ŠOK SVEDOČENJA O MILOŠEVIĆU Košarkaš hteo da spreči hapšenje, RUSKI GENERALI plakali pred Slobom! On ga jedini video mrtvog u Hagu

Ovo su neka od najzanimljivih svedočenja o događajima u kojima je jedna od centralnih figura upravo bio Milošević.

IZA ZATVORENIH VRATA RAMBUJEA

O pregovorima u Rambujeu se govorilo i govori dosta a svoju verziju događaja ispričao je nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Šainović.

On je detaljno opisao šta je sve Miloševića i Jugoslovensku delegaciju sačekalo u Rambujeu.

"Mi smo Tačija znali sa poternice. On je bio na poternici zbog ubistva tri policajca i nije uopošte dominantan među pripadnicima OVK. Madlen Olbrajt nam je sve vreme ponavljala - Ako jugoslovenska delegacija ne prihvati ono što vam nudimo, bićete bombardovani", počeo je priču Šainović.

"Mi smo se u Rambujeu saglasili za svaki vid autonomije Kosova. Nama je bila crvena linija - suverenitet države i položaj srpskog naroda. Iz tog zamka u Rambujeu nismo smeli da izlazimo. Ja sam jednom samo uspeo da izađem na jednu noć uz dozvolu. Mi smo hteli da dogovor bude po ugledu na Dejton. Do koje mere je to išlo u tim pregovorima mi jedne noći dolazimo na ideju da napravimo jedan paralelni sistem do sudova, zdravstva, obrazovanja...

Albanci to nisu prihvatili ali nisu ni odbili."

U zoru su, kako kaže, Amerikanci napravili kontranapad i došli sa novim papirom o vojnom prisustvu.

"Bilo je očigledno da ako Albanci počnu da prihvataju neku našu ideju da će odmah doći rez i da će se preći na priču o vojnom prisustvu. Te noći kada je naš uži deo delegacije došao do ovog rešenja o paralelnim sistemima, onda se jedan od političkih predstavnika Srba sa Kosova uplašio da mi to popuštamo i da prodajemo Kosovo pa je to javio u Beograd. E onda je došlo malo do oštrih reči. Ujutru su došli Milutinović i Minić i videli su o čemu se radi. Ali to jutro je cela priča nestala sa stola kao što rekoh", kaže on i dodaje:

"Albanci su odbili sporazum rekavši da neće nikakve priče o samoupravi već samo žele potpisivanje nezavisnosti Kosova. Posle pauze od 15 dana mi odlazimo u Pariz a Amerikanci nam tamo saopštavaju da treba da se priča o o vojnom prisustvu kao delu sporazuma iz Rambujea. Upitali smo o čemu se radi kad nikakvog sporazuma nema jer Albanci ništa nisu prihvatili. Amerikanci su nam rekli da sa nama ne može da se dogovara. A kad smo mi hteli nešto da menjamo Amerikanci su nam govorili da može da se menja samo ako je nešto do gramatike u tekstu."

Na kraju u tim pregovorima dolazi i poslednja strana papira.

"Prvo što je važno - sporazum treba da potpišu NATO i SRJ a predmet sporazuma je teritorija SRJ. NATO se stavlja na raspolaganje tewritorija, more, medijski spektar, luke, aerodromi. A najgori deo - Pripadnici NATO snaga mogu da nose oružje i mogu da liše slobode koga žele i odvedu pred odgovarajućeg službenika. Čak ne piše - pred sudiju... To je ponuđeno da ni jedna vlada to ne prihvati. Zabluda je bila da se sve to dešavalo samo zbog Miloševića. Još jedna zabluda je bila da ako se dogovorimo sa NATO da će sve biti u redu. Kada je Milutinović ponudio da SRJ uđe u NATO samo da bismo izbegli bombardovanje. Mi smo hteli da cela Srbija uđe u NATO pod uslovom da Kosovo ostane u Srbiji. O tome nisu ni hteli da pričaju", rekao je Šainović.

On ipričao i da je Ričard Holbruk rekao predstavnicima OVK da će Amerika toliko pritisnuti Miloševića da će na kraju morati da promeni Ustav i Kosovo će za tri godine biti nezavisno.

"On im je pred taj letnji sukob dao gorivo za napred. Jedino što su Albanci trebalo da promene je da skinu sliku Envera Hodže sa zida, da više nemaju pozdrav pesnicom i da počnu da govore kako se bore za demokratsko Kosovo. Od tog dana su nova firma iza koje stoje Amerikanci."

RUSKI GENERALI PLAKALI PRED MILOŠEVIĆEM

Kada smo kod teme NATO bombardovanja 1999, trebalo bi pomenuti i jedan specifičan susret Miloševića i Viktora Černomirdina, o kome se malo znalo.

O njemu je detaljno pričao nekadašnii predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Baki Anđelković.

On je govoreći o Rezoluciji 1244 rekao je da ona nije ni pobeda ni poraz Srbije već da je to jednostavno prihvaćeno kako bi se zaustavilo bombardovanje SR Jugoslavije.

"Pretili su da će srušiti ce hidroenergetski sistem. Te noći su bili pregovori, ja sam ujutru bio kod Miloševića. Posle dogovora oko Kumanovskog sporazuma bili smo na terasi kod Miloševića. Došao sam da se izborim da ne bude 7 nego 15 dana za povlačenje vojske. Milošević je tada pitao Černomirdina - Da li će nam Rusija, ako ovo ne prihvatimo, pomoći na bilo koji način. Ruski ambasador je rekao - Ne, mi ćemo se pridružiti daljem napadu na Jugoslaviju. Tako je otvoreno rekao. Ruski generali su počeli da plaču ali su rekli da će oni stati uz svoju državu", ispričao je Anđelković u "Ćirilici".

PETI OKTOBAR I SUSRET SA KOŠTUNICOM

O događajima 5. oktobra i susretu Miloševića i Vojislava Koštunice govorio je jednom prilikom nekadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković.

"Posle prvog kruga sve tenzije koje su u to vreme podizane od dela opozicije i međunarodne javnosti imale su veliki uticaj na ponašanje nas u vojsci. Mi smo imali neke obaveštajne informacije i informisali smo Miloševića. Pred drugi krug izbora situacija je postala kritična. Odlučio sam tada da deo jedinica koje su bile u garnizonu u Beogradu izmestimo, tako da mi u Beogradu nismo imali neke jače snage sem Gardijske brigade koja e direktno bila pod komandom Miloševića. Sve ostale jedinice su bile na terenu, uglavnom okrenute ka granici sa Drinom jer smo tada dobijali informacije da se tada na aerodromu u Tuzli pripremaju jedinice koje su bile u uniformama vojske i policije koje bi trebalo da upadnu u Srbiju ako dođe do nereda i da izazovu haos", počeo je priču Pavković.

On je ispričao da je Miloševiću na sastanku 3. i 4. oktobra rekao da su se prema podacima sa terena neki sekretarijati unutrašnjih poslova u nekim gradovima prešli na stranu opozicije.

Vojska je, kako ističe, u tim trenucima bila u kasarnama.

"Mi smo bili angažovani na obezbeđenju samo vojnih objekata u Beogradu. U ostalim gradovima vojske praktično nije bilo na ulicama. Mi smo Miloševiću rekli da je vojska sposobna ispremna da izvrši širu blokadu bilo kog grada. Da je vojska dobila zadatak da zaustavi te kolone mi bismo to uradili. Ali od vojske to niko nije tražio", ispričao Pavković u jednom od intervjua za Balkan info.

General Pavković je rekao da Milošević nikad nije tražio da ga obezbeđuje vojska. Njega su obezbeđivale specijalne jedinice MUP Srbije. Njegov šef obezbeđenja je bio Senta Milenković.

"General Tomić me je pozvao 6. oktobra popodne i rekao mi da su ga kontaktirali iz DOS i da Koštunica traži da se sretne sa Miloševićem u Palati federacije i da mu ja to prenesem. Nazvao sam Miloševića i to mu rekao. On je bio ljut i neraspoložen.

- Ma kakvi, to Nebojša ne dolazi u obzir", rekao mi je Milošević i prekinuo vezu.

Zove me posle Tomić i kaže da Koštunica pristaje da se vidi sa Miloševićem i na nekom drugom mestu. Čak i ako on treba da dođe kod Miloševića. On je opet odbio. Ja javim Tomiću i kažem da ne insistira više jer predsednik neće.

Kad posle jedno sat vremena zvoni specijal - Milošević me traži.

- Slušaj Nebojša, nek ipak on dođe. Dovedi ga u vilu Mir ali da i ti budeš prisutan tokom razgovora, reče mi Milošević.

Koštunica je seo u moje ovzilo i otišli smo kod Miloševića. Stražari nas uputili da idemo u Lovačku kuću jer je tamo bio Milošević. Ušli smo tamo. Bile neke kožne fotelje od bele kože. Milošević nas ponudio pićem i podbočio se i gleda u Koštunicu. A ja sam znao za taj Miloševićev običaj. Koštunici je malo bilo neprijatno. A ja sam znao - kad vi tražite neki razgovor sa Miloševićem pa dođete kod njega on kaže - Izvoli... I čeka da vidi šta ste hteli", ispričao je Milošević.

Prema njegovim rečima Koštunica i Milošević su izmenili par rečenica posle kojih je on izašao.

"Ne znam šta su razgovarali, Milošević je ispratio Koštunicu i pozvao me da dođemo da se dogovorimo nešto.

- Ali predsedniče dogovor je da ja otpratim Koštunicu kako sam ga i doveo.

I tako sam ja odveo Koštunicu.

Koštunica me pozvao na kafu. Seli smo, on me pitao kako je u vojsci... I onda sam mu ja rekao da što se mene tiče moj status ne zavisi od mene. On je rekao da neće ništa da priča o mom statusu. Odem kod Miloševića a on se već spremao da da izjavu i pita me da li sam znao da su rezultati izašli u Službenom listu.

- Nisam znao.

- To mi rekao Koštunica. Spao mi je teret sad sa vrata, ja ću sad da uživam sa porodicom, sa unukom, rekao mi je Milošević.

I posle je dao onu izjavu iz vile Mir, ispričao je Pavković.

"TE NOĆI KAD SU DOŠLI PO TATU..."

U jednom od retkih intervjua koji je dala ćerka Slobodana Miloševića, Marija Milošević, ona je otkrila šta se dešavalo one noći kada su došloi u vilu Mir da hapse Miloševića, zbog čega se učlanila u SRS i da li bi se ikada vratila u Beograd.

"Meni su to bile dve noći...To je bio petak, petak na subotu, subota, subota na nedelju i u nedelju ujutru je otišao. Otišao je da ako ne ode sa njima u zatvor da će pobiti sve ljude koji u u kući. A u kući je bilo 30 i nešto ljudi. Tu su bili mamini i tatini prijatelji, bili su i moji prijatelji... Marko nije bio tu... srećom da nije bilo to kada je bila sva ta pucnjava... Potpuno su razbili tu rezidenciju.... stvarno su mogli sve da nas pobiju. Pamtiću to do kraja života. Gore mi je to nego da sam bila na ratištu", ispričala je Marija Milošević 2007. godine u intervjuu za emisiju "Alter ego".

DUCI POKUŠAO DA SPREČI SLOBINO HAPŠENJE

Inače jedan od onih koji je te noći bili ispred vile Mir i koji je, po sopstvenmom priznanju ,pokušao da spreči hapšenje Slobodana Miloševića bio je Ljubodrag Duci Simonović, nekadašnji košarkaški reprezentativac.

On se prisetio i one večeri kada je hapšen Slobodan Milošević u vili Mir.

"Bio sam ispred Užičke kada su hapsili Miloševića. Bio sam sa ćerkom Dunjom i sa bivšom suprugom. Došli smo oko ponoći. Bili smo na donjem delu. To se videlo da je sve napravljen spektakl za Zapad. Srbi hapse svog predsednika a Zapad tapše. Bio je jedan reflektor na jednom visokom stubu koji je osvetljavao taj prostor. A sa te leve strane dolazili su zatamnjeni džipovi iz kojih su iskakali momci koji su imali zamaskirana lica i patike. Nosili su neke kratke šmajesere to su neki engleski automati. Pokušavali su da se podvuku pod taj zid a neki su pokušavali da ga preskoče", kaže on.

Ističe kako su se tada i čuli pucnji sa druge strane.

"Bio sam očajan nisam znao šta da radim od muke. Našao sam u šumi neki šut i onda sam ih gađao ciglama. Jednog sam pogodio u vrat a na jednom džipu sam razbio staklo. Odjednom iz tog mraka vidim ruku koja drži pištolj i okreće se prema meni. Ja sam bio na 10 metara od njega, a ja kao da gledam film. Nisam uopšte bio svestan. I odjednom vidiš noga jedna koja izlazi iz mraka i udara u lakat tog tipa i on puca u vazduh... I tu nastaje jurnjava", kaže Simonović.

On je u intervjuu za Balkan info ispričao da je te te noći imao kašikaru on bi je bacio na novinare koji su bili ispred Miloševićeve vile.

"Znaš kako su se postavili - ko fudbalska ekipa. To je bila borba za 5 miliona dolara za Miloševićevu glavu".

PISMO ZA LAVROVA

Jedan od naših najpoznatijih i najcenjenijih advokata Zdenko Tomanović otvorio je dušu i ispričao o svojim iskustvima iz vremena kada je bio pravni savetnik Slobodanu Miloševiću u Hagu.

On je u intervjuu za Nedeljnik otkrio i kako je izgledao njihov poslednji susret.

"Dan pre nego što je u ćeliji pronađen mrtav, Milošević me je zamolio da dođem nešto ranije kod njega u zatvor, i da njegovo, rukom napisano, pismo odnesem u Rusku ambasadu, sa zahtevom da se to pismo preda ruskom ministru Sergeju Lavrovu. U tom pismu se žalio da ga u Tribunalu truju i tražio je da ga Rusija spase i zaštiti. Ja sam odmah predao to pismo u Ruskoj ambasadi, a prijem tog pisma je kasnije potvrdio i Lavrov. Dan kasnije, Milošević je pronađen mrtav", rekao je Tomanović.

Tomanović je inače jedini građanin Srbije koji je Miloševića video mrtvog u ćeliji.

Kurir.rs/Priredio: P.L/Foto: Youtube, Foto: AP, Foto: Marina Lopičić, Foto: EPA, Foto: Stefan Jokić