam drugo dete, ne mogu da se ne zapitam da li ću biti dobar otac, da li ću moći da odgovorim tom izazovu.

Radite odgovoran posao, koliko imate vremena za porodicu?

- Veoma malo. Supruzi sam rekao: „Dok radim ovaj posao, nerealno je da ću imati mnogo vremena“. Iskreno ću reći, imao sam i određene dileme i pitao sam se da li je trenutak za drugo dete, jer smatram da je nepošteno da moja žena bude nosilac svih aktivnosti, a da se ja lagodno izvučem. Da budem „supertata“ koji je tu nekoliko sati dnevno i poneki dan vikendom... Ali kad me je ona uverila da to želi i kad je Nina rekla: „A zašto svi u vrtiću imaju brata ili sestru, samo ja nemam“, bilo mi je jasno da je supruga u pravu.

Ko će smisliti ime?

- To je zajednički poduhvat. Imamo već dva ili tri koja su u užem krugu, Nina ima jedno ime koje joj je favorit, a i meni se isto to sviđa.

Već neko vreme se šuška o izborima, a čak je i predsednik Aleksandar Vučić nagovestio tu mogućnost.

- U najmanju ruku imamo jednu neobičnu situaciju. Opozicija, koja je do pre samo šest godina bila vlast i već imala priliku da pokaže šta zna i pokazala šta zna - počev od toga da je zatvorila hiljade preduzeća i ostavila 400.000 ljudi bez posla, uništila zemlju, oslabila dinar, dozvolila da toliko zemalja prizna nezavisnost takozvane države Kosovo - hoće da se vrati na vlast. I oni sada organizuju proteste. Uobičajen zahtev, ukoliko ste opozicija i protestujete, jeste održavanje izbora da biste pokazali da ima alternativa vlasti i da biste vi nešto bolje radili. Međutim, ne. Od njih, osim „Vučiću, pederu“ i ostalih uvreda, dosad nismo čuli ništa, ni šta bi bio novi program, niti najmanju ideju kako da građani Srbije žive bolje.

Neki od njih su bili vlast. Slogan dela opozicije je „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“.

- Skoro svi su bili na vlasti. Zato su i transparent sa sloganom koji pominjete vrlo brzo sklonili iz prvih redova protesta. Organizatori protesta su Đilas, Jeremić, Obradović, a i ljudi koje su isturili kao formalne organizatore pripadaju njihovim strankama ili su im vrlo bliski. I jedino znaju da bi da se vrate na vlast i u fotelje, a da pritom neće na izbore.

Ko je od njih rekao da neće na izbore?

- Pričaju da hoće na izbore sve dok ne pomenete izbore. Čim ih pomenete, odjednom se predomisle. Kada im Vučić kaže: „Dobro, ima vas toliko, imate većinu, idemo onda na izbore“, oni odgovore: „E, mi nećemo sad na izbore.“

Možete li vi da nam kažete da li će biti izbora?

- Ne mogu sada sa sigurnošću da kažem da li će 2019. biti izbora. Mi od izbora ne bežimo, vredno radimo i uvek smo spremni da proverimo volju naroda. Kao što sam već rekao, neke političke opcije očigledno nisu spremne na to da narod loše oceni njihov rad i zato unapred proglašavaju neregularnim sve gde ne mogu da pobede, a regularnim sve gde misle da mogu da pobede. Tako dele i narod, na njihov i na neki drugi narod koji bi trebalo pohapsiti, streljati i vešati. I takve podele su ozbiljan problem za društvo. Ljudi moraju da shvate da situacija nikada nije crno-bela, osim možda u Partizanu. Svi moraju da shvate da uvek postoje ljudi koji misle drugačije od vas i moraju to da poštuju. Takođe, ne smete sebe da ubedite ni da je vaš krug od 50, 100 ili 5.000 istomišljenika dovoljan da kažete: „E, ovo je javno mnjenje Srbije.“

Jedan od zahteva sa protesta u Beogradu je vaša ostavka.

- To je sasvim u redu.

Zamera vam se što se bavite prebrojavanjem ljudi. Zašto niste to prepustili nekom od službenika?

- Nikada se ne krijem iza ljudi iz policije. Nije njihovo da primaju udarce iz medija. Nismo nikoga prebrojavali. Reč je o procenama broja ljudi koje se rade za sve javne manifestacije, da bi se omogućilo normalno funkcionisanje grada.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da Britanci protestima ruše Vučića i njega. Imate li vi neke informacije?

- Naša politika je da se ne mešamo u unutrašnje stvari bilo koje susedne zemlje ili entiteta. Imali smo pokušaj nekih koji su protivnici Milorada Dodika, ali i nekih iz Srbije, da na ružan način uvuku Srbiju u konflikte u Banjaluci. Pokušali su da kažu da je policija Republike Srbije tamo u nečemu učestvovala. To je monstruozna laž u čije širenje su se uključili čak i pojedini političari i predstavnici vlasti iz BiH. Mi smo ovde naravno uvek pažljivi i naše bezbednosne službe rade, kao i u svim drugim zemljama, na tome da spreče neprijateljsko delovanje obaveštajnih službi drugih zemalja.

Kakvo delovanje stranih službi?

- Strane službe deluju u Srbiji, a da li je to delovanje uvek prijateljsko, nije. Naše službe se bore da ne dozvole da to preraste u ugrožavanje naše bezbednosti.

Da li stoje optužbe Milorada Dodika da Britanci preko protesta ruše i Vučića i njega?

- U ovom trenutku nemam indicije da iza protesta u Beogradu stoje nekakve tajne službe. Iza njih stoje Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović, a zovu ih građanskim da bi privukli što veći broj građana.

Ove godine vas čeka kongres SNS. Aleksandar Vučić je najavio da će oni funkcioneri koji nisu dobro radili ostati bez funkcija.

- Neki ljudi nisu razumeli zašto postoji SNS i ne rade dobro svoj posao. Mi osluškujemo glas građana i znamo gde su ljudi nezadovoljni.

Vučić je govorio da ni on neće doveka biti na čelu stranke, a mnogi su kao naslednika videli baš vas.

- To izgleda moram da demantujem po dva puta godišnje, pa evo prvi put ove godine za vas - ne vidim sebe na tom mestu. Niti sam kandidat za predsednika SNS, niti ću to biti.

Šta ako se Vučić stvarno povuče s čela partije?

- Ako Vučić ne bude predsednik SNS, ni ja neću da budem funkcioner SNS. Svojevoljno sam svoju političku sudbinu vezao za Aleksandra Vučića. S njim sam prijatelj više od 20 godina. U ovome sam dok je i on. Velika čast mi je bila što je i on to rekao. Ljudi ga vide kao garant stabilnosti i ekonomskog rasta i ono što ova druga strana ne razume jeste da Vučić nije to zato što lepše govori od njih na televiziji, nego zato što bolje radi. Setite se samo kampanje 2012. Boris Tadić se nije skidao s televizije, ali to nije bilo dovoljno.

To se sada zamera i Vučiću?

- Opet kažem. U to vreme sve novine su jednog dana osvanule s Tadićevim likom i čini mi se čak i da je bila izborna tišina. Verica Barać je u svom izveštaju navela da ne postoji nijedan slobodan medij u Srbiji i da su svi pod kontrolom Dragana Đilasa. Ništa im to nije pomoglo, Tadić je izgubio na izborima zato što su loše radili. Narod sada živi bolje i zato hoće Vučića.

Najavljeno je usvajanje zakona o poreklu imovine, ko bi trebalo da se plaši?

- Ljudi koji na svojim računima odjednom imaju po 20, 30 miliona evra, a ne mogu da objasne kako.

Ko su ti ljudi?

- Evo, neka nam Vuk Jeremić pokaže kako je stekao novac.

Da li to znači da će se zakon primenjivati i retroaktivno, pošto je on bivši funkcioner?

- Nebitno je da li ste bivši funkcioner, zakon će se primenjivati na sve koji ne budu mogli da dokažu odakle im po 30 miliona evra na računu. Ako se neko nađe usred međunarodnog korupcionaškog skandala, kao posrednik između dvojice optuženih, postavlja se logično pitanje zašto su vam ti ljudi uplaćivali milione.

Da li imate neke konkretnije podatke o tome da li neke zemlje istražuju taj slučaj i rade na njemu?

- U ovom trenutku najmanje dve države.

Konkretno na slučaju Patrika Hoa ili i posrednika?

- Celu mrežu kompanija koje su služile za potkupljivanje funkcionera i političara ili za pranje novca.

Predsednik Rusije Vladimir Putin dolazi u Srbiju 17. januara. Koliko je to značajno za imidž Srbije?

- Putinov dolazak je veoma značajan i ovo je 15. susret predsednika Vučića s predsednikom Putinom, što je jasan indikator da su naši međusobni odnosi u uzlaznom trendu. Mi želimo najbolje moguće odnose s Rusijom, ali isto tako, intenzivno radimo na pristupanju EU.

Ministar Aleksandar Vulin je rekao: „Ja sam predsednika Vučića nekoliko puta molio da redefinišemo odnos prema EU zbog njihove politike dvostrukih aršina.“ Šta vi kažete na to?

- Da li je naš put do EU posut šećerom? Nije. Naš put je težak i na njemu smo često suočeni i sa nepravdama. Razumem Vulina, on je emotivan čovek, dugo je učestvovao u pregovorima u Briselu i mislim da su te godine užasnih napora kroz koje je prolazio zajedno sa Aleksandrom Vučićem ostavile trag.

Da li se slažete s tom konstatacijom?

- Kada pitate ljude o društvenim vrednostima i kvalitetu života, u kojoj zemlji bi voleli da žive, da rade i primaju platu, najveći broj će izabrati zemlje zapadne Evrope. Međutim, ne možete dobiti sve to a da se gnušate Evrope. Zato mi želimo da usaglašavamo zakonodavstvo sa EU. Ne zato što nam neko preti, nego zato što je to stvarno dobro. Ne mogu da vam se sviđaju Nemačka i standard u njoj, a da vam se ne sviđaju nemački zakoni.

Šta se dešava sa istragom ubistva Olivera Ivanovića?

- Iz Prištine nam nisu dostavili nijednu od krucijalnih stvari. Kada vam neko posle godinu dana ne dostavi dokaze, video-materijal, ključne tragove, ne ostavi mogućnost da priđete mestu zločina, da budete deo istražnog tima, o čemu mi onda možemo da razgovaramo i šta da radimo? Time su svu odgovornost za rešavanje ubistva stavili u svoje ruke i Priština je dužna da nam kaže ko je ubio Olivera Ivanovića.

Da li vi imate neke indicije?

- Postoje. Došli smo posredno do nekih saznanja, ali je veoma teško to potvrditi kad nemate u ruci pola ovih stvari.

Kako reagujete na tvrdnje da je ubica u Beogradu, odnosno u Srbiji?

- To je toliko neodgovorno i neozbiljno, ali toliko liči na vlasti u Prištini, koje i same Albance koji sve lošije žive drže konstantno zarobljene u stalnom etničkom sukobu.

(Kurir.rs/Silvija Slamnig, Ratko Femić /Foto: Privatna Arhiva, Marina Lopičić, Stefan Jokić, Ana Paunković)