DA LI MOŽE DOĆI DO PROMENE U STAVU SRBIJE: Radikalna promena politike prema Kosovu rizična

BEOGRAD - Predsednik Aleksandar Vučić najavio je danas da će narednih dana sa vladom razgovarati o platformi Srbije za budućnost, odnosno razmotriti dosadašnju, "odgovornu politiku" Beograda prema problemu Kosova, u okolnostima u kojima iz sveta stižu poruke koje, čini se, ne vrednuju tu politiku adekvatno.

Razočaran izjavom šefa nemačke diplomatije Hajka Masa da "nemačka vlada smatra pogrešnim ako EU i Nemačka odustanu od podrške Kosovu, uključujući i finansijsku pomoć", uprkos taksama Srbiji, ali i uzimajući u obzir i sve ostale poruke koje je Srbija dobila u poslednje vreme, predsednik Vučić vidi razloge da o tome razgovara sa vladom.

"Ako se dogodi da Srbija ispuni sve obaveze iz Briselskog sporazum, a Priština nijednu, a onda oni budu ti koji uvode takse od 100 odsto, pa biraju 'privatne' Srbe umesto onih koji su dobili gotovo 100-odstotnu podršku srpskog naroda, onda se postavlja pitanje da li je odgovorna politika Srbije jedini mogući odgovor", zapitao je Vucić i dodao da oko toga želi da "preispita i sebe, ali i da čuje druge".

Razloga za to ime više, a dovoljne bi, za početak, mogle biti samo današnje izjave i događaji.

Osim poruke Hajka Masa da je podrška Nemačke Kosovu gotovo bezuslovna, ni od francuske ministarke za evropske poslove Natali Loazo, uprkos tome što je oštro osudila takse Prištine i poručila da ih treba ukinuti, te da Francuska podržava evropski put Srbije - nije se čulo ništa ohrabrujuće.

Naime, mnogo glasnije odjeknula je, međutim, poruka Loazo da "EU više nije u situaciji, bar u ovom trenutku, da prima nove članice", što, pojednostavljeno rečeno, znači da je prijem Srbije u EU neizvestan.

A mnogo opasnije je to što Priština sada, ukoliko nema proširenja, ima još jedan mogući motiv manje da se vrati dijalogu i traženju kompromisnog rešenja.

Priština je istovremeno danas još jednom potvrdila da nema nameru ni formalno da seda za pregovarački sto.

Odbor za spoljne poslove kosovskog parlamenta, naime, nije podržao predlog platforme za nastavak dijaloga sa Beogradom.

Razlog: prema mišljenju opozicionih Demokratskog saveza Kosova i Samoopredeljenja, predloženi dokumenti daju mogućnost Tačiju da "u dijalogu razgovara i o korekciji granica".

Pitanje koliko u ovakvim okolnostima politika posvećenosti dijalogu Beograda i Prištine, na kojoj insistiraju predsednik Vučić i Vlada Srbije, imaju prostora, pa i smisla, možda je manje teško od pitanja - koja je to alternativna politika koju bi Srbija kada je reč o Kosovu sada mogla da vodi.

Jedno je sigurno, podseća predsednik Vučić: "Nemoguće je svakog dana trpeti svemoguće uvrede, kao što je i poslednja, kada Ramuš Hardadinaj bira privatne Srbe za svoje ministre koje niko nije izabrao, da bi pokazao da je on svemoćan. Srbija to neće da prihvati, čuvaće svoje dostojanstvo i narod, a trudićemo se da čuvamo mir i štabnilnost po svaku cenu, ali nećemo dozvoliti da neko ponižava naš narod i, ne daj bože, napadne ga".

Surlić:Radikalna promena politike prema KiM rizična

Politikolog Stefan Surlić ne veruje da bi moglo doći do radikalne promene politike Beograda prema KiM, jer bi to moglo da izazove konflikte širih razmera.

Komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića, koji je ranije danas razočaran, kako je rekao, izjavom šefa nemačke diplomatije Hajka Masa o bezrezervnoj podršci Kosovu uprkos taksama, ali i drugim porukama koje stižu iz sveta , najavio da će sa vladom razmotriti da li je odgovorna politika Srbije jedini mogući odgovor na to, Surlić navodi poteze koje bi Srbija mogla povući.

"Srbija bi mogla zvanično da izađe iz procesa pregovora, da na međunarodnom planu nastavi da blokira Kosovo u svim institucijama i organizacijama gde Priština želi članstvo i da potuno poništi ono sto je dogovoreno Briselskim sporazumom", kaže Surlić Tanjugu.

Surlić, međutim, kaže da ne veruje da će promena politike biti toliko radikalna između ostalog i zbog toga što bi probudila konflikte.

"Ne verujem da će do toga doći, to može da izazove konflikte širokih razmera, posebno kad uzmemo u obzir sve poruke koje stižu iz Prištine i inicijativu gradonačelnika južne Mitrovice da želi integraciju, što znači marginalizaciju srpske zajednice, jer spajanjem severa i juga Srbi postaju marignalna manjina", navodi on.

Surlić kaže da je pitanje postoji li određena strategija koja može da povrati kontrolu nad severom Kosova, a da sa druge strane međunarodna zajednica spreči Prištinu da povuče bilo kakav radikalni potez.

On navodi i da bi proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine i postizanja sporazuma trebalo izvući iz konteksta evropskih integracija.

"Evropske integracije mogu da uslovljavaju Beograd i Prištinu da postižu sporazume, ali je suštinski nacionalni interes da se postigne trajni istorijski sporazum sa Albancima, postojala evropska perspektiva ili ne", zaključuje Surlić.

(Kurir.rs/Tanjug)