DRŽAO SAM STOMAK U RUKAMA! Bivši Đinđićev telohranitelj otkriva: Kako je moguće da je Zoranova PROSTRELNA RANA bila 10 puta veća od moje ako smo pogođeni istom puškom?! A onda ŠOKANTNO svedočenje o foto robotu...

Nekadašnji telohranitelj premijera Zorana Đinđića, Milan Veruović, ispričao je je nedavno u jednom intervjuu o foto robotu kojim se danas niko ne bavi, detaljima samo atentata na Đinđića, kao i o političkoj pozadini ubistva premijera Srbije.

Ja čovek koji je ispred vlade Srbije 12. marta prolio tri litara krvi... Ja sam čovek koji na tom mestu držao svoj stomak u rukama zajedno pored pokojnog premijera.

Hoću da pitam jednu stvar - Ako trvdite da je Đinđić ubijen istom puškom i istim kalibrom kao i ja onda kako objašnjavate da je njegova prostrelina i njegova povreda 15 puta veća od moje?

"Kako je to moguće?", upitao je Veruović u emisiji "Bez ustručavanja".

Promer Đinđićeve ulazne rane je 33 puta 25 milimetara a moja ulazna rana je 7 puta 8 milimetara. To je neverovatna razlika.

Drugo, kako je moguće da je on upucan sa leve strane u desni grudni koš.

Celina ubistva Zorana Đinđića je mnogo dublja. Nismo mi to ni zagrebali. Da nije bilo Vikiliksa sve bi ostalo na teoriji zavere. Tvrdim i dalje da je jednim metkom pogođen Zoran, jednim sam pogođen ja a trećim metkom je pogođen zid zgrade.

Sami tragovi na licu mesta i samo lice mesta nisu bili obezbeđeni.

FOTO ROBOT

Foto robot je skica koja je rađena po svedočenju Branka Bugarskog, po meni glavnog svedoka ubistva premijera Đinđića. On je tog dana radio u kancelariji ispod kancelariji iz koje je pucano na nas 12. marta.

On je bio neposredni očevidac. On se lice u lice sreo sa izvršiocima. Niko od njih nije bio maskiran. On je dao najprecizniji opis. Tog foto robota su prepoznali i ostali svedoci iz Admirala Geprata. Čovek koji je naplaćivao parking karte je takođe prepoznao tog sa skice. On nije prepoznao Zvezdana Jovanovića, kao što ga nije prepoznao ni Bugarski.

Istraživanjem policijskih spisa došli smo do saznanja da je taj foto robot prosleđen graničnim prelazima. I saznali smo da je čovek koji je 11. marta, znači dan pre ubistva, radio na graničnom prelazu Batrovci prepoznao u tom foto robotu muškarca koji je tog 11 marta propustio bez zvanične evidencije u Srbiju iz pravca Hrvatske.

Po njega je došao čovek iz Specijalne jedinice za specijalne operacije koji se predstavio kao Jovanović, mada mu to nije bilo pravo prezime.

Mi nismo saznali i o kome je reč.

PRVA SUMNJA

Likvidacija Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića je nešto što mi je bila prva sumnja...

Jedno veče u bolnicu je došao Čedomir Jovanović i rekao mi sav usplahiren - Osvetili smo Zorana.

U prvom navratu mi je to došlo kao olakšanje.

A onda sam ga posle pitao zašto su ih ubili umesto da ih uhvate. Onda mi je

Čeda rekao kako su oni pružali otpor i eto... I ok ja sam to tada prihvatio, nisam odmah posumnjao.

Poslednji ljudi na koje sam ja sumnjao da nešto skrivaju su Čedomir Jovanović i Vladimir Beba Popović.

Ali Čedomir Jovanović je dolazio u posete Dušanu Spasojeviću. On je obećavao, on je njega oslobodio... Spasojevića i Mileta Lukovića je Čedomir Jovanović oslobodio zatvora u koji su bili sprovedeni iz Francuske. Nikog to nije interesovalo.

POLITIČKA POZADINA UBISTVA

Zoran je jednom rekao da kada si premijer nemaš prijatelje. Mi nismo bili nikakva hadučka četa koja je dovedena sa ulice da čuva Zorana.

Onda su me kriminalizovali. Zašto mene? Zato što sam ja izašao i rekao.

Odmah sam rekao ako je Koštunica problem zašto ga niste uhapsili? Uhapsili ste njegove najbliže saradnike... E ono što čudi je Koštuničino ćutanje. Zašto Koštunica ćuti? On je ćutao i kad je postao predsednik vlade.

Zašto danas svi ćute...?

Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: Marina Lopičić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: